Selo u Italiji decenijama traži nezavisnost: Imenovali su svoju princezu, a čak su imali i "državni udar"

Na vrhu idiličnog brda na italijanskoj rivijeri nalazi se malo selo sa velikim snom - da postane nezavisna država.

Kneževina Seborga već ima svoju zastavu, himnu, pasoše, marke, valutu i, naravno, monarha. Nada se da će jednog dana pravnim putem biti priznat njen suverenitet, koji je tražila još šezdesetih godina prošlog veka.

Zasada je Seborga živopisno naselje u severnoj italijanskoj provinciji Imperija, blizu Francuske, sa nešto više od 300 stanovnika, i pokriva oko 12 kvadratnih kilometara zemlje.

Put koji vodi do sela ima nezvanični granični prelaz, zajedno sa stražarskom kućicom ofarbanom u boje Seborgine zastave, u kojoj povremeno sede samoproglašeni graničari.

Dobro pozicionirana, Seborga ima zadivljujući pogled na rivijeru ispod, uključujući Kneževinu Monako, možda najpoznatiju svetsku mikrodržavu i inspiraciju za Seborginu kontinuiranu potragu za nezavisnošću.

- Advokati rade na tome. Zato sam i izabrana za princezu - kaže Njeno visočanstvo princeza Nina od Seborge.

Istorijske činjenice

U Seborgi, gde monarhija nije nasledna, izbori se održavaju svakih sedam godina, a princeza Nina je prva žena na toj funkciji.

Rođena u Nemačkoj, Nina Dobler Menegato živela je u Monaku kada je pre 15 godina otkrila Seborgu sa svojim bivšim mužem i bivšim princom Marčelom I, koji je abdicirao 2019.

- U početku sam mislila da je cela priča prilično smešna i nisam je shvatila ozbiljno, ali onda sam se uputila i videla da je traženje nezavisnosti opravdano - rekla je ona.

Profimedia

Tvrdnja potiče iz ranih šezdesetih godina prošlog veka, kada je Đorđo Karbone, koji je vodio lokalnu zadrugu uzgajivača cveća, proučio istoriju grada i otkrio da nešto nije u redu.

Seborga je poklonjena benediktincima 954. godine, dok je 1729. godine nisu prodali Kraljevini Sardiniji, koja će kasnije postati deo Kraljevine Italije. Ali, prema rečima Karbonea, ne postoji istorijski zapis o prodaji, što znači da Seborga nikada nije bila legitimni deo Italije.

- Teško je pomisliti da je, skoro 300 godina kasnije, ovo odsustvo dokumentacije realna osnova na kojoj se može izgraditi pravno priznanje. Međutim, zajednica koja veruje u nezavisnost Seborge svoje zahteve bazira upravo na tome - kaže Gracijano Gracijani, italijanski stručnjak za mikronacije.

I italijanski ustavni sud i Evropski sud za ljudska prava ranije su odbili Seborgin predlog, ali princeza nije uznemirena.

- To očigledno nije lak slučaj. To se neće dogoditi danas ili sutra, ali ništa nije nemoguće: pogledajte Bregzit - izjavila je ona.

Profitabilna bajka

Princeza Nina priznaje da je ova priča dobra za napredak "kneževine".

- Sjajno je i za turizam, ne poričemo to. Ko ne želi bajku, princezu i kočiju? Pa da, to je turistička atrakcija, ali je i deo istorije Seborge - kaže ona.

Profimedia

Ona naglašava da u aktivnostima kneževine nema ničeg nelegalnog - pasoši su samo za zabavu, a lokalna valuta, luiđino, prihvata se u prodavnicama širom sela, iako je u suštini suvenir.

Međutim, Đorđo Karbone, koji je vladao kao Seborgin prvi princ do svoje smrti 2009. godine, pogurao je to malo dalje.

- Šezdesetih je zatvorio granicu i više nikoga nije puštao, odbijao je da plati porez Italiji i vozio se okolo samo sa Seborginom tablicom na kolima - kaže ona.

- Na ovaj ili onaj način, ove vratolomije stavljaju Seborgu na mapu, jačajući turizam uz uzgoj cveća i maslina, osnovnih proizvoda lokalne ekonomije. Karbonea se rado sećamo. Neverovatno je ono što je taj čovek uradio, on zaslužuje spomenik - rekla je princeza za Si-En-En.

Pre nego što je izbila pandemija kovida 19, grad je privlačio turiste čak iz Japana, iako sa znatno drugačijim interesovanjima od onih koji su posećivali obližnji glamurozni Monako.

- Seborga je suprotnost Monaka na mnogo načina - veoma je prizemna, tiha i magična, a ljudi koji tamo žive orijentisani su na prirodu i gostoljubivi. Kada odete u bar na trgu, znate sve prisutne po imenu - kaže Kaidi-Katariin Noks, stanovnik Seborga koji je poreklom iz Estonije.

Neuspeli državni udar

Kao i svaka monarhija, i Seborga je imala dramatični period u svojoj istoriji. Godine 2016, Nikolas Mute, francuski državljanin, proglasio se za novog princa dok je kraljevski par bio u inostranstvu, a ovaj događaj u lokalnoj štampi opisan je kao državni udar.

Profimedia

- Imitatori i prevaranti su redovna pojava kada je reč o mikronacijama koje imaju ikakve pretenzije da postanu prave države. Ovo je verovatno posledica polaganja prava na suverenitet i srodna prava u slučaju da, u budućnosti, bilo koja vlast odluči da prizna nezavisnost Seborge – ili čak samo da bi neko mogao da se predstavi kao "plemstvo" iz male evropske države - kaže Gracijani.

Mute je samo jedan od nekoliko pretendenta na tron koji su se pojavili u poslednjih nekoliko godina. Kneževina redovno objavljuje listu upozorenja, koja uključuje profile na društvenim mrežama i veb-sajtove koji često prodaju robu ili valutu i navodno pripadaju legitimnoj vladi Seborga.

Sama vlada kaže da nikome ne dodeljuje plemićke titule, a sastavljena je od devet ministara, kao i saveta Seborgana rođenih i odraslih u njemu.

Seborga donosi svoje zakone, ali za sada oni nemaju nikakvu pravnu vrednost i stvarna vlast je u rukama redovno izabranog zvaničnika.

- Seborga ima italijanskog gradonačelnika. Zvanično bi trebalo da budemo u ratu – ali nezvanično, mi smo prijatelji - objašnjava princeza Nina.

Bonus video

Pratite sve vesti iz Srbije i sveta na našem Telegram kanalu.

Instalirajte našu iOS ili android aplikaciju – 24sedam Vest koja vredi