Evropska unija je danima unazad na meti kritika zbog spore vakcinacije i raspodele vakcina u državama članicama. Kada su nastali problemi sa snabdevanjem i kada je došlo do kašnjenja u distribuciji, uvedene su izvozne kontrole za vakcine koje su proizvedene u okviru EU.
Sa druge strane, Velika Britanija i na drugom mestu Srbija, obezbedile su najveći broj vakcina u odnosu na broj stanovnika i vakcinacija se u ove dve države odvoja neometanim tokom.
Kako funkcioniše strategija EU u vezi sa vakcinama?
Šema koja je osmišljena u junu 2020. dozvoljava Evropskoj uniji da pregovara o nabavci vakcina u ime svojih država članica. Plan je bio da se zahvaljući njoj smanje cene vakcina i da se izbegne kompetitivnost između država. Države članice nisu morale da se pridruže ovoj šemi, ali je svih 27 zemalja EU odlučilo da to uradi.
Srbija podelila 1.500.000 doza
Srbija je jedno vreme bila najbolja u Evropi po broju vakcinisanih u odnosu na broj stanovnika, o čemu su pisali svi svetski mediji, ali ju je Velika Britanija prestigla posle nekog vremena i sada se ona nalazi na drugom mestu.
Danas je objavljeno da su građani Republike Srbije primili više od 1.500.000 vakcina protiv koronavirusa, od čega je drugu dozu dobila 531.000 ljudi.
One i dalje mogu da sklapaju nezavisne ugovore sa proizvođačima vakcina s kojim EU nema dogovor. Tako je Mađarska, na primer, odlučila da nabavi rusku Sputnjik-V vakcinu.
Problemi u snabdevanju
EU je potpisala ugovor za 300 miliona doza “Pfizer-BioNTech” vakcina još u decembru, ali je sada došlo do problema sa proizvodnjom. U nekim zemljama su kasnili sa isporukom zbog privremene redukcije u proizvodnji radi proširenja kapaciteta postrojenja za proizvodnju u Belgiji.
Evropska unija je zatim udvostručila svoju narudžbinu na 600 miliona doza, a francuska kompanija “Sanofi” pomoći će u njihovoj proizvodnji.
Distribucija vakcine “Moderna” takođe je usporena, što je utvrđeno kada su Italija i Francuska prijavile da su dobile manje doza nego što su očekivale.
“Oxford-AstraZeneca” vakcina takođe je u nedovoljnom broju stigla u EU zbog proizvodnih nedostataka u postrojenjima u Belgiji i Holandiji. Iz ove kompanije saopštili su da je zbog toga što je EU kasnije potpisala ugovor sa njima nego Ujedinjeno Kraljevstvo bilo manje vremena da se reše problemi koji su nastali u lancu snabdevanja EU.
Kontrola izvoza
EU je donela odluku o kontroli izvoza vakcina 29. januara, sa ciljem da spreči trasport vakcina iz Republike Irske (koja je u Evropskoj uniji) u Severnu Irsku (koja nije u njoj).
Tako je zanemaren deo ugovora o Bregzitu koji se tiče Severne Irske, pa je Evropska unija posle brojnih kritika poništila ovu odluku.
Sumnjičavost javnosti
EU je u januaru dozvolila da se “Oxford-AstraZeneca” vakcina daje svim građanima nezavisno od starosne dobi.
Ipak, javnost je postala sumnjičava nakon što su regulatori u nekim zemljama EU, uključujući Francusku, Nemačku i Italiju, predložili da se ona ne daje starijima od 65. Francuski predsednik Emanuel Makron tvrdio je i da je ova vakcina “kvaziefikasna” u ovoj starosnoj grupi, ali vlada Ujedinjenog Kraljevstva i britanski medicinski regulatori nisu se složili sa ovim.
Kada je ustanovljeno da su ove trvdnje neosnovane, Makron je izjavio da bi on primio ovu vakcinu kada bi mu je ponudili. Tako je 1. marta vlada Francuske revidirala svoj stav i dozvolila da se vakcina daje osobama starim između 65 i 74 godine.
Ipak, i u Francuskoj i u drugim zemljama Evropske unije opstaje visok nivo skepticizma, o čemu svedoči i činjenica da su zdravstvene vlasti u Nemačkoj prijavile da nekoliko stotina doza nisu iskoristili.
Kritike hrvatskih medija
Zagrebački medij “Jutarnji list” objavio je tekst u kom se zapitao treba li Hrvatska da traži vakcinu van Evropske unije, jer je ona po drugi put tokom pandemije podbacila. Prvi put se to desilo kada se pojavio koronavirus u Evropi i kada su države zatvorile granice, nakon čega je svaka počela da vodi svoju epidemiološku politiku.
Pročitajte jošSada se to desilo i sa vakcinama – politika zajedničke nabavke pokazala ne neuspešnom, a plan vakcinacije koji je predložen zemljama članicama nije upalio, pa lideri pojedinih država traže rešenje od Ursule fon der Lajen, predsednice Evropske komisije, dok drugi traže alternativna rešenja.
Kako se dogodilo da Nemačka ima četiri puta manje vakcinisanih nego Britanija i 12 puta manje od Izraela i kako svakodnevno stižu kritike na račun strategije vakcinacije EK, Fon der Lajen pokušava da mobilizuje sve proizvodne resurse, vrši pritisak na pojedine proizvođače i priprema “novi evropski plan vakcinacije”.
“Jutarnji list” je o ovoj temi pisao zbog toga što u Hrvatskoj ponovo raste broj zaraženih, s kojim paralelno raste i strah od trećeg talasa pandemije, a broj vakcinisanih je relativno mali bez obzira na plan koji je EU napravila pre nekoliko meseci.
Instalirajte našu iOS ili Android aplikaciju – 24sedam.rs
