"Nestašno dete" Evropske unije: Da li je izlazak Mađarske iz Evropskog parlamenta početak kraja EU?

Od početka pandemije koronavirusa Evropska unija se nije pokazala u najboljem svetlu. Prvo su pojedinačne države počele da zatvaru svoje granice, kršeći Šengenski sporazum, da bi se u poslednjih nekoliko nedelja pokazalo da se nisu proslavili ni u sprovođenju plana vakcinacije, na šta su se neke zemlje članice javno žalile. Poslednji potez koji je uzdrmao ovu evropsku zajednicu jeste odluka Viktora Orbana da Fides napusti Evropsku narodnu partiju (EPP). Članovi EPP već su planirali da isključe vladajuću mađarsku stranku iz svoje grupe, ali premijer ove zemlje nije dozvolio da se to desi i Fides je svojevoljno istupio iz EPP.

Novinar i analitičar Cvijetin Milivojević otkrio je za 24sedam šta izlazak Fidesa iz Evropske narodne partije znači za EU, koliko je ovaj potez Mađarske opasan, kao i koliko je ozbiljna situacija nastala zbog toga što su zemlje članice izrazito nezadovoljne Kovaks programom vakcinacije.

– Mađarska ima jednu specifičnu poziciju u okviru Evropske unije – ona je jedna od onih zemalja iz istočnog bloka koje su znale da na pragmatičan način iskoriste svoj ulazak u EU. Ona se nije odrekla državnog suvereniteta, a od Evropske unije uzela je ono što nije imala – to se pre svega odnosi na materijalne resurse i slobodno tržište. Od dolaska Orbana na vlast Mađarska maksimalno koristi sve ono što EU nije zabranila svojim zemljama članicama. To je je neka vrsta igre na ivici žileta, koja je bila primetna u politici EU prema migrantima, a sada se vidi u događajima koji se tiču borbe protiv korone. Mađarska je faktički prva zemlja Evropske unije koja je krenula u masovnu vakcinaciju svog stanovništva kineskim i ruskim vakcinama uprkos Kovaks programu. Ona je zemlja koja ne čeka da se na nivou 27 članica donese odluka, pa da se ta odluka poštuje dok istvoremeno njeni građani trpe – rekao nam je Milivojević i dodao:

– Sa druge strane, priča o nekoj vrsti jedinstva, političke sinhronizovanosti Evropske narodne partije kao grupacije, koja se može čuti poslednjih godina, uvek je bila na neki način pomalo nategnuta. To nisu stranke koje su srodne da bi mogle da čine jednu vrstu evropskog narodnog jedinstva. To su stranke koje su, pre svega, nacionalne, to jest nacionalističke političke stranke, koje su egoistične u nacionalnom i državnom smislu, i stranke od kojih gotovo nijedna sem nemačkih demohrišćana zapravo ne priznaje prioritet EU u odnosu svoju matičnu državu. Demohrišćani su izuzetak jer su oni u ovom trenutku, izlaskom Velike Britanije, najmoćnija zemlja Evropske unije. Zato njima odgovara ta vrsta jednog jedinstva u kom oni arbitriraju kao predstavnici stranke koja dolazi iz vodeće države EU. U tom smislu ne iznenađuje činjenica što su Mađari prvi “povukli nogu”. Oni su, u pravom smislu te reči, iskoristili za svoje potrebe sve ono što su maksimalno mogli da iskoriste, za razliku od nekih drugih zemalja iz istočnog bloka, koje su često na svoju štetu činile ustupke. Dobar primer za to je Bugarska, koja je odustala od izgradnje Južnog toka nakon primedbi iz Brisela, dok Nemačka kao najveća zemlja EU bez problema, uprkos sankcijama koje je Evropska unija uvela Rusiji, nastavlja sa izgradnjom Severnog toka, jer to njoj odgovara. Mađari su upravo ta vrsta izuzetka i primera u kom pravcu će se odvojati procesi u Evropskoj unuji, to jest nagoveštaj povratka suvereniteta pojedinih zemalja članica koje su potisnule svoje ja radi EU. Druga stvar koja je bitna jeste činjenica da će mnoge procese te vrste ubrzati ono što se desilo tokom pandemije koronavirusa. Prvi potez zemalja članica Evropske unije, čak i zemalja članica koje su potpisnice Šengenskog sporazuma, bile su akcije kojima je srušen taj sporazum. On funkcioniše na principu otvorenih granica i slobodi kretanja robe i kapitala unutar EU. Sve zemlje, počev od Italije, brzo su aktivirale svoje već zarđale rampe i srušene granične prelaze. I verujem da će i po završetku pandemije te granice ponovo funkcionisati i između samih zemalja Evropske unije.

Povlačenjem Mađarske iz EPP, ova stranka ostaje bez određenog broja članova, pa se postavlja pitanje kako će se nedostatak poslanika nadomestiti.

– Ne znam kako će se to razrešiti u tehničkom smislu, ali smatram da je to proces povratka onome što je bila asimetrična grupacija stranaka. Mi smo i pre konstituisanja Evropske zajednice u Evropsku uniju imali na nivou Evrope takozvane partijske internacionale. One su funkcionisale po principu uzajamne ideološke solidarnosti, a nikako kao zajednica stranaka po svaku cenu, kao u ovom slučaju Evropske narodne partije, koje čine jedan poslanički klub unutar Evropskog parlamenta, koji je prisiljen da glasa u skladu sa onim što se zove partijska disciplina. Vi dolazite kao član Evropske narodne partije iz Mađarske, Nemačke, Francuske, Portugalije i imali biste obavezu da glasate za iste odluke i istu politiku, što je zaista neprirodna situacija, jer je Evropska unija u ovom trenutku konfederacija. Zato je ovo iskakanje Mađarske očekivano i to je put kojim će, prema mom viđenju, dalje funkcionisati evropska grupacija koja se zove Ervopska narodna partija. Iako se govori o jedinstvu, teško da, na primer, Francuska može pomiriti svoje interese sa interesima Nemačke. Mogu Makron i Angela Merkel, ili njihovi prethodnici, da se zaklinju u genijalnu ideju da su Nemci i Francuzi, posle dva svetska rata u kojima su nasmrt ratovali, postali najveći prijatelji, ali to nije tako. Niti Nemačka vidi u Franuskoj najvećeg prijatelja, niti Francuzi u Nemcima. Zato bi najlogičnije bilo da postoji mnogo više autonomije i da se uvažavaju predstavnici pojedinih država, to jest da se vidi da iz neke države predstavnik može da bude i socijalista, iz neke mogu da budu radikalni desničari i tako dalje. Ovaj način konfederisanja nečega što se zove politička partija, koja treba da se ravna po nekoj vrsti ideologije i koja je autohtona za svaku zemlju pojedinačno, trebalo bi da bude napušten ukoliko se zaista želi da Evropska unija bude onakva kakva je zamišljena – kazao je on.

Ipak, Milivojević smatra da ovaj potez Mađarske nije ništa više od uobičajene demonstracije suvereniteta ove zemlje i da ne postoji mogućnost da je bilo koji od dosadašnjih njenih poteza, pa ni ovaj, signal njene želje da napusti Evropsku uniju.

– Ja mislim da je gospodin Orban jedan vrlo pragmatičan političar. Dok god njemu Evropska unija dopušta da solira, jer Mađarska solira u mnogo čemu, i dok god se to ne sankcioniše, on će i solirati. Tamo gde je interes Mađarske da podrži recimo većinu u okviru Evropske narodne parije, ona će je podržavati, što neće biti slučaj ukoliko joj nešto ne odgovara. Dobar pokazatelj za to je migrantska kriza. Mađarska je bila jedna vrsta “nestašnog deteta” unutar Evropske unije. Ona se prva usprotivila migrantskoj politici Angele Merkel i prva je prepoznala u tome jednu vrstu licemerja. Bilo je jasno da je Nemačka zagovornik politike puštanja svih migranata samo do onog trenutka dok ne dođe do magične brojke od dva miliona migranata, koliko je Nemačkoj u tom trenutku bilo neophodno te proste radne snage u njenoj privredi. Tada je Nemačka pokazala svoje licemerje zatvorivši sebe, a onda je terala i susedne zemlje da zatvaraju granice i onda smo došli u situaciju da je EU zatvorila sebe u odnosu na ostatak Evrope. Mađarskoj nije u interesu da izlazi iz Evropske unije, jer ona je ona faktički jedina zemlja EU koja ima svoj identitet u okviru nje, ako se izuzmu Nemačka i Francuska, koje su najmoćnije zemlje članice. Mađarska to jasno i pokazuje i za sada nije ograničena u tome – objasnio je on.

Evropska unija je glasne kritike zbog Kovaksa, programa za distribuciju vakcina, koji se pokazao kao nedelotvoran, dobila od Španije, koja je ozbiljno pogođena pandemijom, i od Hrvatske, koja se plaši trećeg talasa, a obe su u početku, zajedno sa ostalim zemljama članicama, bile za primenu ove strategije.

– Sve zemlje članice su se, makar javno, zaklinjale u Evropsku uniju do trenutka dok neka opasnost nije zakucala na njihova vrata. Tog trenutka je pogaženo sve ono što jesu principi na kojima je nastajala Evropska unija posle Drugog svetskog rata naovamo, računajući i Šengen. To što se sada čuje iz Španije i Hrvatske čuje se iz još nekih zemalja, dakle – niko nije zadovoljan programom Kovaks, to jest načinom distribucije vakcina, načinom na koji se neke velike, moćnije, bogatije zemlje ponašaju egoistično, kupuju više vakcina nego što im je potrebno, uzimaju više vakcina nego što im je potrebno, dok one manje zemlje imaju probleme. Istovremeno, Evropska unija kao centralna administracija nametnula je jedan nonsens koji je prvi prekršio Orban – da moraju da se uzimaju vakcine iz Kovaks programa, a da njih istovremeno nema, dok na tržištu postoje druge vakcine, pa vi zbog lojalnosti takozvanoj administraciji EU u Briselu ne bi trebalo da ih kupite. I kako će onda, na primer, Hrvatska, koja je članica Evropske unije, da objasni svojim građanima, da se u Srbiji, koja je izvan EU, ljudi vakcinišu, dok kod njih nema dovoljno vakcina. Očekivati da pojedine zemlje ćute o tome bilo bi potpuno neopravdano. Na kraju krajeva, Mađarska može biti jedan dobar primer kako bi trebalo da se ponašaju ostale članice Evropske unije koje nisu njeni lideri – zaključio je Milivojević.

Pročitajte još

Strategija koja nije upalila: Kako se Evropska unija našla na udaru kritika zbog spore vakcinacije?

Tedros ističe da program KOVAKS napreduje: Do kraja maja će biti isporučeno 237 miliona doza vakcine u 142 zemlje!

Velika Britanija nije kriva za previranja

Kako je Velika Britanija prva država koja je izrazila opšte nezadovoljstvo članstvom u Evropskoj uniji, mnogi su smatrali da je izlaskom iz nje podstakla druge države da ustanu i zahtevaju svoja prava ili da javno kritikuju njene odluke, pa čak i da razmatraju napuštanje EU, ali Cvijetin Milivojević ne veruje u to.

– Izlasku Velike Britanije iz EU najviše su se, po mom mišljenju, obradovali Nemci, jer su oni definitivno postali lider. Nemačkoj je, kao zemlji koja je povela dva svetska rata i izgubila ih i počinila to što je počinila u dva svetska rata, za vek vekova zabranjeno da ima taj “zlatni glas” u Savetu bezbednosti Ujedinjenih nacija, mislim na pravo veta, i ona sad pokušava da to nadomesti snagom nespornog lidera Evropske unije, što je postala izlaskom Velike Britanije iz nje. Verovatno su se izlasku Velike Britanije obradovali i Francuzi, jer je Francuska sada postala nezaobilazan partner Nemačke u komandovanju Evropskom unijom. Što se tiče ostalih zemalja, ima onih koje su bile za tu opciju i onih koje nisu. Britanija je, na neki način, kontinent za sebe i to je uvek bila. Jasno je da je ona uspomena na onu veliku kolonijalnu silu, ali ona je kontinent za sebe. Neki se šale sa tim, ali ako vi imate pravo, makar i na nivou uspomene ili memorijala, da kažete da je engleska kraljica istovremeno i suvern Australije i Kanade ili nekih bivših kolonija iz Afrike i Azije, to je sasvim dovoljno da se Britanija oseća kao zemlja koja ima samopoštovanje. Ona ni u ekonomskom smislu neće nešto puno da izgubi izlaskom iz EU. Ona će svoj ekonomski promet verovatno nadomestiti okretanjem više prema Sjedinjenim Američkim Državama i nekim drugim zemljama – objasnio je Milivojević za 24sedam.

Pratite sve vesti iz Srbije i sveta na našem Telegram kanalu.

Instalirajte našu iOS ili android aplikaciju – 24sedam Vest koja vredi