Austrija se sprema za nestašicu gasa, ali je "prostor za manevar relativno skroman"! Očekuju se hladnije škole, manje ulične rasvete

Austriji preti nestašica gasa predstojeće jeseni i zime, a male, oskudne količine značajnog energenta su realna mogućnost, smatraju političari i stručnjaci. 

Zvaničnici regionalne vlade u Austriji su zauzeti pripremanjem planova za vanredne situacije u slučaju da se isporuke gasa okončaju.

Pre nego što su 11. jula počeli planirani radovi na održavanju "Severnog toka 1", isporuke gasa iz Rusije su već bile prekinute u nekoliko evropskih zemalja, uključujući Bugarsku, Finsku i Poljsku.

Snabdevanje Austriji je takođe smanjeno na oko 40 odsto dogovorenog iznosa u vreme kada je potrebno da se skladišni prostori popune zalihama uoči sledeće jesenje i zimske sezone.

Šta će se desiti ako se Austrija u zimu suoči sa nestašicom gasa? Upravo o tome raspravlja Austrijsko udruženje gradova, koje sprema nekoliko scenarija.

Prema izveštaju "Der Standarda" o sastancima Udruženja gradova, škole koje se greju na gas mogle bi da se suoče sa izazovnim vremenima ove zime.

Jedna od mogućnosti za smanjenje potrošnje energije i održavanje škola je da se zagreje samo polovina zgrade i da se podučavaju učenici na velikom prostoru, kao što je školska fiskulturna sala, a digitalna tehnologija bi to mogla da olakša.

Učenje na daljinu je takođe na stolu, iako je predstavnik Udruženja gradova rekao za "Der Standard" da se školovanje kod kuće – kao što je bilo tokom u zatvaranja zbog kovida 19 – ne planira i da je malo verovatno da će se vratiti.

Da bi se uštedela energija bez izazivanja previše poremećaja, pojavila se ideja da se koristi samo svako drugo ulično svetlo umesto svih uličnih svetala. Ovo bi efektivno smanjilo potrošnju energije za 50 procenata.

Ali "Der Standard" izveštava da bi to moglo da pokrene pravna pitanja, kao što je ko je odgovoran u slučaju saobraćajnih nesreća.

Kada je reč o smanjenju potrošnje energije iz drugih osnovnih objekata, Jozef Lajtner (SPO), gradonačelnik donjoaustrijske opštine Vizelburg, rekao je:

- Prostor za manevar je relativno skroman.

Zatvoreni bazeni koriste energiju da bi se voda zagrejala i operateri će se verovatno brzo suočiti sa ograničenjima ako zalihe gasa moraju da budu racionalizovane. Moguće mere mogu dovesti do skraćenog radnog vremena i niže temperature vode.

Takođe bi moglo postojati ograničenja za korišćenje gasa za otvorene bazene, čak i pre kraja letnje sezone – potez koji se već primenjuje u nekim delovima Nemačke.

Kao i kod bazena, zgrade koje nisu neophodne (uključujući mesta kao što su omladinski centri)  verovatno će se suočiti sa ograničenjima u snabdevanju gasom ako se preduzmu hitne mere.

Ovo bi omogućilo da se gas preusmeri na osnovne usluge i objekte.

Isključivanje tople vode u javnim zgradama je još jedan predlog, sa postavljenim pitanjima o neophodnosti tople vode za pranje ruku.

Pored toga što se planovi za vanredne situacije izrađuju na nacionalnom nivou, neki regionalni lideri već vrše pripreme na lokalnom nivou, sa različitim stepenom hitnosti širom zemlje.

Opština Vizelburg u Donjoj Austriji kupila je generatore za vodovode i postrojenja za prečišćavanje otpadnih voda, kao hitnu meru.

U St. Peltenu, dve trećine daljinskog grejanja se već koristi toplotom iz postrojenja za spaljivanje otpada. Gradonačelnik Matijas Štadler (SPO) kaže da se to može povećati na 80 odsto ako bude potrebno.

A u okrugu Rankveil u Vorarlbergu, sve opštinske zgrade se već greju energijom iz biomase, smanjujući zavisnost regiona od gasa.

Bonus video

Pratite sve vesti iz Srbije i sveta na našem Telegram kanalu.

Instalirajte našu iOS ili android aplikaciju – 24sedam Vest koja vredi