Šta se krije iza sjaja Mundijala u Kataru: Hiljade radnika je izgubilo život i radilo u surovim uslovima (VIDEO)
Mnogi su platili glavom
Dok navijači željno iščekuju još jedno Svetsko prvenstvo u fudbalu (koje se održava od 21. novembra do 18. decembra u Kataru), u senci su ostale priče o strahovitom tretmanu radnika koji su u toj zemlji radili na izgradnji stadiona i drugih objekata.
Ovo će, inače, biti prvo Svetsko prvenstvo u fudbalu održano na Bliskom istoku, a za tu priliku Katar se latio ozbiljnog posla - gradi sedam stadiona za finale, novi aerodrom, metro, ali i nove puteve.
Finalni meč će biti održan na stadionu na kome će biti odigrano još devet mečeva, a upravo će to biti centralna lokacija na koju će se obraćati najviše pažnje.
Profimedia
Međutim, ova država je privukla dosta kritika zbog lošeg tretmana kojim su bili podvrgnuti migrantski radnici, njih oko 30.000.
Pročitajte još:
Organizacija za ljudska prava Amnesti internešenel je 2016. optužila Katar da pribegava upotrebi prisilnog rada, da mnogi radnici žive u bednim smeštajima i plaćajući ogromne naknade za zapošljavanje. Plate su im uskraćivane, a pasoši oduzeti.
Od 2017. godine, vlada je uvela nove mere kojim su migranti zaštićeni od rada na velikim vrućinama, ograničeno je radno vreme, a uslovi u radničkim kampovima su poboljšani.
Ipak, izveštaj grupe "Hjuman rajts voč" iz 2021. godine je pokazao da se radnicima i dalje nezakonito zakida na plati. Mesecima rade bez dohotka, a radni sati su veoma dugi i iscrpljujući.
Na snazi je bio i sistem "kafala", koji je migrantima zabranjivao da napuste posao bez dozvole poslodavca, ali, iako je on ukinut, veliki pritisak je i dalje na radnicima.
AP Photo/Hassan Ammar
Čak 6.500 ljudi dalo život
"Gardijan" je prošle godine izvestio da je 6.500 ljudi preminulo u Kataru otkad je ta zemlja dobila pravo da organizuje prvenstvo, a radi se o migrantskim radnicima iz Pakistana, Indije, Nepala, Bangladeša i Šri Lanke.
Smrtni slučajevi, koje su prijavile vlasti ovih pet zemalja, nisu zavedeni po zanimanju, mestu ili vrsti posla. Međutim, organizacija za prava radnika "FairSquare" je navela da se sumnja da je većina njih stradala radeći na građevinskim projektima povezanim sa svetskim kupom.
Katarska vlada kaže da su brojke napumpane zato što uključuju i ljude koji su godinama radili i živeli u toj zemlji, a preminuli su kasnije. Kako su naveli, veliki broj njih je radio i na poslovima koji nemaju veze sa građevinskim sektorom.
Katar je saopštio da je između 2014. i 2020. zabeleženo 37 smrti među radnicima koji su radili na izgradnji stadiona. Prema njihovim rečima, 34 smrtna slučaja nisu bila povezana sa poslom.
Međunarodna organizacija rada (MOR) je pak navela da Katar nije računao iznenadne smrti među radnicima, a u to se ubrajaju srčani udari sa smrtnim ishodom i prestanak rada disajnih organa usled toplotnih udara. U takvim situacijama, obično se navodilo da su pacijenti preminuli prirodnom smrću.
AP Photo/Hassan Ammar
MRO je prikupio svoje podatke, na osnovu brojki iz državnih bolnica i hitnih službi u Kataru, istakavši da je preminulo 50 radnika, a više od 500 ih je ozbiljno povređeno samo u 2021. godini. Oko 37.600 ludi je zadobilo lakše povrede.
Kao glavni uzroci smrti navode se pad sa velike visine, saobraćajne nesreće i drugi vidovi nesreća.
Zašto se prvenstvo održava na zimu?
Fudbalska prvenstva se obično održavaju u junu i julu, ali su u Kataru tada prosečne temperature 41 stepen, a mogu dostići i 50 stepeni Celzijusovih. Previše je toplo da bi se bezbedno boravilo napolju, a kamoli igralo 90 minuta fudbala. Tokom nadmetanja, Katar je obećao da će stadioni biti opremljeni naprednom tehnologijom koja će ih hladiti, a slično bi trebalo da bude i na terenima za treninge i u zonama za navijače. Na tim lokacijama bi temperatura trebalo da iznosi 23 stepena. Međutim, FIFA je 2015. godine odlučila da se takmičenje ipak održi tokom zime.
500 miliona dolara nedeljno
Katar je nedeljno trošio oko 500 miliona dolara na velike infrastrukturne projekte tokom priprema za veliki sportski događaj, sudeći prema izveštaju iz 2017. godine, a bilo je predviđeno da se takav nivo troškova nastavi do 2021.
Ukupno će biti potrošeno 200 milijardi dolara, a to se ne odnosi samo na stadione, već i na puteve, bolnice i novi aerodrom.
Međutim, iza tog sjaja krije se radnička beda.
U selima i gradovima širom južne Azije, mladiće u očajničkoj potrazi za poslom vrbuju agenti, koji su često u sukobu sa kompanijama ili brokerima u Kataru, i od njih nezakonito uzimaju velike sume novca kako bi im obezbedili radno mesto. Procenjuje se da su migrantski radnici bili primorani da plate milijarde dolara kako bi osigurali radna mesta, a među njima najgore prolaze stanovnici Bangladeša i Nepala.
Jednom radniku iz Bangladeša obično je potrebno više od godinu dana teškog rada da povrati novac koji je dao agentima. Veruje se da su muškarci koji odlaze u Katar platili oko milijardu i po dolara za razne zajmove između 2011. i 2020. godine.
Obično mora da se plati "naknada" od 1.500 do 4.000 dolara.
Nekima se ta saradnja isplati, jer novac se šalje u zavičaj, kuće se grade, deca idu u bolje škole i slično. Dosta radnika više puta ide u Katar na rad, obično jer nemaju boljih prilika u svojoj zemlji.
Ipak, za druge je sve zamka. Upadnu u strahovite dugove, ne mogu da pronađu posao, a sve vreme rade za crkavicu.
Muškarci koji su radili na gradnji najimpozantnijih stadiona na svetu zarađivali su oko 50 dolara nedeljno. Oni koji su radili na gradnji hotela primali su oko 1,5 dolara po satu. Pod uslovom da su uopšte plaćeni. "Hjuman rajts voč" je izveštavao o migrantima koji nisu primali platu i po pet meseci.
Narad Nat Baradvadž, bivši ambasador Nepala u Kataru, rekao je "Gardijanu" da su uslovi za radnike bolji nego u drugim zalivskim zemljama, ali je reforme opisao kao "simbolične". Posebno je kritikovao plate, rekavši da radnici primaju manje nego u drugim državama za istu vrstu posla.
- Užasno je kada se izrabljuju, dobijaju bedan novac, a rade 10 sati dnevno na surovoj klimi - rekao je on.
Kada neki radnik umre, obično se kolege organizuju i njegovoj porodici pošalju nešto novca, kako bi se pokrili i troškovi sahrane.
Tilak Bišvakarma je pre devet godina sahranio sina Ganeša na obali reke, nedaleko od njihovog doma na zapadu Nepala. Ganeš je preminuo samo nekoliko meseci nakon dolaska u Katar.
Tilak je rekao da od poslodavca nisu dobili nikakvu kompenzaciju. Zapravo, pošto im je sin umro, ne znaju kako da plate zajam koji je uzeo da bi uopšte dobio taj posao.
- Srce me boli svaki put kada mislim na njega. Zadesila me je sudbina da kremiram sina, a trebalo je da bude obrnuto. Oca ništa ne boli više nego kada treba da kremira sina - istakao je on.
Mahamad Nadaf Mansur Dunija iz Nepala je agentu platio 150.000 nepalskih rupija kako bi dobio posao na građevini u Kataru 2018. godine. Tu naknadu je mogao da plati samo uz zajam, uz godišnju kamatu od 48 odsto. Prošle godine su ga pronašli obešenog na radnom mestu.
LGBT u Kataru?
Katar je konzervativna muslimanska zemlja u kojoj su odnosi između istopolnih parova zabranjeni. Zbog toga su mnoge organizacije zamolile FIFA i Katar da se unesu neke izmene pre nego što prvensvo počne kako bi se pripadnicima LGBT populacije garantovala bezbednost.
Organizatori su naveli da je svako dobrodošao, ali da javno iskazivanje nežnosti, kako za homoseksualce, tako i za ostale, nije deo njihove tradicije.
Inače, pošto Katar ne važi za neku fudbalsku silu, od samog početka se dovodio u pitanje izbor ove države za domaćina prestižnog takmičenja.
Pojavile su se i optužbe da su zvaničnici FIFA podmićeni, ali istraga nije pokazala nikakve dokaze. Ipak, istraga francuskih vlasti se nastavlja, a u međuvremenu su SAD optužile tri zvaničnika za primanje mita.
BONUS VIDEO
Pratite sve vesti iz Srbije i sveta na našem Telegram kanalu.
Instalirajte našu iOS ili android aplikaciju – 24sedam Vest koja vredi
Komentari