Rusija „zavrnula slavinu" Poljskoj i Bugarskoj, a jedna zemlja strahuje da je sledeća: Ukrajinska kriza pokazala punu moć ruskog gasa

Posle nekoliko meseci upozoravanja, Kremlj je u sredu prekinuo isporuku gasa dvema državama Evropske unije, napomenuvši da bi druge zemlje mogle da budu sledeće.

Ovaj potez označava dramatičnu eskalaciju nastojanja Moskve da oslabi kolektivnu odlučnost ukrajinskih saveznika koji neprestano šalju sve veće količine oružja Kijevu i time ga uporno podstiču da se bori protiv Rusije.

Šta se desilo i da li je to iznenađenje?

Ruski državni energetski gigant „Gasprom“ saopštio je u sredu da je obustavio isporuke gasa Bugarskoj i Poljskoj zbog neplaćanja gasa u rubljama, što je predsednik Vladimir Putin zahtevao još prošlog meseca kao odgovor na oštre sankcije koje je Zapad uveo Moskvi zbog vojne operacije u Ukrajini. Evropski kupci osudili su Putinov zahtev, rekavši da se njime krše postojeći ugovori, u kojima je navedeno da se plaćanja obično dogovaraju u dolarima ili evrima, i dovodi u pitanje pouzdanost Rusije kao dobavljača.

Kremlju je trebalo skoro mesec dana da ispuni svoje obećanje da će prekinuti da snabdeva gasom one koji ne budu poštovali uputstva.

Rusija je jedan od najvećih svetskih proizvođača nafte i prirodnog gasa, a Evropa se u velikoj meri oslanja na uvoz iz ove zemlje za snabdevanje energijom.

- Samo tokom 2021. Evropska unija je uvezla 155 milijardi kubnih metara prirodnog gasa iz Rusije, što čini oko 45 odsto uvoza gasa u EU i blizu 40 odsto njene ukupne potrošnje gasa - navodi se u nedavnom izveštaju Međunarodne agencije za energetiku.

U međuvremenu, Bugarska je uvezla više od 70 odsto svog prirodnog gasa iz Rusije 2020. godine, pokazuju podaci EU. Iste godine Poljska se oslanjala na Rusiju za oko 45 odsto svog prirodnog gasa.

Profimedia

Odluka o prekidu snabdevanja Poljskoj i Bugarskoj usledila je dan nakon što su se Sjedinjene Američke Države i njihovi saveznici okupili u Nemačkoj da obećaju da će obezbediti više teškog naoružanja Ukrajini koja ojačava svoju odbranu za ono što bi moglo da bude odlučujuća bitka u istočnom regionu Donbasa.

Rusija je ranije ove nedelje ljutito označila ovu vojnu pomoć Zapada, istakavši da on vodi „zastupnički rat“ protiv nje, upozoravajući na opasnosti od trećeg svetskog rata i nuklearnog sukoba. Takođe je saopšteno da iz vazduha vrši vazdušne napade na skladišta oružja i vojne zalihe u Ukrajini.

Ali Putin je očigledno uvideo da time neće uspeti da se završi posao.

- Kremlj vidi smanjenje isporuke gasa Evropi kao sredstvo za razbijanje konsenzusa u EU i NATO da Ukrajini da oružje. Sada vidimo stalno širenje rata kako zapadne zemlje postaju sve više uključene u jačanje odbrane Ukrajine. Moskva će verovatno proširiti upotrebu svog gasa kao oružja kojim će odgovoriti na to - rekao je Džon Lof, saradnik u londonskom istraživačkom centru Četam haus. 

Najava je takođe stavila tačku, jednom zauvek, na ideju da je prodaja gasa Evropi čista poslovna transakcija bez političkih posledica, rekao je Džonatan Ejal iz instituta „Royal United Services", londonskog istraživačkog centra za odbranu.

Da li je Evropa spremna da smanji zavisnost od ruskog gasa?

Evropa se već suočava sa skokovima cena energenata koji su pogoršani ruskom vojnom operacijom u Ukrajini, ostavljajući mnoge potrošače širom kontinenta zabrinutim, a političare pod pritiskom da ublaže krizu.

AP photo

Zavisnost Evrope od ruskih energenata bila je sporna tema debate, sa ruskom naftom i gasom koji nastavljaju da se slivaju na kontinent, a novac se vraća u Moskvu bez obzira na sankcije. SAD su prošlog meseca najavile zabranu uvoza ruskih energenata, ali neki od njihovih saveznika koji se u velikoj meri oslanjaju na Rusiju u proizvodnji energije, poput Nemačke, nisu bili voljni da slede njihov primer s obzirom na ekonomske poremećaje koje bi to izazvalo.

Kijev već nedeljama poziva svoje međunarodne partnere da uvedu globalnu zabranu ruskog gasa i nafte kako bi „obuzdali Rusiju“, dok je ukrajinski predsednik Vladimir Zelenski optužio evropske zemlje koje i dalje kupuju rusku naftu da zarađuju novac od krvi drugih ljudi“.

Evropski zvaničnici održali su u sredu hitne pregovore o gasu, a predsednica Evropske komisije Ursula fon der Lajen osudila je potez Rusije kao pokušaj da se gas koristi kao instrument ucene. Ona je pokušala da uveri kupce širom kontinenta da se blok priprema za takav scenario.

- Radili smo na tome da obezbedimo alternativne isporuke i najbolje moguće nivoe skladištenja širom EU - rekla je Fon der Lajenova u saopštenju, ne navodeći više detalja.

Poljska se smrzava

Zamenik ministra unutrašnjih poslova i administracije Poljske Pavle Šefernaker izjavio je u četvrtak da je nekoliko desetina opština ostalo bez tečnog gasa zbog sankcija koje je Varšava uvela ruskom energetskom gigantu „Novateku“.

- U ovom trenutku pokušavamo da pronađemo načine da rešimo ovaj problem i obnovimo snabdevanje gasom oblasti u koje je gorivo isporučivala ruska kompanija koja je potpala pod sankcije - rekao je Šefernaker, preneli su mediji.

Pixabay

On je objasnio da je nakon uvođenja sankcija „Novatekova“ podružnica „Novatek grin enerdži“ obustavila isporuke gasa za nekoliko desetina poljskih opština.

Ministarstvo nije moglo unapred da obavesti regionalne vlasti o sankcijama, jer su „odluke o uvrštavanju firmi na listu preduzeća obuhvaćenih sankcijama donete iza zatvorenih vrata“, rekao je Šefernaker.

Da bi obnovile snabdevanje gasom, vlasti nameravaju da zaplene infrastrukturu u vlasništvu ruske firme. Prema rečima zamenika ministra unutrašnjih poslova Macieja Vonsika, grupa stručnjaka priprema materijale za premijera kako bi on „na osnovu zakona o upravljanju krizama mogao da donese odluku da poljske kompanije preuzmu gasnu infrastrukturu i snabdevaju gasom ove opštine”.

- Naravno, čudno je da je ova infrastruktura u rukama ruske firme - dodao je Vonsik.

Ove nedelje poljske vlasti su najavile sankcije za 50 ruskih pravnih i fizičkih lica, uključujući kompanije „Akron”, „Gasprom” i „Novatek”.

Bugarska se inati

Bugarski ministar finansija i suosnivač vladajuće partije „Nastavićemo promene" Asen Vasiljev izjavio je da se zemlja od februara priprema za prekid isporuka ruskog gasa i da Grčka, alternativni izvor, već istovaruje tečni prirodni gas iz tankera.

Vasiljev je naveo da će cena tog gasa biti oko 20 odsto veća, kao i da Bugarska neće prekidati tranzit ruskog gasa u druge zemlje.

AP Photo/Darko Vojinovic

Bugarski premijer Kiril Petkov izjavio je da su predstavnici ekonomskih i političkih krugova u Bugarskoj dugi niz godina štitili ruske interese. Između ostalog, reč je o „Turskom toku“ na teritoriji Bugarske, putem koga se dostavlja gas Srbiji i Mađarskoj.

Bugarska se, prema njegovim rečima, takođe odrekla gasa iz Azerbejdžana, tako da u zemlji nije ni nastupila diverzifikacija.

Premijer Bugarske izjavio je da oni neće pristati na ruske uslove kada je reč o plaćanju gasa u rubljama.

- Moramo da delujemo zajedno i brzo. Jer nećemo pristati na to. Niko nema pravo da jednostrano menja uslove ugovora. Ako bismo to prihvatili, to bi bila prva pukotina u evropskoj porodici, a Bugarska neće biti uzrok tome - izjavio je Petkov za francuski „Mond”.

Kako je on dalje objasnio, Bugarska ima direktne zalihe za jedan mesec ukoliko se okolnosti ne promene.

Moldavija u strahu zbog duga

Predsednica Moldavije Maja Sandu priznala je da njena zemlja nema načina da zameni ruski gas, izrazivši nadu da će se isporuke „Gasproma” nastaviti uprkos neizmirenom dugu.

- Našli smo se u veoma teškoj situaciji - rekalo je Sandu u intervjuu za televiziju Žurnal u sredu.

Foto: Pixabay/ Hans Linde

Ugovor Moldavije sa ruskim „Gaspromom” ističe 1. maja. Da bi bio produžen, zemlja mora da završi reviziju svog ogromnog duga za ranije isporuke gasa. Ali malo je verovatno da će Kišinjev ispoštovati rok, pošto je ranije tvrdio da ga je sukob u Ukrajini sprečio da angažuje stranog revizora da obavi posao. Prema „Gaspromu”, njegov moldavski kolega Moldovagas duguje mu oko 709 miliona dolara.

- Ne možemo da odustanemo od gasa kada nemamo drugu alternativu. Snabdevanje strujom zavisi i od gasa, tako da i ovde nema alternative - istakla je predsednica.

Sandu, koja je došla na vlast 2020. godine na osnovu obećanja o evropskim integracijama, izrazila je nadu da se isporuke ruskog gasa neće zaustaviti i da zemlji neće preostati ništa drugo nego da traži dalje isporuke.

Moldavija, bivša sovjetska republika od 2,6 miliona stanovnika u sendviču između Ukrajine i Rumunije, ima tehnička sredstva da dobije gas iz drugih izvora, ali treba da pronađe dobavljača koji bi mogao da predloži dobar ugovor na umereni rok, rekla je ona.

- Ali to je još teže kada je u pitanju struja. Vlada je ranije raspisala tender za kupovinu, ali je bila nezadovoljna jer su ponude bile preskupe - objasnila je predsednica ove zemlje.

Ranije ovog meseca Moldavija se obratila „Gaspromu” kako bi dobila pomeranje i kako bi se isporuke gasa nastavile uprkos tome što je pitanje duga ostalo nerešeno.

Bonus video

Pratite sve vesti iz Srbije i sveta na našem Telegram kanalu.

Instalirajte našu iOS ili android aplikaciju – 24sedam Vest koja vredi