Zbog njega je Kašmir ustao na noge: Ko je Jasin Malik, vođa separatista kojeg je Indija osudila na doživotnu kaznu

29.05.2022

09:17

0

Mirno je prihvatio presudu nakon što se izjasnio krivim za sve za šta je bio optužen

Zbog njega je Kašmir ustao na noge: Ko je Jasin Malik, vođa separatista kojeg je Indija osudila na doživotnu kaznu
AP Photo/Mukhtar Khan

Lider kašmirskih separatista Jasin Malik (56) osuđen je u sredu na doživotni zatvor na sudu u Delhiju zbog „finansiranja terorizma". Presuda je usledila nakon što je indijska Nacionalna istražna agencija (NIA) tražila smrtnu kaznu za lidera zabranjenog Oslobodilačkog fronta Džamua i Kašmira (JKLF).

Malik je osuđen nakon što se izjasnio krivim po optužbama u vezi sa finansiranjem terorizma, širenjem terorizma i secesionističkim aktivnostima u Kašmiru 2017.

Odbijajći zahtev NIA za smrtnu kaznu, specijalni sudija Pravin Sing dodelio je Maliku pet desetogodišnjih zatvorskih kazni za razna krivična dela, uključujući kršenje strogog Zakona o sprečavanju nezakonitih aktivnosti (UAPA) i Indijskog krivičnog zakona (IPC). Sud je Maliku izrekao i novčanu kaznu od milion rupija.

Doživotna kazna izrečena mu je za dva krivična dela: vođenje rata protiv vlade Indije i prikupljanje sredstava za teroristički čin.

NIA je ranije rekla specijalnom sudiji Pravinu Singu u postupku pred većem da je Malik odgovoran za „egzodus Kašmira".

Izvori su tvrdili da je Malik izjavio da neće moliti za milost i da sud može da odluči po svom nahođenju koju kaznu će mu izreći.

Malik je takođe kazao da bi se, ako indijska obaveštajna služba može da dokaže da je bio umešan u bilo kakvu terorističku aktivnost ili nasilje u 28 godina, povukao iz politike, kao i da bi prihvatio vešanje, preneo je PTI.

AP Photo/Mukhtar Khan
Jasin Malik

Sudija je, međutim, rekao da, pošto je već osuđen, nema smisla raspravljati o činjenicama u predmetu.

Nakon što je saslušao argumente, sud je u sredu saopštio svoju presudu.

Počeci

Godina 1987. često se smatra prekretnicom za Kašmir. To je takođe bila prekretnica za Jasina Malika, koji je tada bio aktivista koji se bavio mejnstrim izbornom politikom.

Malik je bio lider Islamske studentske lige, koja je podržavala Ujedinjeni muslimanski front (MUF) koji se borio protiv saveza Nacionalna konferencija (NC) - Kongresni savez. On je postao zagovarač kandidata MUF-a Mohameda Jusufa Šaha.

Međutim, Šah je izgubio izbore koji su navodno bili namešteni u korist koalicije NC-Kongres. Prešao je u oružani pokret i preuzeo ime Sajid Salahudin da bi postao vođa terorističke organizacije Hizbul mudžahedina.

Malik je tada postao vođa Fronta za oslobođenje Džamua i Kašmira (JKLF), koji je Amanula Kan osnovao u Ujedinjenom Kraljevstvu 1977. godine, prema navodima portala „Terorizam u Južnoj Aziji“.

Navodno nameštanje izbora 1987. dovelo je do masovnog otuđenja u Kašmiru. U ranijem članku „Outlook India" navedeno je: „Ovo je dovelo do velikog nezadovoljstva i otuđenja među ljudima, posebno među mladima, koji su težili MUF-u u nadi da će on kanalisati njihovo nezadovoljstvo.“

AP Photo/Dar Yasin
Jasin Malik sa demonstrantima

Pokojni lider kašmirskih separatista Adul Gani Lone rekao je da su izbori 1987. motivisali mlađu generaciju da kaže „zbogom demokratskom procesu“ i „idemo u oružanu borbu“.

- Misao je bila tu, motivacija je bila tu, nagon je bio tu, potražnja je bila tu i opozicija je bila tu. Situacija je postala jasna, a izbori su poslužili kao žarište - rekao je Lone u intervjuu 1994. godine.

Nasilna faza Jasina Malika sa JKLF-om

Malik je sa političkog aktivizma prešao na otvorenu militantnost i terorizam kada se pridružio JKLF-u. Takođe se veruje da je prešao u Pakistan kako bi se obučio da upotrebljava oružje.

Iako većina ljudi poznaje Malika po njegovoj umešanosti u ubistvo četiri pripadnika indijskog vazduhoplovstva u Srinagaru 1990. godine, to je samo jedan od 65 krivičnih predmeta protiv njega, prema izveštaju „Indijan ekspresa“.

- Većina njih odnosi se na ubistvo, pokušaj ubistva, nerede i pobunu. Jasin Malik je bio umešan u otmicu Rubaije Sajid, ćerke tadašnjeg ministra unutrašnjih poslova Indije Muftija Muhameda Sajida, 1989. godine, a takođe je bio umešan u ubistvo četvorice pripadnika indijskih vazduhoplovnih snaga početkom 1990-ih - izvestio je „Ekspres", pozivajući se na izveštaj o istrazi Nacionalne istražne agencije.

AP Photo/Dar Yasin
Jasin Malik

Otmica Rubaije, u kojoj je učestvovao Malik, i naknadno oslobađanje militanata bili su još jedan veliki događaj za Kašmir.

Indijski novinski portal „Redif“ izvestio je da je oslobađanje militanata izazvalo veliku euforiju u Kašmiru.

- Nije bilo simpatija za Rubaiju. Svi ljudi su bili uz militante. Kada su oni pušteni, svuda je bilo slavlje. Nikada nisam videla toliko ljudi na ulicama! Pevali su, plesali i mahali antiindijskim parolama - rekla je za „Redif" novinarka Aša Kosa.

Ubistvo pripadnika vazduhoplovnih snaga

Najozloglašeniji čin Jasina Malika dogodio se 25. januara 1990. kada je navodno predvodio militante koji su pucali na osoblje indijskog vazduhoplovstva koje je čekalo jutarnji autobus u Srinagaru. Četiri pripadnika vazduhoplovstva su poginula.

Suđenje nije okončano ni nakon više od tri decenije od ubistava. Nedavna presuda je doneta u drugom slučaju finansiranja terorizma.

Malik je na kraju uhapšen te 1990.

Na slobodu je pušten četiri godine kasnije. Po izlasku iz zatvora odustao je od nasilja koje je dovelo do raskola u JKLF-u, što je stvorilo dve frakcije, jednu koju je vodio Malik i koja je radila na nenasilnom kašmirskom separatizmu i drugu predvođenu Amanulom Kanom koja je zagovarala nastavak nasilja.

AP Photo/Dar Yasin
Jasin Malik

Malik je od tada navodno bio uključen u pozadinske razgovore sa vladom. Bio je u centru pažnje javnosti, čak je upoznao tadašnjeg premijera Manmohana Singa u njegovoj zvaničnoj rezidenciji u Delhiju 2006. godine i pojavljivao se u popularnim televizijskim emisijama.

Drugo hapšenje i presuda zbog finansiranja terorizma

Sud u Delhiju osudio je u sredu Jasina Malika u slučaju finansiranja terorizma. Ranije se on izjasnio krivim po svim optužbama, uključujući i one po strogom Zakonu o prevenciji nezakonitih aktivnosti.

Iako je je slučaj otvoren 2017. godine, Malik je uhapšen 2019. NIA je tvrdila da su kašmirski separatisti dobijali sredstva iz Pakistana, uključujući Hafiza Saida iz Laškar-e-Taibe i Sajeda Salahudina iz Hizbul mudžahedina za aktivnosti kao što su kamenovanje i paljenje škola, navodi „Indijan ekspres".

Uhapšeno je više desetina separatista, uključujući Malika i druge, kao što su Asija Andrabi i Šabir Šah.

„Ekspres" je citirao NIA koja je navela da je Malik tokom ispitivanja otkrio da je on bio glavna osoba u formiranju Zajedničkog rukovodstva otpora koje je predvodilo nasilnu agitaciju 2016. u Kašmiru nakon ubistva komandanta Hizbula Burhana Vanija u julu 2016.

NIA je takođe imenovala biznismena iz Kašmira Zahura Ahmada Šaha Vatalija kao ključnog igrača koji je dobijao sredstva od Pakistana, ISI-a i UAE preko havala sistema i brojnih fiktivnih kompanija. Zatim bi ta sredstva usmeravao ka separatističkim vođama i njihovim izvršiocima u Kašmiru.

AP Photo/Dar Yasin
Jasin Malik

Predstavljajući optužbe protiv optuženih, sud u Delhiju je ranije rekao da je utvrđeno da su Malik i drugi direktni primaoci sredstava za terorizam uspostavili razrađenu strukturu i mehanizam širom sveta za prikupljanje sredstava za sprovođenje terorističkih i drugih nezakonitih aktivnosti u Džamuu i Kašmiru u ime "borbe za slobodu", navodi PTI.

Reakcije na presudu

Nakon što je sud u Delhiju izrekao Maliku dve doživotne kazne i pet desetogodišnjih zatvorskih kazni, koje će sve služiti istovremeno, na Tviteru se oglasila njegova supruga Mušal Husein.

- Presuda za nekoliko minuta od strane indijskih kengurskih sudova - napisala je ona i dodala da se nikada neće predati.

Odmah posle izricanja presude pokrenuti su protesti, a prodavnice u nekim oblastima Srinagara, glavnog grada u Kašmiru pod indijskom upravom, zatvorene su, dok je policija ispalila suzavac kako bi rasterala demonstrante koji su bacali kamenje ispred Malikove rezidencije. Mobilni internet je obustavljen u regionu iz bezbednosnih razloga.

Pakistanski premijer Šahbaz Šarif, koji osporava indijsko pravo na Kašmir, nazvao je to crnim danom za indijsku demokratiju.

- Indija može fizički da zatvori Jasina Malika, ali nikada ne može zatvoriti ideju slobode koju on simbolizuje - napisao je Šarif na Tviteru.

Uoči izricanja presude, Malik je došao u pratnji snage bezbednosti.

 

 

On nije osporio optužbe koje su protiv njega podignute prema strogom Zakonu o sprečavanju nezakonitih aktivnosti (UAPA), kao ni optužbe za pobunu i zaveru.

Međutim, u izjavi koju je JKLF objavio nakon što je osuđen, optužbe su nazvane "izmišljenim i politički motivisanim".

- Ako je traženje azadija (slobode) zločin, onda sam spreman da prihvatim ovaj zločin i njegove posledice - citirano je Malikovo obraćanje sudiji.

On je takođe rekao sudu da je, nakon što je odustao od oružja 1994. godine, sledio principe Mahatme Gandija: "Od tada zagovaram nenasilnu politiku u Kašmiru.“

Malik je izazvao indijske obaveštajne agencije da dokažu da je od tada bio umešan u bilo kakvu terorističku aktivnost. Neka dela za koja je osuđen dogodila su se 2016. godine, navode tužioci, dok su ostale optužbe stare i do tri decenije.

U četvrtak su lokalni zvaničnici saopštili da su u roku od 24 sata od izricanja presude indijske bezbednosne snage ubile šestoricu militanata u Kašmiru, dok su ekstremisti ubili televizijsku novinarku i jednog policajca.

Sve to odigralo se tokom protesta koji su pokrenuti zbog presude Maliku.

Tanjug/AP Photo/Dar Yasin
 

Prodavnice i firme u Kašmiru ostale su zatvorene usled protesta, dok je policija pritvorila 10 ljudi zbog bacanja kamenja i uzvikivanja raznih slogana ispred Malikovog doma.

Borba za nezavisnost Kašmira ili za njegovo pripajanje Pakistanu?

JKLF, koji je tražio nezavisnost Kašmira od Indije i susednog Pakistana sa većinskim muslimanskim stanovništvom, formiran je 1977. sa Amanulahom Kanom na čelu.

On i Malik su organizovali otpor indijskoj vlasti uz pomoć tadašnjeg pakistanskog vojnog režima generala Zija ul Haka.

Kašmir je decenijama predstavljao žarište između nuklearno naoružanih suseda. I Indija i Pakistan polažu pravo na celu dolinu, ali kontrolišu samo njene delove.

Indija optužuje Pakistan da podržava militantne grupe sa sedištem u Kašmiru, što Pakistan poriče.

Bombaški napad JKLF-a u Srinagaru 31. jula 1988. zapravo je označio početak separatističke pobune protiv indijske vladavine u regionu koja besni više od tri decenije.

AP Photo/Mukhtar Khan
Jasin Malik

Međutim, kada je pobuna uspešno pokrenuta, dopisnici kažu da je Pakistan povukao podršku JKLF-a i umesto toga podržao grupe koje su želele da se Kašmir pridruži Pakistanu.

Kao rezultat toga, JKLF se našao u sendviču između indijskih snaga bezbednosti i propakistanskih militanata. Do 1990. godine veliki deo njenih kadrova je napustio organizaciju ili se pridružio drugim grupama.

Njeno rukovodstvo se takođe podelilo na frakcije, a neke od njih su se odrekle militantnosti.

U avgustu 2019, indijska vlada predvođena BJP-om oduzela je Džamuu i Kašmiru ograničenu autonomiju koju je imala sedam decenija, karakterišući to kao ispravku „istorijske greške“.

Bonus video

24sedam

Instalirajte našu iOS ili android aplikaciju – 24sedam Vest koja vredi