Bliski istok pustoše apokaliptične peščane oluje: Problem će biti još gori, a sve počinje na drugom kraju sveta (FOTO)

Bliski istok se već nekoliko nedelja bori sa peščanim olujama, a nebo od Dubaija do Sirije je u više navrata postajalo apokaliptično narandžaste boje.

Hiljade ljudi su bile hospitalizovane zbog disajnih problema, a u Siriji su bolnice skladištile kanistere kiseonika. Škole i preduzeća su bili zatvoreni u Bagdadu, Teheran je suspendovao letove, a Kuvajt je imao problema i u pomorskom saobraćaju.

Peščane oluje ne znaju za granice. Mogu prouzrokovati veliku štetu u regionu koji je vitalan za globalnu ekonomiju, što znači da se to može odraziti i na cene gasa u Americi ili da li će u Španiju, primera radi, stići paket iz Kine.

Stručnjaci upozoravaju da će fenomen biti samo još gori. Delom iza svega stoje klimatske promene, koje su čitav region načinile još toplijim i suvljim, a nestabilno vreme dovodi do još intenzivnijih oluja.

Tanjug/AP Photo/Hadi Mizban

Udarac po ekonomiju i pluća

Bliski istok, dom tri strateška morska prolaza i skoro polovine svetskih naftnih rezervi, ključan je za globalnu trgovinu i energetske rezerve.

Koliko samo mali zastoj u snabdevanju može napraviti haos, videlo se prošle godine, kada se u Sueckom kanalu zaglavio brod "Ever given". Upravo ga je peščana oluja pomerila sa kursa, zbog čega je šest dana bio zaglavljen dijagonalno u prolazu, kroz koji se odvija 12 odsto svetske trgovine.

Oluje utiču i na zdravlje i ekonomiju ljudi širom te teritorije. Prema podacima Svetske banke, ovakvi fenomeni regionalnu ekonomiju koštaju 13 milijardi dolara godišnje.

Iako su peščane oluje tipične za ovaj deo godine, dešavaju se neobično učestalo, kažu stručnjaci. Jednom rečju, sve su češće, i to dovodi do mnogih problema.

Profimedia

Posebno je pogođen Irak, gde se ovog proleća oluje događaju skoro svake nedelje. Ali Atija, profesor atmosferske nauke na Univerzitetu Mustansirijah u Bagdadu, kazao je da se obično u proleće mogu stvoriti od jedne do tri peščane oluje mesečno, ali da ih je od aprila do sada zabeleženo najmanje devet.

Irački zvaničnici su upozorili da se zemlja sada suočava sa 272 "peščana" dana godišnje, a da bi taj broj do 2050. mogao da naraste na 300.

- Ono što se događa u Iraku trebalo bi da služi kao rani znak upozorenja i za druge delove regiona - rekao je Muhamed Mahmud, direktor Programa za klimu i vodu na Institutu Bliskog istoka.

Zemlje zaliva su posebno ranjive, a na spisak stručnjaci dodaju i Egipat i Libiju.

Uništeni su usevi, a oštećuju se i mašine u lukama i aerodromima. Sati su potrebni da bi se posle svake oluje očistili putevi i druga infrastruktura.

AP Photo/Ali Abdul Hassan

Faktori koji dovode do pojačane pojave oluja su složeni. Naučnici krive visoke temperature i ekstremnu sušu u kombinaciju sa godinama lošeg rukovođenja zemljištem i vodovodom u zemljama poput Iraka i Irana, zbog čega se pojačala erozija zemljišta i dezertifikacija tla.

Suva zemlja dovodi do većeg izvora prašine koju će povući snažni vetrovi.

Osim toga, godine rata su takođe odigrale svoje u uništavanju zemljišta.

- Oružani sukobi imaju veliki uticaj na okolinu, na rukovodstvo i društvo - rekao je Igor Malgrati, savetnik za stanište i vodu Bliskog istoka pri Međunarodnom komitetu Crvenog krsta.

Kako se strahuje, posledice klimatskih promena će tek intenzivirati ove probleme. Temperature na Bliskom istoku rastu dvaput brže, dok klimatski modeli predviđaju smanjenje padavina u pojedinim ključnim delovima regiona.

Za sve je kriv Arktik?

Ipak, deo problema bi mogao da ima svoje korene mnogo dalje.

Dajana Fransis, direktorka laboratorije za geofizičke nauke na Univerzitetu Kalifa u UAE, otkrila je da je velika oluja, koja je pogodila Irak i druge delove Arapskog poluostrva, formirana zbog promena u polarnom regionu.

AP Photo/Ali Abdul Hassan

- Arktički led koji se topi smanjuje temperaturu koja se stvara između polarnog regiona i srednjih geografskih širina, a zbog toga vremenski sistemi polako prekrivaju naš region. Konvekcija koja dovodi do oluja sada može da se događa danima, dok je za to ranije, kada nije bilo efekata klimatskih promena, bilo potrebno nekoliko sati i onda bi ona nastavila dalje - rekla je ona.

Ipak, ima zemalja koje su počele da uočavaju probleme i žele da učine nešto povodom toga.

- Moraju se povećati zalihe vode u ovim oblastima, u Iraku. Trebalo bi posaditi vegetaciju kako bi se smanjile opustošene oblasti koje su izložene snažnim vetrovima - dodala je.

Irak je u aprilu najavio da će oživeti 10 oaza u Zapadnoj pustinji kako bi se izborili sa peščanim olujama. Međutim, mnogi od ovih projekata su stopirani zbog finansijskih problema.

Sa druge strane, Saudijska Arabija je obećala da će posaditi 10 milijardi stabala u zemlji i još 40 milijardi u regionu. Inače, u pitanju je zemlja u kojoj se nalazi najveća svetska pustinja Rub el Hali. 

Profimedia

Institu Masdar u UAE je 2016. pokrenuo visokotehnološki sistem za vremensku prognozu koju zemlje Bliskog istoka mogu da koriste da bi se pripremile za veće oluje.

Međutim, stručnjaci smatraju da se mora učiniti mnogo više, i to uskoro, inače će posledice po region biti poražavajuće.

- Ove letnje peščane oluje mogu postati norma. Dugoročno gledano, ukoliko se održi takav nivo učestalosti i jačine, vladaće ozbiljni respiratorni problemi, biće dosta smrtnih slučajeva i nastaće ogromna ekonomska šteta - rekao je profesor Mahmud.

 

BONUS VIDEO

Pratite sve vesti iz Srbije i sveta na našem Telegram kanalu.

Instalirajte našu iOS ili android aplikaciju – 24sedam Vest koja vredi