Makron se prošli put prošetao do predsedničkog mesta, ali sada to neće biti nimalo lako
12.04.2022 | 10:25
Dogodio se veliki transfer glasova, a slično će biti i 24. aprila
Copyright AP Photo/Lewis Joly, Pool
Emanuel Makron i Marin Le Pen će ponovo odmeriti snage u drugom krugu predsedničkih izbora u Francuskoj. Međutim, ovoga puta, put do vrha neće biti nimalo lak.
Glasači su se okupili u tri široka tabora: Makron, krajnja desnica i krajnja levica. U poslednjim danima kampanje, veliki broj ljudi koji se dvoumio, odlučio je za koga će zaista glasati.
Veliki transfer glasova otišao je od Erika Zemura ka Marin Le Pen, a pretpostavlja se da su pojedine pristalice konzervativnih republikanaca učinile isto.
Na levici, glasovi su odlučili da ni Ana Hidalgo, iz redova socijalista, ni vođa Zelenih Janik Žado neće uspeti da se dokopaju drugog kruga tako da su se prebacili na Žan Lika Melenšona koji je tako završio na trećem mestu, posle Makrona i Le Penove. To se dogodilo uprkos tome što mnogi socijalisti i Zeleni ne vole Melenšona, prenosi BBC.
Kada je reč o centru, mnogi koji bi inače izabrali republikance Valeri Pekres bili su uplašeni da će Makron, Le Penova ili Melenšon jednostavno biti u prednosti.
Prema francuskom izbornom sistemu, samo dva prvoplasirana kandidata idu u drugi krug, a nijanse odlučuju, tako da ni opcija Le Pen-Melenšon nije bila isključena.
BBC prenosi da rezultat označava dve stvari. Prvo, potpuno uništenje sa kojim su suočene dve glavne tradicionalne partije još od 1958. godine, konzervativna desnica i socijalistička levica. To je bio proces koji je pokrenuo Makron pre pet godina, ali je sada kompletan. Kandidati obe opcije nisu uspeli da osvoje cenzus od 5 odsto čime bi makar povratili novac utrošen za kampanje. Šteta će biti milionska, ali gora je sramota. Tek se očekuju ozbiljne unutrašnje trzavice.
Glasači su tako mogli da biraju između Makronovog "realističnog centrizma" i otvorenosti ka svetu i "ekstremizma" njegovih protivnika - nacionalizma Le Penove i utopijskog ekstremizma Melenšona.
Upravo toj podeli se Makron i nadao jer je mogao da sakuplja snage i sa desnice i levice, gutajući opoziciju dok je on bio glavni na terenu.
Međutim, situacija je sada malo drugačija.
Opozicija je sve snažnija.
"Antisistemske partije sada imaju lojalnost većine Francuza", rekao je politički komentator Alen Dumel.
Kada se sve sabere, glasovi krajnje desnice čine 33 odsto, što je za sedam poena više nego 2017. godine.
Kada se tome dodaju i birači krajnje levice, brojka premašuje 50 odsto glasova.
Većina ovih ljudi će glasati za Makrona u drugom krugu iz istog razloga kao i 2017 - jer im je desnica krajnja desnica nepodnošljiva.
Međutim, biće onih koji će ostati kod kuće ili će preći na stranu Le Penove.
"Antilepen" glasovi su počeli da se preklapaju sa antimakronovskim, prvi idu nadole, dok drugi rastu.
Ako je Makron pre pet godina imao lak zadatak, sada to nije slučaj, zaključuje BBC.
BONUS VIDEO