Asanž je bio taj koji je raskrinkao tajne ratova u Avganistanu i Iraku, a sada trune u zatvoru (VIDEO)
Tajne depeše su otkrile mnoge zločine stranih trupa
Kada je 2010. godine u javnost procurio veliki broj poverljivih američkih vojnih dokumenata, otkriveno je koliko je civila u Avganistanu ubila koalicija predvođena SAD.
Danas, kada je priča o Avganistanu ponovo aktuelna jer su talibani osvojili vlast, u jeku povlačenja američke vojske posle 20 godina rata, valja se podsetiti na to šta su sve ti dokumenti otkrili.
Pročitajte još
Svet je do ovih podataka došao zahvaljujući “Vikiliksu” (uzbunjivačkom sajtu) i Džulijanu Asanžu, koji zauzvrat, zato što je hteo da svima ukaže na istinu, trune u zatvoru.
I dok se mnogi svetski lideri utrkuju u tome ko će pre da osudi američko povlačenje iz Avganistana i ostavljanje tamošnjeg naroda na cedilu, Asanž je više nego zaboravljen.
Talibani, AP Photo/Rahmat Gul
To je bilo najveće takvo “curenje” podataka u istoriji američke vojske jer je objavljeno više od 90.000 zapisa i obaveštajnih izveštaja o incidentima koje su prikupili uzbunjivači.
Dokumenti, koji su bili dostupni “Gardijanu”, “Njujork tajmsu” i “Špiglu”, otkrili su šta se tačno dešavalo tokom šest godina borbi.
Tajne depeše
Otkriveno je i da je tajna jedinica američkih specijalnih snaga jurila talibanske lidere i ubijala ih bez prethodnog suđenja; kako su SAD zataškale dokaze da su talibani dospeli u posed smrtonosnih projektila; kako koalicija sve više koristi “dronove smrti”, navođene iz baze u Nevadi, kako bi ubijala mete (talibane), i kako su talibani bombaškim napadima pojačali masakre.
Depeše su otkrile i koliko je civila stradalo u koalicionim napadima. Obično se radilo o kolateralnoj šteti jer su američke snage i njihovi saveznici gađali određene mete, ali su usput pogađali i nedužne ljude.
Primera radi, francuska vojska je pogodila 2008. godine autobus pun dece, kada je njih osmoro poginulo. Slično je uradila i američka vojska, a poljske trupe su 2007. godine zasule raketama jedno selo, pobivši pritom svatove.
– Ovi dokumenti bacaju svetlo na ono što je postao sada već stalan trend američkih i NATO snaga, sakrivanje civilnih žrtava. Odgovornost ne treba da se preuzima samo kada vas uhvate. To bi trebalo da bude tako svaki put kada američke i NATO snage ubiju ili rane civile u Avganistanu ili kada postoji neka aktivnost u toj zemlji – rekla je 2010. godine za “Gardijan” Rejčel Reid koja je istraživala civilne žrtve u Avganistanu.
Najopasniji čovek na svetu
Najpoznatiji svetski uzbunjivač i osnivač “Vikiliksa” Džulijan Asanž već dve godine čami u britanskom ozloglašenom zatvoru Belmarš, odakle mu preti i izručenje u SAD, po optužnici od 18 tačaka, uključujući špijunažu i odavanje više od 250.000 poverljivih dokumenata iz Iraka i Avganistana.
Podsetimo, prethodno je šest i po godina proveo u ekvadorskoj ambasadi u Londonu, međutim, čim se promenila vlast u toj južnoameričkoj zemlji, ukinut mu je azil i 11. aprila 2019. godine policija je ušla u rezidenciju i izvukla ga napolje.
Dok su ga nosili, povikao je: “Morate se odupreti, možete se odupreti!”
Ukoliko bude izručen SAD, verovatno će biti poslat u savezni zatvor “Supermaks” u Koloradu, što znači da bi iz njega mogao da izađe samo mrtav.
“Supermaks” se smatra najbezbednijom američkom kaznenom ustanovom i tamo su smešteni neki od najozloglašenijih kriminalaca. Primera radi, u “Supermaksu” kaznu izdržavaju meksički narko-bos Hoakin El Čapo Guzman, Zakarijas Musaui, pripadnik Al Kaide koji je pomogao da se isplaniraju napadi 11. septembra, Ramzi Jusef, odgovoran za bombardovanje Svetskog trgovinskog centra 1993. godine…
Asanž, koga su pojedini publicisti opisali “kao najopasnijeg čoveka na svetu”, po svemu je sasvim osobena ličnost, po načinu života, preokupacijama i manirima.
Cilj je da rat postane svakodnevica
– Cilj nije da se potpuno potčini Avganistan već da se ta zemlja iskoristi kako bi se prao novac, iz poreskih baza u SAD i Evropi, kroz Avganistan, nazad ka rukama transnacionalne bezbednosne elite. Cilj je voditi neprestani, a ne uspešni rat. Moramo da se pobrinemo da ne postane normalno da postoji konstantan rat, ali na Zapadu će to postati uskoro normalno. Ljudi će odrastati uz saznanje da stalno postoji neki rat i to više neće biti neobično – rekao je Asanž o Avganistanu pre 10 godina.
Postao je globalno poznat 2010. godine, pošto je 28. novembra “Vikiliks” obelodanio više od 251.000 diplomatskih depeša, odnosno, prepisku između Stejt departmenta i diplomatskih predstavništava SAD širom sveta. Taj materijal sadržao je čak 40 procenata poverljive građe, a više od šest odsto tajnih dokumanata.
I prethodno su njegove aktivnosti izazivale ozbiljnu glavobolju zvaničnika i njihovih službi, poput situacije kada se polovinom te godine pojavio “slučaj apač”, koji su Asanž i njegovi saradnici nazivali “Projekat B”.
Radilo se o videu iz kokpita američkog helikoptera “apač” na kojem se vidi kako američki vojnici 2007. godine, u Iraku, iz vazduha hladnokrvno ubijaju 18 civila, među kojima i dvojicu novinara Rojtersa.
Asanž je “Vikiliks” osnovao 2006. godine, a s radom je počeo januara 2007, što će sam Asanž opisati kao “Vikipediju bez cenzure”.
Prvi objavljeni dokument optuživao je vlasti Somalije zbog angažovanja kriminalaca za obavljanje likvidacija. Verodostojnost ovog dokumenta odmah je osporena.
Dnevno 10.000 stranica
“Vikiliks” je dnevno obelodanjivao 10.000 stranica dokumenata, diplomatskih depeša koje se od tada nisu skidale sa naslovnih strana novina širom sveta, pri čemu su raskrinkavane brojne malverzacije, od “prljavih poslova” u svetskoj diplomatiji pa do zločina, ili jednostavno tračeva.
With the Afghanistan 🇦🇫 debacle unfolding, I think this is an opportune time to watch this video.
The Goal Is Endless War. Americans and the world should be asking: all that blood and treasure spent, what was actually achieved? #WeAreAllAssange#TruthIsNotACrime#KnowMore pic.twitter.com/jpOd9GxNFO
— Roderick ⊛ (@JaneGalt2) August 13, 2021
Tako je otkrivena građa o ubistvima u Keniji, odlaganju otrovnih materija na tlu Afrike, kompromitujuća prepiska banaka “Kaupthing” i “Julius Baer”, materijali o dejstvima SAD u Iraku, odnosno Avganistanu, ili o prilikama u Gvantanamu.
Interpolova poternica za Asanžom raspisana je 30. novembra 2010, a 7. decembra Britanci su ga uhapsili, na osnovu zahteva Švedske. U toj zemlji on je optužen zbog navodnog silovanja.
“Post Finance”, švajcarska banka, blokirala je njegova sredstva decembra 2011. s obrazloženjem da prijavljeno mesto boravka ne odgovara istini, dok su “MasterCard”, “Visa Inc.”, “PayPal”, kao i “Bank of America” onemogućavali priliv sredstava “Vikiliksu”.
Po tvrdnjama Asanža, u najboljim vremenima “Vikiliks” je dnevno dobijao i do 85.000 britanskih funti. Ipak, Okružni sud u Rejkjaviku 2012. presudio je da je “Visa Inc.” prekršila ugovor i time pričinila štetu od 20 miliona dolara.
Tek kada se pojavila njegova biografija negde na samom kraju 2010, na šta je Asanž bio primoran kako bi olakšao finansijske prilke, postalo je jasno da je on u stvari čuveni haker “Mendaks”, čiji je životni put opisan u knjizi Sjulet Drajfus “Underground” (Podzemlje).
Tinejdžerski haker
Inače, Asanž je rođen jula 1971. godine u australijskom Taunsvilu, gradu smeštenom na severoistočnom priobalju Australije.
Nedaleko od Taunsvila, nekih osam kilometara, na izlazu iz klivlandskog zaliva nalazi se ostrvo Magnetik, na kojem je Asanž, u izgleda pomalo idiličnim okolnostima, u prirodi, proveo znatan deo detinjstva. Magnetik je zeleno tropsko ostrvo površine pedesetak kilometara.
Pošto su se njegovi roditelji, kada je imao osam godina, razveli, a majka se ponovo udala, usledio je period čestih selidbi i borbi za starateljstvo nad decom.
Navodno, čak 37 puta se selio s majkom i braćom do 14. godine. I takav način života kao da je postao njegova sudbina. Promenio je niz škola i fakulteta (čak šest). Tako je studirao fiziku, matematiku, pa filozofiju, čak i neurologiju. Ne samo da ništa od toga nije završio, nego se kroz studije jedva provlačio.
AP Photo/Kirsty Wigglesworth
Rano se zainteresovao i za računarstvo. Već u šesnaestoj bio je pripadnik (odnosno osnivač) hakerske grupe, koju su nazvali – “Međunarodni podrivači”. Kako je kasnije objašnjavao, imali su strog kodeks, koji je podrazumevao da je nedopustivo razaranje sistema u koji su uspeli da provale, kao i ma kakva promena nađenih podataka.
Još kao tinejdžer je hapšen zbog upada u sisteme univerziteta, telekomunikacione kompanije “Nortel”, čak i Pentagona i NASA.
Upamćeno je da se oktobra 1989, uoči lansiranja svemirskog broda “Atlantis”, na monitorima NASA iznenada pojavio napis WANK, od Worms Against Nuclear Killers, što je bio naziv hakerske grupe “Crvi protiv atomskih ubica”. Asanž je bio jedan od šestorice privedenih tinejdžera.
Iako je proces okončan samo novčanom kaznom od 2.100 dolara, pošto je optužba, ma koliko ozbiljna i obuhvatna, napomenula da nije bilo zle namere u Asanžovim aktivnostima, posledice su ipak bile ozbiljne. I dužina procesa i težina čitave situacije doveli su ga do nervnog sloma. Potpuno rastrojen, izvesno vreme živeo je čak i kao beskućnik.
Profimedia
Tokom devedesetih, posvetio se izgradnji baze podataka jedne asocijacije koja se bavila problematikom starateljstva u Australiji. Imao je jasan lični motiv, jer je vodio borbu za sina kojeg je dobio sa 18 godina. Tamošnja administracija ipak nije imala mnogo razumevanja za njegove argumente. Nekako je tek 1999. postigao dogovor o starateljstvu nad detetom.
Verovatno poučen iskustvima, nastojao je da se uklopi u društveno prihvatljive okvire, ali ga je nemiran duh odveo na brojna putovanja. Tako je kao svojevrsni beskućnik proputovao Aziju, živeo u Keniji, u Tanzaniji, Belgiji, na Islandu, u Švedskoj…
Kada je okupljao grupu s kojom je osnovao “Vikiliks”, svoju nameru je tumačio kao suprotstavljanje režimima poput Kine, Rusije i zemalja centralne Azije, ali i bilo kakvog ilegalnog i nemoralnog ponašanja vlada, odnosno kompanija, “uključujući i američku vlast”. Ispostaviće se da je najviše “pikanterija” bilo vezano upravo za SAD i njihovu politiku.
U zatočeništvu dobio dvoje dece
Džulijan Asanž je u aprilu 2020. godine saopštio da je dobio dvoje dece sa advokaticom iz tima njegovih branilaca, dok je boravio u Ambasadi Ekvadora u Londonu tokom 2010.
Otac je dvojice dečaka koje je dobio sa Stelom Moris, njegovom advokaticom poreklom iz Južne Afrike.
Ona je odlučila da otkrije postojanje dece Gabrijela i Maksa zato što strahuje da je Asanžov život u opasnost ako ostane u londonskom zatvoru Belmarš.
Za svoj rad Asanž je primio i niz priznanja, a listovi “Tajm” i “Mond” proglasili su ga ličnošću godine 2010, u oba slučaja glasovima čitalaca.
Utočište je pronašao u Ambasadi Ekvadora u Londonu u junu 2012.
Čelsi Mening, koja je kao vojno lice dostavila “Vikiliksu” onih 250.000 dokumenata čije je obelodanjivanje potom proslavilo Asanža (pa i samu Čelsi, inače rođenu kao Bredli), sredinom 2013. godine osuđena je, zbog više dela, na 35 godina zatočeništva. Kasnije je puštena na slobodu, ali je ponovo završila u zatvoru 2020. jer je odbila da svedoči protiv Asanža.
Pročitajte još
Asanž je više puta naglašavao da više ne veruje u pozitivan ishod svog slučaja te da strahuje da ga SAD neće pustiti na miru zbog onoga što je učinio.
Kako se izrazio: “Moguće je da sam osuđen na smrt.”
Pratite sve vesti iz Srbije i sveta na našem Telegram kanalu.
Instalirajte našu iOS ili android aplikaciju – 24sedam Vest koja vredi
Komentari