Miroslava sa Zlatara je fenomen - slepa je od druge godine, a vrhunski plete: Opipam, zamislim sliku i onda ruke same rade, ne preskačem red

Da je živeti na selu lepo, ali nimalo lako, opšte je poznato, a da i od težeg ima teže, najbolji je primer Miroslava Šaponjić sa Zlatara, koja je od svoje druge godine potpuno slepa. Ipak, ova žena nikad se nije predala. Preko svojih leđa preturila je mnogo muka, ali je uspela da se sa svima izbori kao prava heroina. 

- Nije bilo lako odrastati u okruženju gde su svi potpuno zdravi, jer mala je sredina i svi se znaju. Često je na moj račun bilo pogrdnih nadimaka, ali nisam mnogo na to obrćala pažnju. Družila sam se sa onima koji su me voleli i imala sam srećno detinjstvo - priča za RINU Miroslava.

Završila je školu za slepe u Osijeku, zatim kurs za telefoniste, nakon čega se vratila u svoje selo. Sa 15 godina naučila je da plete, i od tada iglu, konac i vunu ne ispušta iz ruku. To je postao njen hobi, ali ponekad i izvor zarade, jer na njene prelepe džempere, kape i šalove niko ne može da ostane imun. 

- Kod mene sve funkcioniše na dodir, sve sam tako naučila. Prvo opipam, zamislim sliku u glavi i onda ruke same rade. Nije se desilo da preskočim neki red. Na radovima pravim čak i šare, znam oko 50 različitih vrsta, pletenice, krugove... Prvo opipam prstima i tako sve osetim, a onda radim - kaže ova planinka.

Pletenje je, kako kaže, smiruje i čini da se oseća korisnom, pa tako prelepe džempere i prsluke plete za sebe, ali i za druge. Vedar duh i upornost krase Miroslavu, pa je, osim u klotu i frketu, vrlo vešta i u kućnim poslovima, a gostima redovno kuva dobru, domaću kafu.

- Mnogo volim društvo, ne volim kad sam sama. Ne smetaju mi ni gužva, buka, ni galama, ma ništa. Sama peške idem do svojih najbližih, nikog ne zovem da me vodi, a oni kažu da sam im omiljeni gost - priča vredna pletilja.

I baš zbog toga, Miroslova se ne predaje, sluša zvučne knjige, puno šeta i aktivna je na takmičenjima koja organizuje Savez slepih.

Bori se sama za sebe za sve što joj treba. Čak i kad napada veliki sneg, ona gura dalje, ide na takmičenja, druži se sa ljudima... Sva rodbina je izuzetno ponosna na nju.

I kad imate najveće probleme, morate imati veru u sebe, poručuje slepa pletilja, jer život je lep, a svaki dan na zemlji pravo čudo.

- Živim u potpunom mraku, ali mu se ne predajem, već stvaram svoj šareni svet - zaključuje Miroslava sa Zlatara.

Bonus video

Pratite sve vesti iz Srbije i sveta na našem Telegram kanalu.

Instalirajte našu iOS ili android aplikaciju – 24sedam Vest koja vredi