Kao deca bili su podvrgnuti surovom eksperimentu: Posle 70 godina konačno su dobili izvinjenje, ali mračne priče ostaju (VIDEO)

Šestoro ljudi koji su bili deo propalog socijalnog eksperimenta tokom pedesetih godina prošlog veka dobilo je pravo na kompenzaciju od danske vlade, a lično im se izvinila i danska premijerka Mete Frederiksen.

U Kopenhagenu, ona je razgovarala sa šestoro Inuita, pripadnika domorodačkog plemena sa Grenlanda, koji su 1951. kao deca odvedeni u Dansku kao deo istraživanja.

Trebalo je da budu integrisani u dansku kulturu, međutim, nikada više nisu videli svoje porodice, izgubili su dodir sa svojom istorijom i identitetom i zaboravili maternji jezik.

Danska vlada je pristala da im isplati po 250.000 kruna (oko 28.000 dolara), a 16 ljudi koji su takođe bili podvrgnuti surovom eksperimentu u međuvremenu je preminulo i nije dočekalo pravdu.

Izgubljeno detinjstvo

Kristin Hejnesen (76) jasno se seća dana kada je odvedena od porodice. Imala je pet godina.

- Moj brat me je doveo do broda "MS Disko" - prisetila se ona.

U prvi mah, bila je uzbuđena jer je mislila da ide na izlet.

- Međutim, išli smo sve dalje i dalje i bilo je jasno da se neću vratiti - dodala je Hejnesenova.

Deca starosti od četiri do devet godina prvobitno su bila smeštena u prihvatnim centrima, a onda su prebačena u danske hraniteljske porodice.

U to vreme se smatralo da je u pitanju jedan genijalan i prestižan eksperiment. O njemu se pisalo u magazinima, a decu je posetila i kraljica Danske.

Godinu i po kasnije, njih 16 se vratilo na Grenland, a šestoro je bilo usvojeno.

Međutim, pri povratku u domovinu, sačekao ih je novi pakao. Deca nisu ujedinjena sa svojim porodicama već su smeštena u sirotišta, gde su pohađala nastavu na danskom jeziku.

Youtube/KNR News Nutaarsiassat

- Nije nam bilo dozvoljeno da se igramo sa grenlandskom decom i da govorimo njihovim jezikom. Trebalo je da budemo elita - kazala je Hejnesenova.

Kako nisu mogli da se sporazumeju u sopstvenoj zemlji, bili su marginalizovani.

- Nedostajali su mi porodica, jezik i kultura. Sve to nisam imala tokom detinjstva - rekla je ona.

Izgubljeni identiteti

Gabrijel Šmit (77) došao je u Dansku kada je imao šest godina. Bio je tinejdžer kada je ponovo video svog oca.

- Sećam se da sam, kada mi je upravnica sirotišta rekla da ću videti oca, upitao: "Da li ja imam oca?" - kazao je on.

Otac je plakao prilikom tog susreta, zajedno su šetali duž luke, ali nisu mogli da komuniciraju.

- Pričao je na grenlandskom, a ja nisam ništa razumeo i odgovarao sam na danskom. Bilo je veoma tužno - prisetio se Šmit.

Iako se eksperiment odigrao pre više decenija, njegove posledice su dalekosežne.

Youtube/KNR News Nutaarsiassat

Izveštaj iz 2020. godine, koji je naručila prethodna vlada, otkrio je da je polovina te dece kasnije imala iskustva sa alkoholizmom ili je doživela mentalne probleme. Pojedinci su završili kao beskućnici, a većina ih je umrla relativno rano, dok je jedna osoba sebi oduzela život.

- Na neki način, izgubili su svoj identitet - rekao je Ejnar Lund Jensen, jedan od autora izveštaja.

Surovi eksperiment

Danas, Grenland je samoupravna autonomna teritorija pod suverenitetom Danskog kraljevstva, ali je prethodno bila njihova kolonija.

Nakon Drugog svetskog rata, evropski kolonijalizam je počeo da se urušava, ali je Grenland ostao u danskim rukama. Pedesetih godina su želeli da ubrzaju njegov razvoj.

Cilj je bio da se grenlandski način života integriše u danski model, međutim, lokalna tradicija i kultura nisu tretirani s poštovanjem.

YouTube/i24NEWS English

Danska je bila pod pritiskom UN, javnosti i grenlandskih političara, da poboljša životne uslove na ostrvu.

- Danski jezik i poznavanje danske evropske kulture su posmatrani kao put do jednakosti - poručio je Jensen.

Tako se 1951. godine javila ideja o specifičnom projektu, a od početka su ga nazivali eksperimentom.

Deca je trebalo da budu siročiči, ali u najvećem broju slučajeva to nije bilo tako. Naprotiv, pitanje je da li su svi roditelji razumeli u šta se upuštaju.

Kasnije je projekat zaboravljen ili ignorisan.

AP Photo/David Goldman, File

- Ne možemo odgovoriti na to pitanje, nema dokumentacije o tome - rekao je Jensen.

Eksperiment je bio prilično nepoznat javnosti do 1998. godine, kada je objavljena knjiga "I den Bedste Mening" socijalne radnice Tine Brild. Tada su pojedina deca prvi put saznala da su bila podvrgnuta eksperimentu.

Mračno poglavlje danske istorije

Eksperiment ostaje važno pitanje na Grenlandu i danas.

- I dalje budi tugu i traumu - rekao je Ebe Volkardsen, profesor saradnik na Univerzitetu Grenlanda u Nuuku.

Veliki broj meštana ostrva osetio je kako je to biti u tuđini. Od pedesetih do sedamdesetih godina, hiljade dece je poslato u danske internate.

Sve do pre nekoliko godina, danska politika iz tog vremena posmatrana je kao "generalno dobroćudna".

- Taj stav je počeo da se menja zato što je bilo mnogih drugih mera koje su spadale u istu kategoriju kao ovaj eksperiment - rekao je profesor.

- Sve to i dalje ima uticaja na odnos Grenlanda i Danske - smatra Aja Kemnic Larsen, poslanica iz inuitske partije Atakatigit. Ona je jedna od nekoliko lokalnih političara koji su pozivali Kopenhagen da se izvini.

- Mnogi se osećaju da su manje ljudi ukoliko su "previše grenlandski". Zato je važno da zadržimo svoj identitet, jezik i kulturu - navela je ona.

Pozivi na izvinjenje su odbijani nekoliko puta, a vlast je često isticala da se to dogodilo u prošlosti i da samim tim pripada prošlosti.

Međutim, šest Inuita je 2020. dobilo pisano izvinjenje premijerke Mete Frederiksen.

Profimedia

- Ne možemo da promenimo ono što se dogodilo, ali možemo da preuzmemo odgovornost i izvinimo se onima o kojima je trebalo da brinemo, a nismo uspeli u tome - poručila je ona u parlamentu.

Zahtev za kompenzaciju je odbijen prošlog novembra. Ipak, nedugo nakon Božića (po gregorijanskom kalendaru), pokrenut je pravni postupak.

Advokat Mads Praming je istakao da je eksperiment narušio njihova ljudska prava.

- Na kraju, nisu poticali sa Grenlanda, nisu poticali iz Danske, na neki način nisu nigde pripadali. A to je imalo veliki uticaj na njihove živote - rekao je on.

Pre dve nedelje, vlada je pristala da ih isplati.

- Preseljenje dece u Dansku je mračno poglavlje zajedničke istorije Grenlanda i Danske i to je poglavlje na koje ne treba da zažmurimo - poručila je Astrid Krag, danska ministarka za društvena pitanja.

Susret sa premijerkom

Za Kristinu i Gabrijela bilo je veliko olakšanje što neće morati da se nađu na sudu, ali su znali da je tužba bila neophodna kako bi ih shvatili ozbiljno.

Šestoro njih je primilo zvanično izvinjenje premijerke Frederiksen, a ceremoniji je prisustvovao i premijer Grenlanda Mute Egede.

- Vaše priče su nas duboko potresle i zato Danska danas kaže ono što je ispravno reći - izvinite - poručila je premijerka.

Frederiksenova će isto učiniti i na Grenlandu.

Helenina priča

Helena Tisen, jedna od dece podvrgnute eksperimentu, ispričala je svoju priču i istakla da im je izvinjenje mnogo značilo.

Danske vlasti su 1951. godine odlučile da bi jedan način modernizovanja Grenlanda bio da se stvori novi tip stanovnika tog ostrva.

Učitelji i sveštenici su zamoljeni da odaberu decu koja bi mogla da budu "reobrazovana" tako što bi im se pružio "bolji život" u Danskoj, a potom bi služili kao model za poboljšanje odnosa između Grenlanda i Danske.

Mnoge porodice su bile protiv toga, ali su se određene povinovale, i u maju 1951. godine zaplovio je brod "MS Disko" iz Nuka sa 22 dece.

Helen je tada imala sedam godina, a majka, koja je ostala sama sa troje dece posle muževljeve smrti, rekla joj je da je u Danskoj kao u raju.

- Ne moraš da budeš tužna - rekla joj je ona.

Pri dolasku u Dansku, deca nisu imala kontakt sa svojom porodicom, teško su se sporazumevala i bila su smeštena u hraniteljske porodice.

 

 

Helen je tek 1996. godine saznala zašto je odvedena iz svog doma na ostrvu. Tada je imala 52 godine, i nikada nije imala priliku da obnovi odnos sa majkom.

Pričala je sa nekoliko ljudi koji su bili deo eksperimenta, i uvek su govorili kako osećaju da su nešto izgubili i da im fali samopouzdanja.

- Bio je divan letnji dan kada su se u našoj kući pojavila dvojica Danaca s prevodiocem. Moja starija sestra i ja zapitale smo se zašto su došli. Bile smo radoznale, ali rečeno nam je da izađeo napolje dok oni popričaju sa našom majkom. Pitali su je da li bi me poslala u Dansku. Rekli su joj da bih naučila danski i dobila dobro obrazovanje, što bi bila sjajna prilika za mene. Dvaput im je rekla "ne", ali su nastavili da je pritiskaju i ponavljali su da bi to trajalo samo šest meseci. "Dobiće šansu da ima svetlu budućnost, zato mislimo da treba da je pustite", rekli su joj - prisetila se Helena.

Bio je to deo velikog plana Danske, uz pomoć organizacije "Spasite decu", da poboljša životne uslove u arktičkoj koloniji. U to vreme, tuberkuloza je među lokalnim stanovništvom bila rasprostranjena, samo mali broj ljudi je govorio danski jezik, a većina se i dalje bavila lovom na foke.

Danske vlasti su poslale telegrame sveštenicima i nastavnicima koji su imali zadatak da odaberu pametnu decu starosti od šest do deset godina. Iako mnogi roditelji to nisu želeli da učine, 21 porodica je poslala svoju decu u tuđinu.

Tri meseca ranije, Helenin otac je preminuo od tuberkuloze.

- To je veoma daleka zemlja, ali je prelepa, baš kao raj - uveravala ju je majka.

Helena se sa malim koferom u ruci uputila ka brodu.

- Sa broda sam gledala ka majci i nisam mogla da joj mašem. Bila sam previše uznemirena. Samo sam spustila ruke. Razmišljala sam o tome kako je mogla da me pusti. Nismo znali šta je pred nama. Sve je bilo tako nesigurno - rekla je ona za BBC.

- Sećam se kad sam stigla u Kopenhagen, bilo je to u zoru. Pomislila sam kako je mama pogrešila jer sam videla da ima planina u Danskoj. Ali kada smo se približili, shvatila sam da je to drveće koje je ličilo na planine. Nismo znali šta je to, ali bilo je visoko, zeleno i živo - opisala je ona.

Posle boravka u kampu, deca su poslata u različite porodice širom zemlje. U decembru 1951. godine danski nedeljnik je objavio tekst na dve strane u kome je proglašen uspeh eksperimenta.

 

 

"Helena nikada ništa ne govori svojim hraniteljima, a odgovara samo klimanjem glave ili odmahivanjem. Ali srećna je kada ćaska sa sestrom iz hraniteljske porodice koja je uči kako da plete", pisalo je, između ostalog, u tom izveštaju.

Pošto je Helena u karantinu dobila ekcem, odlučeno je da će živeti sa doktorom. Kako bi joj tretirao kožu, pokrivao je njene laktove i pete crnom mašću i zabranjivao joj da ulazi u dnevnu sobu kako ne bi uništila nameštaj.

- Nisam se osećala dobrodošlom u toj porodici, osećala sam se kao stranac. Majka je imala mentalnih problema i uvek je ležala u krevetu. Odraslima nisam verovala jer su me poslali u Dansku. Kad god bi mi nešto rekli, samo bih klimnula glavom. Nisam želela da im odgovaram - istakla je ona.

Posle nekoliko meseci, ekcem joj se povukao i tada je odvedena u drugu porodicu.

- Oni su bili poput bajke u odnosu na prvu porodicu. Bili su veoma srdačni ljudi - navela je ona.

Sledeće godine, 16 od 22 dece, uključujući i Helenu, poslato je natrag na Grenland. Preostalo šestoro dece usvojile su danske porodice.

- Kada je brod pristao u Nuk, stegla sam kofer i potrčala u majčin zagrljaj. Pričale smo o svemu što sam videla, ali nije odgovarala. Gledala sam je zbunjeno. Posle nekog vremena, progovorila je, ali je nisam razumela. Nijednu reč. Pomislila sam kako je to užasno, ne mogu više da komuniciram sa majkom - pričale smo dva različita jezika - otkrila je Helena. 

U međuvremenu, Danski Crveni krst je u Nuku izgradio jedan dom za decu. Kako su im rekli, posle boravka u Danskoj, Helena i ostali iz grupe ne bi trebalo da borave sa svojim porodicama u "lošim uslovima", već u tom domu.

Njihova "nova majka" je bila direktorka doma.

- Potapšala me je po ramenu i rekla mi da se ukrcam u autobus jer idem u sirotište. Mislila sam da ću ići kod majke, zašto su me slali u dom? Niko nije odgovarao na pitanja. Ušla sam u autobus i od suza nisam videla grad - rekla je ona.

Iako su konačno bila kod kuće, deci su naložili da ne govore svojim inuitskim jezikom.

- Želeli smo da ponovo naučimo naš jezik sa Grenlanda, jer je većina osoblja u domu bila sa ostrva, a slabo su znali danski. Međutim, kada bi se pojavio danski nadređeni, rekao bi: "Šta to radite? Ova deca treba da se obrazuju i da napreduju u danskom društvu. Ubuduće samo na danskom komunicirajte" - prisetila se Helena.

Nikada više nije mogla da obnovi vezu sa majkom.

Konačno saznala istinu

Tek je u 52. godini saznala zašto je bila odvedena od majke.

Objašnjenje nije dobila od danskih vlasti, već od spisateljice koja je otkrila zbirku dokumenata u Danskom nacionalnom arhivu.

- Pozvala me je i rekla: "Da li sedite? Bili ste deo eksperimenta." Tada sam sela na pod i počela da jecam - rekla je ona.

U retkim prilikama, Helena bi se sastajala sa drugima koji su bili deo eksperimenta, mada ih je ostalo samo šestoro.

- Svi smo osećali da je to bilo pogrešno - navela je ona.

Iako je trebalo da posluže kao model kulturnih promena na Grenlandu, deca su završila kao mala, marginalizovana grupa, bez korena, koja je bila na periferiji sopstvenog društva. Pojedini su se odali alkoholu ili su mladi umrli.

 

 

- Neki su postali beskućnici, a neki su se jednostavno slomili. Izgubili su svoj identitet i mogućnost da govore svojim jezikom, a sa tim su izgubili i svrhu postojanja - objasnila je Helena.

Od Crvenog krsta je 1998. godine dobila pismo u kome navode da žale zbog svoje uloge u eksperimentu.

Konačno, organizacija "Spasimo decu" se izvinila 2009. godine. Međutim, interna istraga je pokazala da su pojedini dokumenti, koji su detaljno opisivali umešanost organizacije, nestajali tokom godina, a "Spasimo decu" priznaje da su mnogi verovatno uništeni.

Vlasti Grenlanda su 2010. godine pozvale Vladu Danske da se izvini.

Uprkos svemu, Helena kaže da je bilo i nekih pozitivnih stvari.

- Iako sam se zaklela da se nikada neću udati za Danca zato što sam bila ljuta na kolonijalnu silu, udala sam se za Danca. Zajedno sa njim i našom decom srećno živim u Danskoj. Počela sam tečno da govorim danski, stekla sam diplomu i započela karijeru - kazala je ona.

Tisenova je počela da se bavi brigom o deci i postala je direktorka kluba za vannastavne aktivnosti. Danas, kao penzionerka živi na jugu Danske.

- Ipak, i dalje je sve za mene nepoznanica i još sam ogorčena. Biće tako sve dok ne umrem - zaključila je ona.

 

BONUS VIDEO

Pratite sve vesti iz Srbije i sveta na našem Telegram kanalu.

Instalirajte našu iOS ili android aplikaciju – 24sedam Vest koja vredi