Češkoj uvaljen vruć krompir: U najtežem trenutku dato joj da rukovodi EU, sukob u Ukrajini samo je jedna od njenih muka

Češka je u petak, 1. jula, od Francuske preuzela šestomesečnu dužnost evropskog savetnika za krizne situacije.

Ruska vojna operacija u Ukrajini, razularena inflacija i potreba da se obezbedi snabdevanje bloka energijom samo su neka od hitnih pitanja koja treba rešiti. Na Česima će biti da se postaraju da zvaničnici budu u stanju da daju rezultate na svim frontovima.

Preuzimajući rotirajuće predsedavanje Savetu Evropske unije od Francuske, Česi će imati pune ruke posla u formiranju zajedničkih stavova o finansijskoj i političkoj podršci Ukrajini, o tome kako smanjiti kontinuirano oslanjanje bloka na ruske energente, kao i kako smanjiti emisije gasova staklene bašte.

Dok neka predsedništva Saveta imaju cilj da okončaju dugoročne zakonodavne prioritete, Prag svoj posao u narednih šest meseci vidi uglavnom kao odgovor na krizu.

„Lajtmotiv“ predsedavanja je „sukob u Ukrajini i njegov uticaj na Evropu“, rekao je češki ministar za evropska pitanja Mikulaš Bek u intervjuu za „Politiko“.

Ukazujući na odbranu, energetiku, vrednosti i demokratiju, ministar je dodao: „Rat povezuje sva važna pitanja kojima danas moramo da se bavimo.“

Proteklih meseci, međutim, češka vlada se suočila sa kritikama da ne ulaže dovoljno resursa u suočavanje sa izazovima kojima će morati da se bavi dok bude vodeća vlada EU.

AP Photo/Christophe Ena

Zvaničnici iz ove centralnoevropske zemlje priznaju da će se suočiti sa finansijskim i političkim ograničenjima, ali i dalje tvrde da će izvršiti zadatak.

- Prilazimo predsedništvu skromno - rekao je jedan visoki češki zvaničnik, dodajući da Prag želi da pomeri napred one datoteke koje su tu da se premeste. - Želimo da nastavimo zbog suštine, a ne zato što nešto mora da se uradi.

Predsedavanje obeleženo krizom

Češki zvaničnici uglavnom žele da se fokusiraju na upravljanje posledicama ruske vojne operacije i priznaju da bi to moglo da znači da će neki drugi ciljevi politike biti po strani.

Među njihovim prioritetima su obezbeđivanje novca za Ukrajinu i odbrana zemlje uz „korišćenje svih instrumenata i programa koje nudi EU“, prema zvaničnoj listi ciljeva predsedništva.

Prag želi da se uveri da će podrška Ukrajini biti održiva, dok „istovremeno održavamo naše ekonomije i snabdevanje energijom - to će biti izuzetno teško. Ljudi će početi da se umaraju“, dodao je visoki zvaničnik.

Česi su naglasili da će njihov fokus više biti usmeren na krizu snabdevanja energijom koja uznemirava Evropu, a ne na dekarbonizaciju privrede.

- Češko predsedništvo posebno će se fokusirati na temeljnu implementaciju glavnog kratkoročnog cilja, odnosno otklanjanje zavisnosti od ruskih fosilnih goriva - navela je vlada u prioritetima svog predsedavanja.

AP Photo/Olivier Matthys

U isto vreme, ona takođe odbija sugestije da će jednostavno ignorisati zelenu agendu bloka.

- Nije tačno da bi češka vlada bila lenja u ovoj oblasti - rekao je ministar Bek.

Na prvom mestu unutrašnji problemi, pa tek onda EU

Preuzimanje predsedništva u tako ozbiljnom trenutku za Čehe je važno jer će njihova nova vlada, koja je stupila na dužnost prošlog decembra, gledati da ovih šest meseci iskoristi prvenstveno da reši unutrašnje probleme, a ne probleme Brisela, i da tako ojača sebe.

- Evropska politika nikada nije bila na vrhu liste prioriteta za češke birače. Nova vlada prvo želi da stabilizuje svoju poziciju u zemlji - rekao je Žiga Faktor, šef briselske kancelarije Instituta za evropsku politiku EUROPEUM.

I dok je Prag označio sve okvire u svojim pripremama, određivanju prioriteta i organizovanju događaja, stručnjaci kažu da Česi imaju relativno skroman pristup predsedništvu kod kuće.

- Ne mislim da su Česi antievropski nastrojeni, ali jednostavno ne osećaju da je predsedavanje EU na bilo koji način ključno - rekao je Petr Just, akademik sa Metropoliten univerziteta u Pragu.

Opozicioni političari takođe kažu da vladine poruke samo mogu da se požele.

AP Photo/Jean-Francois Badias

- Definitivno postoji nedostatak komunikacije - rekla je evroposlanica Dita Čaranzova, koja se kandidovala na listi stranke ANO bivšeg premijera Andreja Babiša.

Vladajuća koalicija u Češkoj je proevropska, ali ideološki raznolika, uključujući sve, od centrista do konzervativaca i Pirata. U Evropskom parlamentu ove stranke sede sa Zelenima, Evropskom narodnom partijom desnog centra i grupama Evropskih konzervativaca i reformista (ECR).

Postoje određene tenzije unutar alijanse. Skandal je podstakao ministra obrazovanja da nedavno podnese ostavku, što je pretilo da destabilizuje vladu, koja je došla na funkciju obećavajući da će se boriti protiv korupcije.

Premijer Petr Fijala takođe se suočava sa izazovima unutar svog tabora, rekao je Just.

Profesor političkih nauka po profesiji, Fijala je na čelu Građanske demokratske partije (ODS), koja je deo grupe ECR zajedno sa strankama kao što je Pravo i pravda, vladajuća konzervativna  partija u Poljskoj.

- Sam premijer je proevropski orijentisan, ali dolazi iz stranke u kojoj i dalje ima mnogo uticajnih ljudi koji su veoma evroskeptični - rekao je Just.

Fijala „treba da balansira - ne između partija koalicionih partnera - već unutar sopstvene stranke", dodao je on.

AP Photo/Francois Mori

Premijerove kolege, sa druge strane, kažu da je on pragmatičar. Fijala je „uvek imao veoma realan stav prema EU“, rekao je evropski poslanik Aleksandar Vondra, član ODS, dodajući da misli da je stranka jedinstvena.

Problemi sa novcem

Veliki deo izazova biće prevazilaženje nasleđa prethodne vlade Češke Republike.

Andrej Babiš, bivši premijer, nije bio oduševljen obavezom predsedavanja Savetu, nazivajući je rasipničkom praksom. Zbog toga je prethodna vlada izdvojila relativno malo sredstava za češko predsedavanje - otprilike 1,4 milijarde čeških kruna (56,7 miliona evra), u poređenju sa 3,75 milijardi čeških kruna (151,9 miliona evra) predviđenih u budžetu za poslednje predsedavanje zemlje 2009.

Taj budžet, u kombinaciji sa rastućom inflacijom, značio je da se predsedništvo suočilo sa problemima zapošljavanja, kontroverzno zapošljavajući neke pripravnike bez plate. Nova vlada se bacila na rešavanje problema, dodajući 16,2 miliona evra u budžet Predsedništva, sa više sredstava koja će doći od pojedinačnih ministarstava za ukupno 2,3 milijarde čeških kruna (93,2 miliona evra), prema češkom predstavljanju u EU.

Ali dodatna sredstva stigla su „prekasno“, rekao je Faktor, dodajući da se za predsedavanje priprema mesecima i godinama unapred.

- Mogli smo više. To nije bilo u moći sadašnje vlade - rekao je Ondžej Benešik, predsednik Odbora za evropska pitanja češkog parlamenta.

AP Photo/Olivier Matthys

Ipak, predsedavajući, član Hrišćanske i demokratske unije, Čehoslovačke narodne partije, koja je deo EPP i članica je vladajuće koalicije, rekao je da veruje da bi Prag i dalje mogao da iskoristi predsedništvo da promoviše neke od svojih ideja o pitanjima kao što je nuklearna energija.

- To nije gubljenje novca, to je zaista investicija. Ako se investicija obavi mudro, Češka Republika zaista može imati koristi - rekao je on.

Zvaničnici, sa druge strane, odbacuju kritike o finansiranju.

- Vlada je već pokrila neke zahteve nekih ministarstava - rekao je Bek i dodao da je spremna da pokrije i neke dodatne troškove.

- S obzirom na visoke cene energenata i brojne probleme sa kojima se suočava stanovništvo, svako dodatno povećanje budžeta za predsedništvo verovatno ne bi bilo najbolje rešenje za političku stabilnost u zemlji. Mislim da treba da budemo oprezni - naglasio je Bek.

Ko su ljudi koji su sad na čelu Evropske unije

Od ovog meseca Evropsku uniju predvode dva bivša rektora Masarikovog univerziteta u Brnu: češki premijer Petr Fijala i ministar za evropska pitanja Mikulaš Bek.

Fijala je politikolog, bio je rektor od 2004. do 2011. Njegov prijatelj i zamenik, muzikolog Bek, bio je na čelu tog drugog po veličini češkog univerziteta odmah potom, od 2011. do 2019. Pod njihovim rukovodstvom Masarikov univerzitet bio je među najboljim univerzitetima na svetu, među deset najboljih univerziteta „Nove Evrope“ i postigao je „QS Students City“ nivo univerziteta u Berlinu ili Beču.

AP Photo/Olivier Matthys

Fijala i Bek sada žele da u Evropskoj uniji ponove uspehe koje su postigli kao rektori. Češka hoće da se predstavi kao deo Zapadne Evrope, a ne kao deo Istočne Evrope.

- Bio bih veoma srećan kada bi naše predsedavanje EU značilo da nas više ne doživljavaju kao zemlju koja želi da uhvati korak sa Zapadom, već kao državu EU bez „ako“ i „ali“. Da bi se to postiglo, može biti dovoljno da se uloga predsedavajućeg obavlja profesionalno - rekao je Mikulaš Bek za DW.

Od malih stvari, kao što je tačnost u pregovorima sa EU, zavisiće da li će Češka Republika biti percipirana kao „normalna“ zemlja EU, poput Danske ili Švedske. Te zemlje možda ne dominiraju debatom o EU kao Francuzi ili Nemci, ali umeju da je usmeravaju.

Povodom predstojeće zime, češki ministar za evropska pitanja smatra da će glavni fokus biti prevazilaženje energetske krize koju su izazvale sankcije EU uvedene Rusiji.

- To je ključni zadatak koji će odrediti kredibilitet Evropske unije. To će biti još veći test za EU od suočavanja sa kovid krizom - kazao je Bek.

Pet prioriteta predsedavanja 

Pet prioriteta češkog predsedavanja Fijala je predstavio novinarima u Pragu sredinom juna.

To su upravljanje izbegličkom krizom i posleratna rekonstrukcija Ukrajine, energetska bezbednost, jačanje odbrambenih kapaciteta Evrope i bezbednost sajber-prostora, strateška otpornost evropske ekonomije i otpornost demokratskih institucija.

AP Photo/Christophe Ena

Moto češkog predsedavanja je citat bivšeg predsednika Vaclava Havela: „Evropa kao zadatak.“

- Evropa, a sa njom i čitav svet, prolazi kroz fundamentalnu promenu, jer je ruska invazija na Ukrajinu uzdrmala našu bezbednost. Glavni zadatak češkog predsedavanja biće postizanje konsenzusa u pojedinačnim oblastima i postizanje evropskog jedinstva - rekao je Fijala novinarima.

Iako je francusko predsedavanje na samitu EU u junu već uspelo da dodeli status kandidata Ukrajini i Moldaviji, pitanje proširenja EU i saradnje sa susednim zemljama EU biće u fokusu najvažnijeg neformalnog samita češkog predsedavanja.

Samit EU održaće se u oktobru u Pragu i biće najveći skup te vrste, jer bi trebalo da učestvuju ne samo zemlje članice EU, već i druge evropske zemlje - „od Islanda do Ukrajine, bez obzira na to da li su članice EU“, piše Fijala na svojoj fejsbuk-stranici.

- To je izazov za nas, ali ćemo ga savladati - uveren je šef vlade.

Češka tako može indirektno da se poveže sa svojim poslednjim predsedavanjem 2009, kada je u Pragu održan osnivački samit „Istočnog partnerstva“, koji je otvorio saradnju između šest postsovjetskih zemalja, Ukrajine, Moldavije, Gruzije, Jermenije, Azerbejdžana – i Evropske unije.

Bonus video

 

Pratite sve vesti iz Srbije i sveta na našem Telegram kanalu.

Instalirajte našu iOS ili android aplikaciju – 24sedam Vest koja vredi