Šta za Srbiju znači to što je Ukrajina obustavila tranzit ruskog gasa?

11.05.2022

21:00

0

Nakon odluke o prekidu isporuke, Evropi je ostavljen samo jedan kanal za dobavljanje gasa iz Rusije, a da li će se to odraziti na našu zemlju, za portal 24sedam razjasnio je doktor Vojslav Vuletić, predsednik Skupštine Udruženja za gas

Šta za Srbiju znači to što je Ukrajina obustavila tranzit ruskog gasa?
Profimedia Pixabay

Odluka Ukrajine da obustavi tranzit ruskog gasa ka Evropi preko gasne stranice koja se nalazi u zemlji u kojoj bukti susedski sukob već više od dva i po meseca naišla je na oštre reakcije Rusije.

Gasna stanica „Sohranovka" od danas ne prima gas, što je zvanično saopšteno dan ranije.

- Operator gasnog transportnog sistema Ukrajine obaveštava da se od sedam časova 11. maja 2022. godine neće vršiti prijem gasa u gasni transportni sistem Ukrajine u tački „Sohranovka“ - precizirano je u saopštenju.

Ukrajinci su prethodno nekoliko puta skrenuli pažnju „Gaspromu“ da bi ova odluka mogla da bude doneta nakon što je Rusija zauzela Lugansku oblast.

- Ove radnje prema važećem tranzitnom ugovoru su okolnosti više sile koje onemogućavaju ispunjavanje obaveza u „Sohranivki“, kao i graničnoj kompresorskoj stanici „Novopskov", koje trenutno ne kontroliše Nacionalni ukrajinski sistem za transport gasa. Kompanija je više puta obaveštavala „Gasprom" o pretnjama tranzita zbog dejstava pod ruskom kontrolom i zahtevala prestanak mešanja u rad objekata, ali su ovi apeli ignorisani - navodi se u saopštenju.

Utiče li odluka o obustavi tranzita na Srbiju?

Vest o obustavi isporuke gasa odjeknula je i u Srbiji, gde su se mnogi zapitali kako će se ova odluka odraziti na našu zemlju. Tim povodom stupili smo u kontakt sa doktorom Vojslavom Vuletićem, predsednikom Skupštine Udruženja za gas, koji je za portal 24sedam objasnio zbog čega Srbije ne treba da bude zabrinuta.

Pixabay Profimedia
 

- To ne može nikako da se odrazi na Srbiju. Mi se snabdevamo sa juga, a to je na severu. Prema tome, ne može da se odrazi ni na koji način. Taj deo gasovoda je okrenut samo prema severu Evrope i ne pravi smetnje našem snabdevanju gasa - rekao je on i dodao:

- Kroz Ukrajinu prolazi gasovod koji ide ka Mađarskoj i nama, i tim gasovodom smo se mi nekada snabdevali dok nije izgrađen „Balkanski tok“. On sad za nas ne radi, kao ni za Mađare. 

Kako je Mađarska pominjala dobavljanje gasa brodovima i tankerima, doktor Vuletić nam je objasnio da takav transport nije komplikovaniji od uobičajenog, ali da je problem u tome što nema velikih količina tečnog prirodnog gasa (TPG).

- To nije mnogo komplikovanije, nego nema tog gasa. Male su količine proizvodnje tečnog prirodnog gasa koji može brodovima, tankerima da se transportuje, tako da se na to ne treba mnogo oslanjati - kazao nam je naš sagovornik, i osvrnuo se na američka obećanja da će pomoći Evropi da prestane da bude zavisna od ruskog gasa:

- Amerikanci su obećali da će ove godine da isporuče Evropi 15 milijardi kubnih metara gasa. Evropa troši godišnje 500 milijardi, što je tri odsto evropske potrošnje. Dakle, to su male količine na koje ne treba računati, u poređenju sa 200 milijardi koliko Rusija godišnje isporučuje Evropi.

Ministarka Mihajlović: Srbija je bezbedna

Povodom najave Ukrajine da će obustaviti tranzit gasa u Evropu oglasila se i ministarka rudarstva i energetike Zorana Mihajlović, koja je takođe podvukla da to neće uticati na Srbiju jer naša zemlja dobija gas iz „Balkanskog toka“.

Tanjug/Zoran Petrović
Zorana Mihajlović

Mihajlovićeva je podvukla da naša zemlja dobija gas redovno i u dovoljnim količinama.

- Ukrajina će jedan deo gasa da preusmeri preko drugog gasovoda, a čak i da to ne urade, mi smo obezbeđeni po pitanju gasa - kazala je Mihajlovićeva.

Istakla je da je veoma značajno to što Srbija dobija gas iz „Balkanskog toka“ i navela da to nije bilo tako do pre dve godine, kada je država imala mogućnost isporuke gasa samo iz Ukrajine.

- Da danas imamo samo tu mogućnost, bili bismo u ozbiljnom problemu, naša industrija danas ne bi imala gas - kazala je ministarka Mihajlović.

Na pitanje kada će početi pregovori Srbije sa Rusijom o novim isporukama gasa, Mihajlovićeva kaže da su preduzeća „Srbijagas“ i „Gasprom“ već počela da pregovaraju, te da je za našu zemlju važno da ima i povoljnu cenu gasa, ali i dovoljne količine.

Ministarska rudarstva i energetike istakla je da naša zemlja prema postojećem ugovoru dobija šest miliona metara kubnih gasa na dnevnom nivou, te da imamo i određene ugovore za dodatne količine gasa.

Foto: Pixabay/ Hans Linde
 

- Razlika između dnevnog i zimskog trošenja je 6:1, to znači da mi sada trošimo oko 4,5 miliona na negde 14-15 milona metara kubnih dnevno koliko trošimo zimi - objasnila je Mihajlovićeva.

Kada je reč o skladištu gasa u Banatskom Dvoru, ministarska podseća da je ono u većinskom vlasništvu „Gasproma", a da naša država ima udeo od 49 odsto, i ističe da se gas puni svakodnevno i da ga ima za naredna 24 dana.

Mihajlovićeva navodi da iz Banatskog Dvora može da se ispumpa dnevno samo pet miliona metara kvadratnih gasa i da je zato plan da u narednom periodu Srbija ima svoje skladište, kako bismo mogli da ispumpamo i veće količine gasa.

Ukrajina ostavila samo jedan ulaz za tranzit ruskog gasa u Evropu

Ukrajina je ostavila samo jedan ulaz za tranzit ruskog gasa u Evropu, što značajno smanjuje pouzdanost snabdevanja gorivom, saopštio je „Gasprom“.

Pri tome je obim gasa koji se Nemačkoj isporučuje preko Ukrajine smanjen za 25 odsto u odnosu na juče.

„Naftogas Ukrajine“ saopštio je u utorak da više nije odgovoran za transport gasa na teritorijama koje nisu pod kontrolom Kijeva, nazvavši to „višom silom“, a „Operator GTS Ukrajine“ najavio je od 11. maja prekidanje tranzita preko čvorišta „Sohranovka“ i kompresorske stanice „Novopskov“, koje su pod kontrolom ruskih snaga (na teritoriji LNR).

Pixabay
 

Takođe je istaknuto da skoro trećina tranzita gasa iz Rusije u Evropu (do 32,6 miliona kubnih metara dnevno) prolazi kroz „Novopskov“.

Posle početka specijalne vojne operacije za denacifikaciju i demilitarizaciju Ukrajine, zapadne zemlje pojačale su sankcioni pritisak na Moskvu. Restriktivne mere uticale su pre svega na bankarski sektor i isporuke visokotehnoloških proizvoda. Mnogi brendovi najavili su povlačenje iz Rusije.

Kremlj je ove mere nazvao ekonomskim ratom, ali je naglasio da je Rusija bila spremna za takav razvoj događaja. Banka Rusije preduzima mere za stabilizaciju situacije na deviznom tržištu - plaćanja za isporuku gasa „neprijateljskim zemljama" prebačena su u rublje.

Osim toga, Vlada je pripremila plan za suprotstavljanje restriktivnim merama koji obuhvata oko sto inicijativa. Iznos njegovog finansiranja iznosiće oko trilion rubalja.

Sankcioni pritisak na Moskvu već se preokrenuo u ekonomske probleme za Sjedinjene Američke Države i Evropu, uzrokujući ozbiljno povećanje cena goriva i hrane.

Bonus video

24sedam

Instalirajte našu iOS ili android aplikaciju – 24sedam Vest koja vredi

Možda vas zanima

Najčitanije Vesti