Koliko je ostvarljiva revolucionarna ideja Ilona Maska: Da li bi problem zagađenja mogao da se reši ako bi se putevi preselili ispod zemlje?

29.06.2022

09:13

0

Milijarder je predložio veliku promenu u saobraćaju koja je podelila stručnjake i postavila brojna pitanja o smislu takvog poteza

Koliko je ostvarljiva revolucionarna ideja Ilona Maska: Da li bi problem zagađenja mogao da se reši ako bi se putevi preselili ispod zemlje?
Pixabay

Putevi zagađuju gradove, zauzimaju javni prostor i ugrožavaju brojna staništa, a kako je milijarder Ilon Mask jednom prilikom predložio da bi to moglo da se reši tako što će se oni preseliti pod zemlju, postavljeno je pitanje da li bi to stvarno moglo da pomogne da se smanji nivo zagađenja.

Godine 1863, u nastojanju da smanji broj vozila koja učestvuju u saobraćaju, London je otvorio prvu podzemnu liniju na svetu, Metropoliten železnicu. Ona je nastala po uzoru na dve decenije ranije izgrađen prvi podvodni tunel na svetu, koji ide ispod Temze i koji je brzo postao popularan među pešacima i turistima.

U početku se ono što je postalo londonski metro sastojalo od pruga iskopanih malo ispod površine, koje su zatim prekrivene. Ali kako je tehnologija napredovala, a vozovi prešli sa parnih na električne, pruge su išle dublje. Sada tlo pod nogama Londonaca bruji od široke mreže podzemnih linija.

Postoji veliko interesovanje za stavljanja infrastrukture u podzemlje, kaže Bredli Geret, kulturni geograf na Univerzitetskom koledžu u Dablinu i autor knjige „Podzemni London".

- Ljudska bića vole da te stvari rade u pozadini. Skoro da ima nečeg magičnog u tome - rekao je on.

Pored vozova, dalekovoda, cevi, kablova i kanalizacije, postoji još jedan deo infrastrukture koji su neki dugo želeli da zakopaju - putevi.

Kako se sve veći broj puteva gradi u nadi da će se ubrzati zagušeni saobraćaj, gužve rastu i automobili nastavljaju da zagađuju vazduh i ispuštaju gasove staklene bašte.

Pixabay
 

U svetu postoji više od 64 miliona kilometara puteva i predviđa se da će taj broj drastično porasti, posebno u zemljama u razvoju. Predviđeno je da će do 2040. godine na putevima biti dve milijarde automobila, uz povećanje ukupnog saobraćaja za više od 50 odsto.

Saobraćajne gužve nisu samo glavobolja za vozače, nego imaju i ekološki danak, povećavajući potrošnju goriva, emisije ugljenika i zagađenje vazduha.

- Saobraćaj uništava dušu, to je kao kiselina na duši. Konačno postoji nešto, nešto što mislim da može da reši prokleti saobraćajni problem. Do boljih puteva doći ćemo stavljajući ih pod zemlju - rekao je osnivač Tesle Ilon Musk 2018. godine na događaju svoje firme za izradu tunela, Boring kompani.

Šta bi se desilo ako bi svi putevi bili pod zemljom?

U vremenu sve veće urbanizacije, rastuće nejednakosti i klimatske krize, uticaj koje bi ovaj potez mogao imati postavlja važna pitanja o tome kako se naš globalni transportni sistem razvija.

Jedan od najneposrednijih rezultata sveta bez površinskih puteva bilo bi ogromno oslobađanje prostora širom planete.

U ruralnim oblastima to bi moglo značiti više zemlje za poljoprivredu ili za ponovno bujanje, kako bi se podstakla vegetacija koja bi izvukla ugljenik iz vazduha.

Za životinje putevi mogu delovati kao barijera, odvajajući vrste jedne od drugih ili od njihovog plena. Globalna ekspanzija putnih mreža ugrožava sve pokušaje očuvanja vrhunskih predatora, prema jednom nedavnom radu, uključujući smanjenje njihove genetske povezanosti i povećanje krivolova, pri čemu su najviše ugroženi medvedi i tigrovi. Povećana fragmentacija pajzaža takođe dovodi do veće emisije ugljenika, jer povećava količinu ivica šuma, na kojima veća količina drveća umire.

Pixabay
 

Sudari životinja i automobila još jedan su od velikih problema. Sara Perkins, predavač na Univerzitetu u Kardifu, vodi projekat „Splatter", deceniju dug istraživački projekat koji prati broj broj divljih životinja koje su ubijene na putevima u Ujedinjenom Kraljevstvu. Ona kaže da svake godine prima oko 10.000 izveštaja o mrtvim životinjama, ali i da veruje da je to samo delić stvarnog ukupnog broja. Neke studije pokazuju da broj poginulih životinja na putevima dostiže stotine miliona godišnje samo u Evropi.

Stavljanje puteva pod zemlju „moglo bi dovesti do manjeg broja sudara divljih životinja i vozila", kaže Perkins - pod uslovom da životinje ne koriste tunele. Takođe bi uklonilo zagađenje svetlošću i bukom, što može uticati na ponašanje životinja oko puteva, dodaje ona.

Pored ovih značajnih ekoloških uticaja uklanjanja puteva, gradovi bi „prodisali". Predviđa da će do 2050. godine u njima živeti 70 odsto globalne populacije, pa bi novooslobođeni prostor imao ogroman uticaj na ljude.

Bostonski Big Dig, na primer, ogroman projekat da se veoma zakrčeni auto-put grada premesti pod zemlju, stvorio je više od 300 hektara otvorenog zemljišta.

Prostori za parking takođe bi verovatno bili premešteni u podzemlje kako bi se sprečila velika zagušenja i današnji parkinzi mogli bi da se postanu mali parkovi ili igrališta - kao što se dešava u Amsterdamu koji planira da uklanja hiljade parking mesta godišnje.

Parkovi i druge zelene površine čine gradove otpornijim. Kako klimatska kriza povećava učestalost i intenzitet ekstremnih vremenskih događaja, zelena površina apsorbuje više vode od betona, pružajući veću zaštitu od poplava. Drveće takođe može smanjiti temperaturu do 40 odsto tokom dana.

Za pešake, trkače i bicikliste, uklanjanje puteva sa površine zemlje značilo bi da oni više ne bi bili primorani da dele grad sa automobilima.

Pixabay
 

Takođe bi se otvorio prostor za elektrificirani javni prevoz, poput tramvaja, što bi ih učinilo atraktivnijim opcijama.

Da li bi se time rešio problem saobraćaja?

Stručnjaci kažu da je to teoretski moguće.

Ako bi putevi iznad bili premešteni pod zemlju, zagušenje teško da bi se poboljšalo, nego bi se samo ponovilo od zemljom, kaže Tom Ireland, rukovodilac projekata tunela u inženjerskoj kompaniji „Aurecon". To je delimično teorija „indukovane potražnje“: izgradnja puteva jednostavno podstiče veći broj ljudi da ih koristi, što znači da je zagušenje praktično nemoguće rešiti samo povećanjem kapaciteta puta.

Automatizovani automobili koji se kreću konstantnim kontrolisanim velikim brzinama mogli bi mnogo da poboljšaju zastoje i otklone probleme zaustavljanja saobraćaja.

- Mogli bismo da dočekamo da vidimo svet u kom privatno vlasništvo vozila više ne postoji. Pomoću telefona biste mogli da pozovete automobil koji se vozi autonomno, ali je svet još godinama daleko od samovozećih automobila, jer kompanije i dalje pokušavaju da nađu rešenje za niz bezbednosnih pitanja - kaže Ireland.

Neki izveštaji sugerišu da bi automobili koji se sami voze mogli dodatno da pogoršaju saobraćaj jer bi ljudi mogli da izaberu automobile bez vozača umesto javnog prevoza i da odbiju da sa nekim dele vozilo.

Vožnja pod zemljom mogla bi da bude lakše, jer bi se izbegle neprijatne vremenske prilike kao što su ekstremna vrućina, hladnoća ili kiša.

Pixabay
 

Takođe je utvrđeno da je podzemna infrastruktura manje ugrožena od zemljotresa. Snažan zemljotres u Čileu 2010. godine napravio je pustoš na površini u Santjagu, ali jedva da je oštetio sistem metroa.

- Tunel i tlo se kreću zajedno. Dakle, uticaj zemljotresa na strukturu tunela je ograničen - rekao je Broer za Bi-Bi-Si.

Ali u drugim slučajevima podzemni putevi su opasniji. Poplave, koje postaju sve češće i intenzivnije kako klimatska kriza odmiče, predstavljaju ozbiljan rizik. Portali za pešake za ulazak ili izlazak sa putnog sistema morali bi da budu nekoliko metara iznad nivoa površine da bi se smanjio rizik od ulivanja vode, kaže Broer.

U Bangkoku, na primer, ulazi u metro su metrima iznad površine kako bi se sistem zaštitio tokom sezone monsuna.

Opasnosti podzemnih puteva

Nedostatak površinskih puteva takođe bi mogao da dovede vozače u nezavidnu situaciju nakon što napuste svoje automobile. Podzemna putna mreža zahtevala bi liftove ili stepenice za prevoz ljudi do površine. A ako automobili ostanu u privatnom vlasništvu, ljudi bi morali da ih parkiraju ili u podzemnim garažama ili u višespratnim neboderima izgrađenim iznad portala koji vode do površine, a zatim da se vrate kući drugim sredstvima.

Milioni automobila na fosilna goriva koji cirkulišu ispod površine velika su opasnost.

Profimedia
 

- Rizik od nesreće koja bi mogla da dovede do požara prilično je veliki - kaže Broer, a posledice bi bile ozbiljne, jer dim neće izaći sam.

Moralo bi unapred da se razmišlja o evakuaciji, a tuneli bi morali da budu dovoljno široki da omoguće da se automobili pomere sa puta i da hitne službe da dođu do ljudi.

Zagađenje finim česticama i ozon iz izduvnih gasova vozila povezani su sa oko 385.000 prevremenih smrti godišnje širom sveta. Postavljanje puteva ispod zemlje skoro bi iskorenilo zagađenje koje izazivaju vozila na površini, što bi imalo veliki uticaj na kvalitet vazduha, ali bi se ovo zagađenje jednostavno prenelo na drugo mesto.

- Zaista morate mnogo razmišljati o ventilaciji u tim prostorima kako ne biste završili sa prilično apokaliptičnim scenarijom - kaže Garet.

Kako automobili postaju električni u narednih nekoliko decenija, kaže Broer, „eliminiše se mnogo aspekata zagađenja i, delimično, i aspekti mogućeg požara“. Dok se predviđa da će 80 odsto svih novih automobila u prodaji do 2050. godine biti električna vozila, dug životni vek automobila na benzin znači da će oni i tada činiti većinu četvorotočkaša na putu.

Međutim, postoji jedan oblik zagađenja sa kojim bi se podzemni putevi neosporno borili: buka. Drumski saobraćaj je najveći oblik zagađenja bukom u Evropi. Globalno, to je drugi najštetniji stresor životne sredine, prema Svetskoj zdravstvenoj organizaciji, povezan sa kardiovaskularnim bolestima, stresom, hipertenzijom, pa čak i preranom smrću. Mirnija naselja bez automobila verovatno bi rezultirala značajnim poboljšanjima fizičkog i mentalnog zdravlja.

Bonus video

Facebook/Grčka info

Pratite sve vesti iz Srbije i sveta na našem Telegram kanalu.

Instalirajte našu iOS ili android aplikaciju – 24sedam Vest koja vredi

Možda vas zanima

Najčitanije Vesti