Rupe na krovu najveće evropske nuklearke? Zašto je NE Zaporožje tako važna i kolika je opasnost od radijacije (FOTO)

Nuklearna elektrana Zaporožje na jugu Ukrajine, koju su zauzele ruske snage u martu, ali u njoj i dalje radi ukrajinsko osoblje, žarište je sukoba, a obe strane međusobno se optužuju za granatiranje u blizini.

U međuvremenu, kompanija "Maxar Technologies" objavila je satelitske snimke na kojima se navodno vide rupe na krovu nuklearke.

Satellite image Maxar Technologies via AP

Misija Međunarodne agencije za atomsku energiju (IAEA) stigla je u Kijev posle čega će se upututi u najveću evropsku nuklearnu elektranu. Tim stručnjaka trebalo bi da pregleda i proceni eventualnu štetu.

- Moramo zaštititi bezbednost najvećeg nuklearnog postrojenja Ukrajine i Evrope - napisao je na Tviteru direktor IAEA, Rafael Grosi, koji predvodi tim.

UN, Sjedinjene Države i Ukrajina pozvali su na povlačenje vojne opreme i osoblja iz kompleksa kako bi se osiguralo da on nije meta.

Satellite image Maxar Technologies via AP

Portparol Kremlja Dmitrij Peskov ranije je rekao da će Rusija garantovati bezbednost misiji IAEA u oblastima koje kontrolišu ruske snage oko nuklearne elektrane Zaporožje kod grada Energoda.

On je dodao da će misija IAEA doći na teritoriju koja je pored nuklearke Zaporožje preko zone koju kontroliše ukrajinska vojska.

Ruska i ukrajinska strana danima razmenjuju optužbe za granatiranje najveće nuklearne elektrane u Evropi, koja se nalazi na jugu Ukrajine na levoj obali Dnjepra. Međutim, Ukrajinci nisu objasnili zašto bi ruske snage same sebe gađale ukoliko je to već oblast koja se nalazi pod njihovom kontrolom.

Opasnost od radijacije

Elektrana ima šest vodenih reaktora pod pritiskom i nekoliko skladišta radioaktivnog nuklearnog otpada.

Najočigledniji rizik od pogađanja jednog od reaktora granatom ili raketom je da će biti oštećen jedan od spoljnih zaštitnih omotača.

Russian Defense Ministry Press Service via AP

Reaktori su pravljeni tako da izdrže određeni nivo spoljnog pritiska ili oštećenja, ali ne i direktan udarac bojeve municije.

Ako omotač ili sistem za hlađenje reaktora budu oštećeni, gotovo će sigurno doći do curenja radijacije.

Postoji rizik i od nuklearne ili hidrogenske eksplozije.

- Ako raketa pogodi jedan od reaktora, curenje radijacije koje bi usledilo imalo bi posledice po Evropu, Krim i po čitavu Ukrajinu - kazala je za BBC Olja Košarna, nezavisna ukrajinska stručnjakinja za nuklearnu energiju.

Tanjug/AP

Ruski fizičar Andrej Ožarovski, specijalizovan za bezbedno uklanjanje nuklearnog otpada, objašnjava da ukoliko dođe do incidenta u nuklearnoj elektrani u Zaporožju, to bi izazvalo oslobađanje ogromne količine radioaktivnog Cezijuma-137, nusproizvoda nuklearne fisije poznatog po sposobnosti da putuje vazduhom na velike udaljenosti.

Širenje Cezijuma-137 imalo bi potencijalno katastrofalne posledice po ljudsko zdravlje, a moglo bi i da izazove kontaminaciju poljoprivrednog zemljišta što bi uticalo na žetve godinama u budućnosti.

Igor Kirilov, šef ruskih snaga za zaštitu od radioaktivnih, hemijskih i bioloških napada rekao je da su u ukrajinskim napadima oštećeni sistemi za podršku nuklearke, a da bi u slučaju nuklearnog akcidenta radioaktivni materijal prekrio Nemačku, Poljsku i Slovačku.

Kirilov je takođe rekao da bi akcije ukrajinskih oružanih snaga na teritoriji nuklearke mogle da dovedu do situacije slične nuklearnom akcidentu u Fukušimi, u Japanu.

 

BONUS VIDEO

Pratite sve vesti iz Srbije i sveta na našem Telegram kanalu.

Instalirajte našu iOS ili android aplikaciju – 24sedam Vest koja vredi