Turbulencije sa Kinom, provociranje Severne Koreje i bes feministkinja: Šta se može očekivati od novog predsednika Južne Koreje?

Novi predsednik Južne Koreje, izabran na izborima održanim 9. marta, preuzima vlast u turbulentnom trenutku za zemlju, a pravac u kom bi on potencijalno poveo zemlju mogao bi da uzdrma region.

Konzervativac Jun Suk Jeol iz stranke Sila naroda obezbedio je pobedu na izbore u sredu sa veoma malom razlikom, pretekavši rivala Lija Džae-mjunga za manje od jednog procenta.

Jun je novajlija u politici, pošto je poslednjih 27 godina bio tužilac, ali će se suočiti sa nizom izazova kada 10. maja bude zamenio liberalnog aktuelnog predsednika Mun Džeina u Plavoj kući, službenoj rezidenciji i glavnom radnom mestu predsednika Južne Koreje.

Pretnje iz Severne Koreje su visoko na dnevnom redu, kao i rastuće tenzije između južnokorejskih partnera, Sjedinjenih Američkih Država i Kine. Jun će imati pune ruke posla i sa domaćim pitanjima, sa rastućim „rodnim ratom“ i rastućim brojem novozaraženih kovidom 19.

Oštar stav prema Severnoj Koreji

Veći deo Junove kampanje bio je fokusiran na njegov čvrst stav prema Severnoj Koreji, što je odstupanje od Munovog trenutnog pristupa, koji je dosledno promovisao dijalog i pomirenje.

Međukorejski odnosi bili su ključno izborno pitanje, a tenzije su bile visoke usred sve češćih raketnih testova u Severnoj Koreji. Pjongjang je izvršio devet raketnih testova samo 2022. godine, uključujući novi tip "hipersonične rakete" koja može da manevriše velikom brzinom, što je izazvalo osudu sa juga.

Pregovori između dve Koreje su zaustavljeni otkako se planirani samit SAD i Severne Koreje raspao 2019. godine, rekao je Čeong Seong-čang, direktor Centra za severnokorejske studije na Institutu Sedžong, uoči izbora.

AP Photo/Ahn Young-joon

- Malo je verovatno očekivati bilo kakav napredak u pregovorima o denuklearizaciji osim ako sledeća vlada ne donese sofisticirano rešenje za denuklearizaciju koje je prihvatljivo i za SAD i za Severnu Koreju - dodao je on.

Junov glavni rival na izborima, Li, iz Demokratske stranke, podržao je vrstu recipročnog angažmana zasnovanog na poverenju koji je tražio Mun. Jun je, nasuprot tome, obećao da će ojačati vojsku Južne Koreje, čak je nagovestio i da će pokrenuti preventivni napad ako vidi znake ofanzive protiv Seula.

Tokom svoje kampanje Jun je kritikovao „politiku podređenu Severnoj Koreji“ Demokratske partije, obećavajući da neće ublažiti sankcije ili pripremiti mirovni sporazum dok sever „ne uloži aktivne napore u potpunu denuklearizaciju u koju je moguće uveriti se“.

Govoreći u Seulu 24. januara, Jun je dodao da će vrata diplomatiji i dijalogu „uvek ostati otvorena”, ali da će težiti miru koji je „zasnovan na snažnom odbrambenom stavu države, a ne na potčinjavanju”.

- Izgradićemo moćnu vojnu silu koja može sa sigurnošću da odvrati svaku provokaciju i da zaštiti bezbednost i imovinu naših građana i teritorijalni integritet i suverenitet naše nacije - rekao je Jun.

Ali stručnjaci upozoravaju da bi ova tvrđa linija mogla dovesti do pogoršanja odnosa između dve zemlje. Neki strahuju da bi se vojne tenzije mogle vratiti na nivo krize viđen 2017. godine, kada su agresivna testiranja i napredovanje Severne Koreje izazvali demonstracije vojne sile između SAD i Južne Koreje, kao i pretnju tadašnjeg predsednika SAD Donalda Trampa da će ispoljiti „vatru i bes kakve svet nikada nije video“.

Profimedia

Čeong, sa instituta Sedžong, rekao je da se čini jasnim da bi Junov izbor prouzrokovao da se međukorejski odnosi „vrate na neprijateljske odnose iz doba hladnog rata“.

Na tankom ledu između SAD i Kine

Junova pobeda će takođe verovatno promeniti odnos Južne Koreje sa dve zavađene globalne supersile: SAD i Kinom.

Godinama je ova zemlja hodala po tankom ledu bliskog bezbednosnog saveza sa SAD i sve većeg ekonomskog odnosa sa Kinom, ali „ta vrsta tradicije se završava“, rekla je Kim Džijun, naučni saradnik na Institutu društvenih nauka na Univerzitetu u Sogangu.

Dok je Li sugerisao da će pokušati da izbalansira oba partnerstva, Jon je jasno stavio do znanja kome će dati prioritet.

- Južna Koreja i Sjedinjene Države dele savez iskovan u krvi dok smo se zajedno borili da zaštitimo slobodu od tiranije komunizma - rekao je Jun u januaru, dodajući da zemlja mora „ponovo izgraditi ovaj savez“.

Jun je sugerisao i da će tražiti ugradnju drugog sistema za borbu protiv balističkih raketa, što bi nesumnjivo izazvalo bes Kine.

Južna Koreja je 2016. prvi put objavila da će rasporediti odbrambeni sistem Terminal High Altitude Area Defense (THAAD), izgrađen u SAD, radi odbrane od severnokorejskih raketnih pretnji. To je izazvalo jednogodišnju diplomatsku svađu sa Kinom, koja je insistirala da bi raketni sistem ugrozio njenu nacionalnu bezbednost.

AP Photo/Ahn Young-joon, Pool

Takođe je došlo do pogoršanja javnog raspoloženja između ekonomskih partnera jer su neki kineski građani pozivali na bojkot južnokorejske robe, pa čak i uništavali popularne proizvode iz ove zemlje.

Pod novom administracijom, „neizbežno je da će se odnosi Južne Koreje i Kine ponovo pogoršati, dodatno sužavajući diplomatsku poziciju Južne Koreje i nanevši izvestan udarac korejskoj ekonomiji“, rekao je Čeong.

Jun je takođe ukazao na tehnološke prednosti bližeg saveza sa SAD, tvrdeći da bi to moglo pomoži Južnoj Koreji da održi prednost u odnosu na „konkurentske nacije, uključujući Kinu“.

Na prošlogodišnjem samitu između Muna i američkog predsednika Džozefa Bajdena oba lidera su potvrdila svoj vojni savez i složila se da prošire saradnju u oblastima tehnologije, ekonomije, životne sredine i javnog zdravlja. U zajedničkoj izjavi nakon toga hvaljeni su odnosi SAD i Južne Koreje kao „glavni stub stabilnosti i prosperiteta“.

Junova pozicija odražava javno raspoloženje na jugu, koji je trenutno naklonjen Americi, rekla je Kim sa Univerziteta Sogang. Ovo je verovatno „najveći antagonizam prema Kini koji deli korejska javnost, što znači veoma snažno i prijateljsko osećanje prema Sjedinjenim Državama“, dodala je ona.

Čini se da je taj osećaj uzvraćen. Bajden i Jun su prošlog četvrtka imali telefonski razgovor tokom kog je američki predsednik pozvao Juna da poseti Belu kuću. Bajden je dodao da se nada dubljim bilateralnim odnosima sa Južnom Korejom i da će „bliska koordinacija... u vezi sa severnokorejskom politikom biti važna”.

Problemi u državi

Jun se takođe suočava sa brojnim izazovima u svojoj zemlji, uključujući pandemiju kovida 19, korupciju, polarizovanu politiku i rodnu ravnopravnost, još jedno ključno pitanje koje je definisalo ove izbore.

AP Photo/Lee Jin-man

Rodni rat u Južnoj Koreji intenzivirao se uoči izbora, dok su mladi glasači sve više podeljeni po rodnoj liniji.

Suočene sa hiperkonkurentnim tržištem rada i vrtoglavim rastom cena stanova, takozvane „antifeministkinje“ tvrdile su da je nastojanje zemlje da se pozabavi rodnom nejednakošću otišlo predaleko u korist žena. Feministkinje su, u međuvremenu, ukazivale na široko rasprostranjeno seksualno nasilje u zemlji, ukorenjena rodna očekivanja i nisku zastupljenost žena u salama za sastanke i u politici kao na primere koliko je diskriminacija žena i dalje rasprostranjena.

Oba vodeća predsednička kandidata bavila su se ovim pitanjem - Li je izrazio podršku pravima žena, dok je Jun aktivno bio na strani antifeministkinja. Jedno od glavnih Junovih predizbornih obećanja bilo je ukidanje ministarstva za rodnu ravnopravnost i porodicu, što je pravdao tvrdeći da je to nepravedno prema muškarcima. Takođe je obećao da će povećati kaznu za lažno prijavljivanje seksualnih zločina.

Antifeministkinje su od sebe napravile moćan glasački blok u Južnoj Koreji. Prošlog aprila Munova Demokratska partija izgubila je izbore za gradonačelnika i u Seulu i Busanu, drugom gradu po veličini, a izlazne ankete su pokazale da su mladići u 20-im godinama u velikoj većini sali svoje glasove Junovoj partiji Moć naroda.

Kako su se izbori približavali, neki su se zabrinuli da bi, ako bi Jun pobedio, polne podele mogle još više da se prošire, a pokret za prava žena mogao bi da bude degradiran.

- Rodni jaz je najveći među mladom generacijom. Ako pređete na stariju generaciju, ona se zapravo približava, ali je najširi i najdivergentniji između mladih žena i mladih muškaraca - rekla je Kim.

Jung Yeon-je/Pool Photo via AP

Jun je za nizak natalitet u zemlji okrivio feminizam, što je uticalo na njegove glasače, jer su ankete izlaznosti pokazale da je samo samo 34 odsto žena u 20-im godinama označilo Juna na svom glasačkom listiću, u poređenju sa 59 odsto muškaraca u 20-im i 53 odsto onih u 30-im.

Kim Hje-jun, 34-godišnja žena iz Gvandžua, rekla je da oseća "ogorčenost" zbog rezultata izbora.

- Svi znaju da je mizoginija u Koreji ozbiljan problem, i iako je utešno videti da se dešavaju promene, kada sam videla izbor kandidata koji je obećao mizoginju, znala sam da je pred nama još dug put - kazala je ona.

Kim je rekla da je rezultat očekivan, s obzirom na tolike kritike na račun trenutne administracije, uključujući sporu ekonomiju i rastuće cene nekretnina.

Južna Koreja pati od otrovne rodne politike. Mnogi mladići smatraju da je napredak žena pretnja njihovoj finansijskoj sigurnosti, usred sumornog tržišta rada i rastućih troškova života, posebno kada moraju da služe i obavezni vojni rok. Istraživanja su pokazala da mladići veruju da su upravo oni žrtve rodne diskriminacije, podstičući rodnu podelu koju su političari iskoristili.

Jun kao krivac za „rodni sukob"

Nakon Junovog izbora, Ujedinjena udruženja žena Koreje objavila su saopštenje u kom ga optužuju da je „razočarao mnoge ljude aktivnim korišćenjem regresivnog i izmišljenog okvira podsticanja mržnje i rodnog sukoba“ i pozivanjem buduće vlade da ispuni svoju odgovornost za ostvarivanje rodne ravnopravnosti.

Tokom konferencije za novinare on je negirao da je promovisao rodnu podelu. Neki kontroverzni komentari izneseni uoči izbora ukazuju na suprotno.

Na Međunarodni dan žena, koji je bio dan pre izbora, on je u intervjuu za Vašington post istakao da nije feminista, što je njegov izborni tim opisao kao „administrativnu grešku“.

Kim Hong-ji/Pool Photo via AP

On je naveo da Južna Koreja nema „strukturnu rodnu diskriminaciju“, opisujući je kao „ličnu stvar“, uprkos brojnim dokazima koji ukazuju na suprotno u odnosu na indekse koji mere ženska prava i rodnu ravnopravnost. Žene se i dalje suočavaju sa svakodnevnim seksizmom, uključujući sveprisutne digitalne seksualne zločine. Oko 80 odsto žrtava špijunskih zločina su žene, dok 98 odsto počinilaca čine muškarci.

Jangli Hjun-kjung, ko-predstavnica Udruženja korjeskih žena, rekla je da je „zabrinuta" da će se politika rodne ravnopravnosti ignorisati pod Junom.

- Korejsko društvo će i dalje biti veoma nejednako i polarizovano i veoma sam zabrinuta kako će se ova diskriminacija rešiti - rekla je ona u petak na događaju u Seulu, osuđujući politiku mržnje i diskriminacije.

- Junov poziv da se ukine ministarstvo za rodnu ravnopravnost bila je izborna strategija zasnovana na iskrivljenim dezinformacijama. Nadam se da će shvatiti važnost toga kada postane predsednik - rekla je Jangli.

Nije objavljeno nikakvo zvanično saopštenje o mogućem raspuštanju ministarstva za rodnu ravnopravnost. Zvaničnik koji je razgovarao sa Gardijanom pod uslovom da ostane anoniman rekao je da je raspoloženje u ministarstvu bilo „tiho“, ali da će osoblje nastaviti da naporno radi kao i obično.

Ako Jun ispuni svoje obećanje, nejasno je da li će to biti prihvaćeno u parlamentu zemlje, gde sada opoziciona Demokratska partija ima većinu. Neki posmatrači predviđaju da bi njegova politika ukidanja mogla postati više nešto kao reorganizacija.

Kim Hje-jun gleda u budućnost i raduje se što su predsednici u Južnoj Koreji ograničeni na jedan petogodišnji mandat.

- Mislim da ćemo moći da napišemo novu istoriju politizacije žena ako budemo naporno radili narednih pet godina - izjavila je ona.

Pratite sve vesti iz Srbije i sveta na našem Telegram kanalu.

Instalirajte našu iOS ili android aplikaciju – 24sedam Vest koja vredi