Stravičan masakr nad civilima koji svet ne zaboravlja! Ubijali i ljude i životinje, a pravda nikada nije zadovoljena (UZNEMIRUJUĆE)

Na današnji dan pre tačno 50 godina američki poručnik Vilijam Keli osuđen je na doživotni zatvor zbog masakra nad civilima tokom Vijetnamskog rata u selu Mi Laj u martu 1968. Kazna mu je nakon drugog suđenja smanjena na 20 godina zatvora, a presudom je utvrđeno da je ubio 22 nenaoružana civila tokom rata.

Ipak, iako je Keli osuđen na 20 godina zatvorske kazne, on je pušten u kućni pritvor po naredbi predsednika Ričarda Niksona tri dana nakon presude. Američki apelacioni sud je naložio novo suđenje, ali je tu presudu ukinuo Vrhovni sud Sjedinjenih Država. Keli je odležao samo tri godine kućnog pritvora zbog masovnik ubistava, što se smatra istorijskom nepravdom za žrtve.

Šta se zna o masakru u Mi Laju

Masakr u Mi Laju je masovno pogubljenje vijetnamskih civila koje izvršila vojska Sjedinjenih Američkih Država, 16. marta 1968. Procene o broju ubijenih osoba se kreću od 347 (rezultati istrage koju je sprovela američka vlada) do 504 (na spomeniku žrtvama masakra ispisano je toliko imena). Žrtve su bile starosti od jedne do 82 godine.

Četa Čarli je stigla u Južni Vijetnam decembra 1967, tri meseca pre dešavanja u Mi Laju. Prvih meseci jedinica nije učestvovala u dirktnim borbama protiv Vijet Konga, narodnog fronta za oslobađanje Južnog Vijetnama, ali je i pored toga imala gubitke od 23 ranjena i pet poginulih vojnika, koji su stradali od zamki i nagaznih mina.

U sklopu Tet ofanzive, 48. bataljon Narodnog fronta za oslobođenje Južnog Vijetnama je izvršio napad na Kvan Naj. Napad je bio odbijen i oni su bili primorani na povlačenje. Vojna obaveštajna služba je došla do saznanja da se 48. bataljon povukao ka selu Son Mi i da se snage skrivaju u tom selu i u nekoliko susednih zaseoka, među kojima je bio i Mi Laj. Američke snage su pripremile veliku ofanzivu na ta sela, u cilju pronalaženja i uništavanja neprijateljskih jedinica u njima.

Dva voda čete Čarli, su otpočela napad nešto posle osam časova, 16. marta 1968. nakon kratke artiljerijske pripreme. U selu nisu naišli na bilo kakav otpor niti je bilo ko uzvratio vatru. Jedan vod kojim je komandovao poručnik Vilijam Keli je otvorio vatru na nenaoružane civile. To je iskra koja je dovela do toga da vojnici počnu sa ubijanjem svega što se micalo, i ljudi i životinja. Prvi vod je u centru sela okupio grupu od 70 do 80 seljana. Poručnik Keli je izdao naređenje svojim ljudima da pucaju u civile a i sam se priključio ubijanju. Prema kasnijim svedočenjima, Keli je uzimao puške iz ruku onih koji su odbili da slušaju njegova naređenja i iz njih ubijao civile.

Drugi vod je u severnom delu sela pobio još jednu veliku grupu civila, njih oko 70. Treći vod se napadu priključio kasnije, sa zadatkom da pomogne u slamanju daljeg otpora. Oni su učestvovali u likvidaciji preostalih preživelih i ranjenika.

Pre nego što je napad opozvan ubijeno je preko 500 civila, među kojima je bilo žena i dece. Veliki broj ubijenih je bačen u kanal za navodnjavanje. Mnoge žene su silovane, zarobljeni su bili mučeni a veliki broj njih je bio i osakaćen. Vojnici su pored vatrenog oružja koristili bombe i bajonete.

Pred vojnim sudom je optuženo 14 oficira. Većina optužbi je odbačena, a osuđen je samo poručnik Keli. On je osuđen na doživotnu robiju, ali je njegova kazna kasnije preinačena pa je u kućnom pritvoru proveo tri godine. Ovaj događaj je doveo do omasovljenja antiratnog pokreta koji je zahtevao hitno povlačenje vojske iz Vijetnama. Održani su brojni protesti širom sveta. Vlada je gotovo u potpunosti izgubila podršku za nastavak rata, što je kasnije i dovelo do potpunog povlačenja vojske.

“Pokajanje” posle 40 godina

Keli se, tek kad je prošlo skoro četiri decenije od zločina, 19. avgusta 2009. godine, izvinio za svoju ulogu u masakru.

–  Nema dana koji prođe, a da se ne pokajem zbog onoga što se tog dana dogodilo u Mi Laju. Kajem se zbog Vijetnamaca koji su ubijeni, zbog njihovih porodica, zbog uključenih američkih vojnika i njihovih porodica. Veoma mi je žao.

Od doživotne kazne do tri godine kućnog pritvora

Događaje u Mi Laju je u početku zataškavala američka vojska. U aprilu 1969. godine, skoro 13 meseci nakon masakra, Ron Ridenhour, koji je bio u 11. brigadi, napisao je pisma predsedniku, predsedavajućem Zajedničkog štaba, ministru odbrane i članovima Kongresa. U ovim pismima Ridenhour je opisao neka zlodela koja su počinili vojnici u Mi Laju.

Vilijam Keli je 5. septembra 1969. godine optužen za smrt 109 južnovijetnamskih civila u zaseoku Mi Laj. Po izricanju optužnice bilo je jasno da je Keli suočen sa mogućnošći da bude osuđen na smrtnu kaznu.

Suđenje Keliju počelo je 17. novembra 1970. Vojno tužilaštvo je tvrdilo da je Keli, uprkos pravilima o angažovanju, naredio svojim ljudima da namerno ubijaju nenaoružane vijetnamske civile, iako njegovi ljudi uopšte nisu bili pod neprijateljskom vatrom. Svedočenje je otkrilo da je Keli naredio svojim ljudima da pobiju sve u selu.

Predstavljajući slučaj, dvojica vojnih tužilaca, Obri M. Danijel i Džon Partin, imali su problem jer mnogi vojnici nisu hteli da svedoče protiv Kelija. Pored toga, predsednik Ričard Nikson dao je izjave za javnost pre suđenja koje su štetile odbrani.

Ipak jednom vojniku prve klase Polu Davidu Meadlu, koji je dobio imunitet, sudija Reid V. Kenedi je naložio da svedoči ili će se suočiti sa kaznom za nepoštovanje suda. Meadlo je tako ispričao da mu je, dok je stražario nad 30-ak seljaka koje je on, zajedno sa vojnikom Denisom Kontijem, okupio na južnom vrhu zaseoka, prišao Keli i rekao: “Znate šta treba da radite sa njima “, što je on razumeo kao naredbu da pripazi na njih.

Keli se zatim vratio posle 10 minuta i razbesneo zbog činjenice da su seljani još živi. Nakon što je rekao Meadlu da ih želeo mrtve, Keli je tada otvorio vatru na njih i naredio Meadlu da se pridruži, što je i učinio. Meadlo je zatim nastavio da sakuplja još seljana kako bi ih ubili.

Kontijevo svedočenje potkrepljivalo je svedočenje koje je dao Meadlo.

Prvobitnu Kelijevu odbranu, da je smrt seljana rezultat slučajnog vazdušnog napada, prevazišli su svedoci tužilaštva. U svojoj novoj odbrani, Keli je tvrdio da je sledio naredbe svog neposrednog pretpostavljenog, kapetana Ernesta Medine. Da li je ovo naređenje zaista dato, i dalje nije poznato. Svakako, Medina je oslobođen svih optužbi u vezi sa incidentom na odvojenom suđenju u avgustu 1971.

– Pa, naređeno mi je da uđem tamo i uništim neprijatelja. To mi je bio posao tog dana. To je bila misija koju sam dobio. Izvršavao sam naređenja, i ne osećam ništa pogrešno u tome – rekao je on.

Tužilaštvo je tokom suđenja pozvalo preko 100 svedoka da svedoče protiv Kelija. Nakon što je predsednik Nikson intervenisao u suđenju, pomoćnik tužioca, kapetan Partin, napisao je pismo Beloj kući rekavši da je predsednička intervencija “degradirala” i “oskvrnila” vojni pravosudni sistem.

Pročitajte još:

Ana iz Kolorada je kroz prozor videla ceo masakr: Nevenovo telo je ležalo na parkingu, haos se odigrao u dva minuta

Masakr u planinama: Mislili su da su sigurni u crkvi, a onda su se pojavili razjareni vojnici i zavili pravoslavnu svetinju u crno

Nakon većanja od 79 sati, porota od šest oficira (od kojih je pet služilo u Vijetnamu) osudila je Kelija 29. marta 1971. godine za ubistvo s predumišljajem 22 južnovijetnamska civila. 31. marta 1971. godine, Keli je osuđen na doživotni zatvor i teški rad.

Mnogi u Sjedinjenim Državama bili su ogorčeni jer su smatrali da je kazna za Kelija prestroga. Nakon presude, Bela kuća je dobila preko 5.000 telegrama: odnos je bio 100 prema 1 u korist Kelijevog pomilovanja. U telefonskom istraživanju američke javnosti, 79 odsto se nije složilo sa presudom, 81 odsto je verovalo da je doživotna kazna koju je Keli dobio prestroga, a 69 posto da je Keli žrtveno jagnje u toj priči.

I tako je 1. aprila 1971, predsednik Ričard Nikson naredio se Keli pusti iz zatvora i bude u kućnom pritvoru. Potom, vojni sud smanjio je kaznu na 20 godina zatvora, a u skladu za zakonom kaznu su pregledali i podržali Sud za vojnu reviziju vojske SAD-a i Vojni apelacioni sud Sjedinjenih Država.

Keli se žalio na osuđujuću presudu Okružnom sudu Sjedinjenih Država. Sud je smatrao da je Keli osuđen zbog uticaja javnosti i publiciteta širom sveta, te je Keliju smanjena kazna na samo deset godina.

Prema vojnim propisima, zatvorenik ima pravo na uslovni otpust nakon izdržavanja trećine kazne. Zbog toga je Keli ispunio uslove za uslovni otpust nakon što je odležao tri godine i četiri meseca, što se smatra najskandaloznijom kaznom za masovna ubistva, za koja postoje jasni dokazi da ih je počinio.

Pratite sve vesti iz Srbije i sveta na našem Telegram kanalu.

Instalirajte našu iOS ili android aplikaciju – 24sedam Vest koja vredi