Sabiha Gokčen - Ataturkova mezimica, prvi ratni pilot, rođena kod Bijelog Polja (VIDEO)

Svako ko se barem jednom zaputio avionom u Istanbul imao je tu čast da sleti na aerodrom koji nosi ime Sabihe Gokčen. Međutim, malo ljudi zna da je Sabiha poreklom iz sela Lozna kod Bijelog Polja, od oca Izeta i majke Hajrije, iz kuće Ćorovića. Rođena je 1913. godine. Živela je u turskom gradu Bursi, a u ranoj mladosti je ostala siroče.

 

 

Ataturkova mezimica

Tokom jedne posete Mustafe Kemala Ataturka Bursi 1925. godine, Sabiha je zatražila dozvolu od lokalnih vlasti da razgovara sa Ataturkom, što joj je dopušteno, te je tom prilikom izrazila želju da studira u državnom internatu. Ataturk, nakon što je saznao da je Sabiha bez roditelja i da živi teškim, siromašnim životom, odlučio je da je usvoji i zatražio je od njenog brata dozvolu da je odvede u predsedničku rezidenciju Čankaja u Ankari, gde bi Sabiha živela sa Ataturkovim ostalim usvojenim kćerkama.

U Ankari je završila osnovnu školu, nakon čega je upisala američku akademiju “Uskudar” u Istanbulu.

Sabiha Gokčen/Foto: Wikipedia

 

Shodno reformama Turske, Ataturk je težio tome da sprovede i reformu Turskog vojnog vazduhoplovstva. Posle uvođena Zakona o prezimenima, Ataturk je Sabihi 19. decembra 1934. godine dodelio porodično ime Gokčen, što u prevodu znači “povezivanje sa nebom”. Međutim, tada ona još nije bila avijatičar, ai šest meseci nakon toga ispoljila je strast prema letenju. Sabiha je zajedno sa Ataturkom prisustvovala ceremoniji letačke škole “Turske ptice”, 5. maja 1934. godine. Ataturk je tu otkrio da gaji velike simpatije prema letelicama i jedrilicama, pa ju je pitao da li želi da postane padobranac, na što je ona pristala.

Mustafa Kemal Ataturk/Foto: Wikipedia

Pilotiranje - najveća ljubav

Ipak, daleko više je bila zainteresovana za letenje, pa je dobila pilotsku dozvolu. Zajedno sa osam pilota, među kojima je bila jedina devojka, upućena je u Rusiju na kurs pilota jedrilica i aviona. Međutim, nedugo nakon odlaska primila je vest da je jedna od usvojenih kćerki Mustafe Kemala Ataturka umrla, nakon čega se sa narušenim moralom vratila u Tursku, izolujući se od društvenih dešavanja.

 

Pošto turski zakon nije predviđao školovanje žena na Ratnom koledžu, od Ataturka je dobila personalnu uniformu, te je upisana na jedanaestomesečni program specijalnog obrazovanja u Avijacijskoj školi u Eskišehiru 1936. godine. Nakon što je dobila diplomu, obučila se da postane ratni pilot Prvog avijacijskog puka u Eskišehiru. Tu je letela na bombarderima i avionima lovcima, te stekla veliko iskustvo prilikom vojnih vežbi u Egeju i Trakiji. Kada je 1937. godine u regiji Dersim izbila pobuna protiv vlasti, postala je zvanično prvi ženski pilot borbenog aviona i uzela učešće u gušenju pobune protiv vlasti. Prema izveštaju Glavnog štaba Turske vojske, bombardovala je grupu pobunjenika i tom prilikom likvidirala njih 50. Za takvu zaslugu je dobila takdirnamu (pismo zahvalnosti). Istovremeno je dobila i nagradu Turske vazduhoplovne organizacije - Medalju za superirorne poduhvate u operaciji.

Impozantna karijera

Godine 1938. nagrađena je petodnevnim putovanjem po balkanskim zemljama gde je prezentovala Turske vazdušne snage. Iste godine imenovana je za glavnog trenera turske škole letača, gde je služila do 1954. godine. Pilotiranjem se bavila sve do 1964. godine, kada je penzionisana. Tokom svoje karijere letela je na 22 različita aviona i zabeležila je više od 8.000 sati letenja, od kojih je 32 sata provela u aktivnim borbenim misijama. Umrla je 22. marta 2001. godine u Ankari u 88. godini. Danas jedan od ukupno dva međunarodna aerodroma nosi ime po njoj.

Bonus video:

 

Pratite sve vesti iz Srbije i sveta na našem Telegram kanalu.

Instalirajte našu iOS ili android aplikaciju – 24sedam Vest koja vredi