Osuđen je na 54 godine zbog ubistva, a onda je primio bratovo pismo koje je sve promenilo (VIDEO)

Bila je jesen 2013, a Kevin Dugar nije video svog identičnog brata blizanca godinama, jer su obojica izdržavala kazne u različitim zatvorima u Ilinoisu.

Kevin je bio osuđen za ubistvo i bilo je jasno da će biti iza rešetaka do 70. godine.

Kao deca, braća su bila nerazdvojna. Oblačila su se isto, pa ni familija nije mogla da ih razlikuje. Često bi se zamenjivali i tako zbunjivali prijatelje i nastavnike. Kada su u dvadesetim prodavali drogu na ulici, obojicu je krasio isti nadimak - Blizanac. Imali su prećutni dogovor da će uvek jedan drugome čuvati leđa.

Dok nije primio bratovo pismo, te 2013. godine, Kevin je čamio u oronuloj ćeliji, u užasnim uslovima. Kada je padala kiša, voda se slivala s plafona, a leti je vrućina bila toliko nesnosna da je udisao vazduh koji je prolazio ispod vrata.

Na početku pisma, njegov brat Karl je pisao o svojoj zatvorskoj kazni i o tome kako će mu ćerka krenuti uskoro u srednju školu.

Međutim, ton se ubrzo promenio.

- Slušaj, Kevine, skrećem sa teme na temu jer postoji nešto što krijem već godinama, a moram to da kažem pre nego što me ubije. Prvo, želim da kažem da mi je žao što si svih ovih godina propuštao život svoje ćerke i zbog bola koji si doživeo tokom prošlih desetak godina. Znaš slučaj u kome si proglašen krivim i u kome si se zaklinjao da ti je sve namešteno? Znam da si govorio istinu... Zbog mene ti je život s*eban. Kevine, molim te, nemoj da kažeš mami i tati. Pusti me da im ja kažem - stajalo je u pismu u kome je Karl priznao da on stoji iza ubistva.

- Ja sam taj koji je upucao ona dva lika iz Blekstouna u ulici Šeridan - napisao je on.

Riskantna svedočenja

Osam godina pre nego što je dobio pismo, ili bolje reći ispovest, Kevin je osuđen na 54 godine zatvora zbog ubistva Antvana Tejlora, člana ulične bande Blekstouns. Kevin je pripadao suparničkoj band Vajs lords, iako je očajnički pokušavao da napusti taj način života.

Uvek je tvrdio da je nedužan, pa je čak odbio i velikodušnu nagodbu, jer nije hteo da kaže da je učinio nešto što nije. Ipak, i tada se pitao da li bi njegov brat blizanac mogao da ima nešto sa tim. Dok je čekao suđenje, pre 10 godina, pitao ga je, ali je Karl sve negirao.

Ono što je uticalo na takvu presudu bili su hrpa polaroida i sistem koji ga je osudio na osnovu jednog svedoka.

Profimedia

Zbog grešaka u identifikovanju osumnjičenih često dolazi do pogrešnih presuda. Skoro 30 odsto osuđenika koji su bili nevini završilo je u zatvoru zbog netačnih ili nepreciznih opisa.

Uprkos svemu tome, iskazi svedoka su i dalje glavno oružje tužilaca u američkom pravosuđu.

Prosečni porotnik svedočenja shvata ozbiljno, iako znamo da sećanje može biti krajnje nepouzdano, pogotovo kada se svedok priseća traumatičnih događaja. Šok, loše osvetljenje i vreme koje prođe između zločina i zvaničnog raspoznavanja osumnjičenih samo su neki od faktora koji mogu da naruše tačnost iskaza. Međutim, istražitelji su uspeli da te mane stave sa strane i nastave da se bave svojim poslom.

Život u kriminalu

Oba brata su se rano obrela u kriminalu, zahvaljujući rođacima koji su bili članovi Vajs lordsa.

Kevin je imao samo devet godina kada je slušao priče o veličanju kriminala, zakonu ulice i osveti. Krađe i dilovanje droge su se podrazumevali.

Otac blizanaca, Isaija, radio je kao vozač kamiona. Majka je često sama morala da brine o blizancima i njihove dve sestre.

- Želeli smo da pomognemo mami. Deda Mraz nije dolazio u naš kraj - objasnio je Kevin.

 

Već u 17. godini, Kevin i Karl su počeli da grade svoje kriminalne dosijee, a bilo je tu svega, od uličnih tuča do napada. Nakon srednje škole, Kevin se zaposlio kao brica, ali je i dilovao drogu. U januaru 2000, uhapšen je zbog prodaje kreka, zbog čega je dobio četiri godine zatvora.

Dok je izašao na slobodu, imao je već 25 godina i bilo mu je dosta bandi, a i zaljubio se u Rosalinu, koju je poznavao još od srednje škole.

Kada se preselila u Pensilvaniju, daleko od nasilnog Čikaga, pomislila je da bi to mogao biti i novi početak za Kevina.

Kevin se prijavio da uslovnu kaznu odsluži u toj državi, ali zahtev nije prihvaćen. Ipak, po izlasku iz zatvora, uzeo je bratova dokumenta i otišao u Pensilvaniju, gde se nastanio sa Rosalinom. Karl se pretvarao da je Kevin kad god bi ga policajci, zaduženi za uslovni otpust, zvali.

Međutim, jednog dana mu je Karl preneo da službenik za uslovni otpust želi lično da ga vidi.

Rosa nije želela da se vrati u Čikago, jer je nasilje bilo na vrhuncu, ali je Kevin smatrao da će ostaviti dobar utisak na službenike.

Tada se poslednji put video sa Rosom van zatvorskih zidina.

Zločin koji nije počinio

Antvan Tejlor je ubijen kada je u lokalnoj radnji kupovao rizle. U tom kraju su okršaji rivalskih bandi bili česti, tako da je upucan čim je izašao iz lokala.

Njegov prijatelj Roni Bolden ga je sa devojkom Monik Bojkins (16) čekao ispred, ali je i on upucan. Preživeo je zato što se ubici zakočio pištolj. Bolden je policiji ispričao da je ubica član Vajs lordsa i da bi mogao da ga prepozna ukoliko bi ga video, ali nije znao njegovo ime.

Ubrzo je trag stigao do Kevina, koga je Bolden označio kao krivca. Tada je rekao da braću blizance poznaje već 15 godina, ali da nije ranije hteo da ga identifikuje jer se plašio odmazde.

 

Kevin je govorio da nije kriv, ali nije imao advokata, a nije mogao da se seti ni da li se u Čikago vratio pre ili posle pucnjave, pa mu je alibi bio labav. Takođe, sakrio je činjenice o Pensilvaniji jer nije želeo da prizna da je prekršio uslovnu kaznu. Iako je Rosa kasnije to obelodanila, Kevin je završio iza rešetaka.

Tada nije znao da je u vreme ubistva bio u kući svojih roditelja, ali je bilo prekasno da iskoristi svoj alibi.

Prošle su dve godine pre nego što je počelo suđenje, a kaucija je bila ogromna - dva miliona dolara. Nuđeno mu je da prihvati 11 godina kazne, sa mogućnošću puštanja na slobodu posle tri godine, ali nije želeo.

Imao je samo 27 godina i bio je otac, ali nije nikako mogao da prizna nešto što nije učinio.

Za to vreme, Karl je ćutao i redovno posećivao brata u zatvoru. 

Tokom suđenja, Bolden je tvrdio da može da raspozna blizance jer jer, navodno, Kevin bio teži od Karla i imao je bradu. U noći zločina, kako je rekao, ubica je imao bradu. Međutim, osim tih reči nije bilo dokaza da je Kevin ikada imao takvu bradu.

Dana 10. maja 2005. osuđen je na 54 godine. 

Profimedia

Kada je Karl priznao šta je učinio, rekao je da se svake noći uspavljivao alkoholom jer ga je grizla savest, ali se takođe brinuo da će se saznati istina. Paranoja ga je obuzimala toliko da je odučio da ode do jedine osobe koja bi mogla da ga oda. Njegov prijatelj Gabrijel Kurijel bio je sa njim te večeri i vozio je kola tokom bekstva.

Karl je sa dva maskirana razbojnika provalio u njegovu kuću dok je njegova porodica bila tamo, uključujući i troje dece. Savladali su Kurijela, vezali za ga stolicu, upucali ga u rame, uboli u grudi, a onda ga davili dok nije izgubio svest. Ukrali su 4.600 dolara iz njegovog sefa, a tokom cele akcije upucan je u glavu i Kurijelov sin Dejvis (6). Čudom, dečak je preživeo i oporavio se. Narednih dana se u medijima pojavio nadimak osumnjičenog - Blizanac.

Karl je uhapšen i osuđen na 99 godina zatvora.

Deset godina nakon pucnjave, Kevin je dobio pismo od brata.

- Znam da si besan što sada ovo čitaš, i treba da budeš. Mogao sam sve da ti kažem mnogo ranije. Bio sam uplašen da ću te izgubiti, bio sam sebičan... Molim te, oprosti mi... Žao mi je, brate - pisalo je.

Kevin nije znao kako da odgovori. Nekoliko nedelja kasnije, primio je i drugo pismo u kome se Karl ponovo izvinio.

Kevin mu je odgovorio da piše istražiteljima i da mu skine ljagu sa imena.

Dve godine kasnije, Centar za pogrešno osuđene pri Univerzitetu Nortvestern izborio se za novo suđenje.

 

Tek 18. marta 2021. godine studentkinja Emili Ros imala je priliku da prvi put u životu izloži slučaj, i znala je da je to jedinstvena, ako ne i jedina, prilika da se Kevin nađe na slobodi. Dobro se pripremila i njeno izlaganje je zaista ostavilo utisak na sudije. U aprilu 2021, apelacioni sud je odobrio novo suđenje.

Konačno, Kevin se prošle nedelje našao na slobodi, okružen porodicom.

Ipak, tu nije kraj. Garantovano mu je jemstvo, ali određeni period mora provesti u tzv. tranzicionoj ustanovi, dok se ceo proces zvanično ne završi.

Iako je Karl učinio toliko toga lošeg - ubistvo, ubistvo u pokušaju i puštanje brata niz vodu - Kevin ga, uprkos svem bolu koji je doživeo, ne krivi, već smatra sistem odgovornim.

- Volim svog brata, nije on kriv što sam ja zatvoren - rekao je on.

Ipak, to nije tačno, gledajući objektivno.

- Ali, razmišljajte ovako: obojica su odrasla u svetu u kome se svako borio za sebe. Kevin je razumeo zašto Karl nije hteo sebe da inkriminiše, jer tako se preživljava na ulici. Pravosudni sistem, sa druge strane, trebalo bi da služi svakom građaninu, svakom sa integritetom. A opet, nanosio je nepravdu Kevinu iznova i iznova, izdajući ga u svakom trenutku - zaključuje se u tekstu Arija Šnajdera u "Gardijanu".

 

BONUS VIDEO

Pratite sve vesti iz Srbije i sveta na našem Telegram kanalu.

Instalirajte našu iOS ili android aplikaciju – 24sedam Vest koja vredi