Heroji naši, Srbija vam "skida kapu"! Pakao je besneo, a oni nisu odstupili - vatrogasci telima branili ljude i kuće od vatrene stihije!

Dok su se nad Deliblatskom peščarom danima dizali stubovi dima, a jak vetar raznosio varnice i pretvarao borovu šumu u teško i nepredvidivo požarište, stotine vatrogasaca, pripadnika nadležnih službi, pilota i ljudi na terenu vodile su borbu čiji se pravi značaj možda najbolje vidi u podatku da su, uprkos razmerama vatrene stihije, sačuvani ljudski životi i odbranjeni ugroženi objekti. Predsednik Srbije Aleksandar Vučić, govoreći o njihovom angažovanju, nije štedeo reči zahvalnosti i poštovanja, poručivši da je ponosan na srpske vatrogasce i da će otići među njih kako bi im, kako je rekao, "skinuo kapu".

Ima zanimanja o kojima se u mirnim vremenima govori malo, gotovo usputno, sve dok ne dođe dan kada se pokaže koliko od tih ljudi zavise tuđa kuća, imovina, pa i sam život. Vatrogasci-spasioci svakako pripadaju takvim ljudima, a požari koji su ovog avgusta pogodili Srbiju, posebno veliki požar na području Deliblatske peščare, ponovo su pokazali zbog čega se njihova služba ne može posmatrati kao obično zanimanje.

Instagram_ivica.dacic.rs

Prema podacima koje je izneo predsednik Vučić, u Srbiji je za samo 21 dan zabeležen 3.391 požar, dok je tokom avgusta na njihovom gašenju i saniranju posledica bilo angažovano oko 9.000 ljudi. Iza tih brojki, koje same po sebi dovoljno govore o razmerama posla sa kojim su se suočile nadležne službe, nalaze se neprospavane noći, višesatna dežurstva, smene koje se produžavaju onda kada priroda ne dozvoljava predah i ljudi koji, umesto da se od opasnosti udaljavaju, po pozivu kreću upravo prema njoj.

Govoreći o njihovom angažovanju, Vučić je rekao da su vatrogasci "spasavali ljude, kuće, imovinu, svuda i na svakom mestu", najavljujući da će ih posetiti kako bi sa njima razgovarao, čuo probleme sa kojima se suočavaju i iskazao im poštovanje.

- Biću sa njima da skinem kapu i pokažem poštovanje - rekao je predsednik Srbije.

Možda je upravo ta jednostavna rečenica najtačniji opis onoga što su prethodnih dana zaslužili ljudi koji su se borili sa vatrom. Jer, kada se sklone službeni izveštaji, statistike i procene štete, ostaje činjenica da su stotine ljudi satima stajale na nekoliko desetina metara od plamena, na temperaturama na kojima je teško i mirno stajati, a kamoli raditi pod punom opremom, sa jednim jedinim zadatkom, da vatra ne prođe dalje.

Teška borba u Deliblatskoj peščari

Posebno teška bila je situacija u Deliblatskoj peščari, jednom od najdragocenijih prirodnih područja Srbije, gde je požar zahvatio veliki prostor, a njegovo gašenje dodatno je otežavao snažan vetar. Vučić je govorio o vetru koji je dostizao brzinu od oko 15 metara u sekundi, što je vatrogascima stvaralo gotovo najteže moguće uslove, jer je plamen menjao pravac, a zapaljeni delovi vegetacije mogli su da budu preneti preko već napravljenih protivpožarnih prepreka i da za nekoliko trenutaka stvore novo žarište.

U takvim okolnostima nema mnogo prostora za grešku. Čovek koji se nalazi na požarištu mora da prati pravac vetra, kretanje dima i vatrene linije, da vodi računa o kolegama i tehnici, ali i da u svakom trenutku zna kojim putem može da se povuče ukoliko se požar naglo okrene. To je posao u kojem iskustvo često odlučuje više od fizičke snage, pa nije slučajno što su, kako je naveo predsednik, u pomoć pozvani i najiskusniji ljudi i veterani vatrogasnih jedinica.

Tanjug/Aleksandar Palajić

Na gašenju požara u Deliblatskoj peščari u jednom trenutku bilo je angažovano 445 ljudi, među njima 189 vatrogasaca-spasilaca. Sama činjenica da je na jednom požarištu bilo potrebno okupiti toliki broj ljudi dovoljno govori o ozbiljnosti situacije sa kojom su se suočavali.

Ali broj 445 ne govori da je svaki od tih ljudi imao porodicu koja ga je čekala kod kuće, niti koliko je sati proveo na terenu. Ne govori koliko puta je tokom jedne smene izgledalo da je požar konačno stavljen pod kontrolu, da bi vetar nekoliko minuta kasnije ponovo promenio situaciju. Takve stvari uglavnom ne ulaze u saopštenja, iako upravo u njima počiva najveći deo priče o vatrogascima.

Dnevnik / Niko Perković

Vatra je stigla do prvih objekata

Koliko je situacija bila ozbiljna vidi se i iz podatka da je vatra na području Grebenca stigla do prvih objekata, dok je turističko naselje sa oko pedeset vikendica bilo neposredno ugroženo. Stanovništvo je evakuisano, a pred vatrogascima i ostalim angažovanim službama našao se zadatak koji je u takvim okolnostima jednostavan samo kada se napiše na papiru, zaustaviti vatru pre nego što zahvati kuće. U tome su uspeli.

U akciji su, pored snaga na zemlji, učestvovali helikopteri, a značajnu pomoć pružio je i veliki ruski protivpožarni avion "iljušin". Vučić je, govoreći o dejstvu aviona, naveo da je jedan od njegovih naleta pogodio samo "srce vatre", što je omogućilo snagama na zemlji da nastave borbu u povoljnijim okolnostima.Sačuvano je oko pedeset objekata.

Ta rečenica može da se pročita za nekoliko sekundi, ali se iza nje nalazi sve ono što se na požarištu događalo satima. Svaka od tih kuća nekome predstavlja godine rada, porodične uspomene i možda najveću imovinu koju poseduje. Kada vatrogasac stane između požara i takvog doma, on ne brani samo zidove i krov, nego nečiji dotadašnji život.

Predsednik je upravo zbog toga, govoreći o ljudima koji su učestvovali u akciji, posebno istakao njihovu hrabrost i pravovremenu reakciju.

MUP

"Ponosan sam na naše vatrogasce"

Vučić je poručio da je ponosan na srpske vatrogasce, a ta ocena dobija pun smisao tek kada se sagleda šta su sve njihove jedinice radile tokom ovog vrelog avgusta. Dok je javnost iz dana u dan dobijala nove informacije o požarima, ljudi u vatrogasnim uniformama prelazili su sa jednog požarišta na drugo, često bez vremena za odmor koji bi u svakom drugom poslu bio podrazumevan.

Vatrogasac, međutim, ne bira kada će se oglasiti sirena. Ne bira ni temperaturu, ni vetar, ni teren, niti može da kaže da će posao završiti sutra. Kada gori kuća, šuma ili čitavo područje, njegov radni dan traje sve dok postoji opasnost da se vatra ponovo razbukta.

TANJUG/ MINISTARSTVO ODBRANE

U tome možda i leži razlog zbog kojeg javnost prema ovom pozivu oduvek ima posebno poštovanje. Vatrogasci su ljudi koje najčešće vidimo onda kada je nekome drugom najteže. Oni dolaze kada drugi izlaze, ulaze tamo odakle se ljudi evakuišu i ostaju na mestu na kojem niko ne želi da ostane duže nego što mora.

Nema u tome mnogo velikih reči kada se posmatra sa terena. Ima teških creva, mokre uniforme, gareži na licu, dima u očima, umora i kratkog odmora pored vozila pre nego što stigne novo naređenje. Herojstvo u takvim službama najčešće upravo tako izgleda, mnogo manje svečano nego što ga zamišljamo i mnogo teže nego što ga opisujemo.

Tanjug/MUP

Pomoć prijatelja stigla kada je bila najpotrebnija

Srbija u ovoj borbi nije ostala sama. Pored domaćih snaga, u gašenju požara učestvovala je pomoć iz inostranstva, uključujući ruski protivpožarni avion, dok je aktiviran i Mehanizam civilne zaštite Evropske unije. Vučić je zahvalio i Ruskoj Federaciji i Evropskoj uniji na pomoći pruženoj Srbiji.

Kod velikih prirodnih nesreća takva solidarnost ima sasvim konkretno značenje. Vatra ne pita iz koje zemlje dolazi avion koji izbacuje vodu, niti čovek kome je kuća ugrožena razmišlja o politici dok iznad krova vidi helikopter. U tim trenucima postoje samo ljudi kojima je pomoć potrebna i ljudi koji su spremni da je pruže.

Tanjug/MUP

Srpske ekipe dobro poznaju takvu vrstu solidarnosti, jer su i same odlazile u druge zemlje da pomažu u borbi protiv požara. Zbog toga dolazak stranih kolega u Srbiju nije samo tehnička pomoć nego deo jednog nepisanog pravila među ljudima koji se bore sa elementarnim nepogodama, danas ti dolaziš kod mene, sutra ću ja doći kod tebe.

Najvažnija vest, ljudskih žrtava nema

Posle svih izveštaja o hektarima zahvaćenim vatrom, izgoreloj vegetaciji, ugroženim objektima i angažovanoj tehnici, ipak postoji podatak važniji od svih drugih, u ovoj velikoj borbi nije bilo ljudskih žrtava.

Materijalna šteta može da se proceni i nadoknadi. Objekat može ponovo da se sazida. Put može da se popravi, vozilo zameni, a šuma, koliko god bolan bio njen gubitak, uz mnogo vremena i rada može ponovo da se obnovi. Ljudski život nema takvu mogućnost.

Zato činjenica da je stanovništvo na vreme sklanjano iz ugroženih područja i da su vatrogasci uspeli da odbrane objekte do kojih je požar već stigao predstavlja možda i najveći rezultat čitave akcije.

Deliblatskoj peščari biće potrebno vreme da zaleči rane. Tamo gde je do pre nekoliko dana bila vegetacija ostala je spaljena zemlja, a posledice po biljni i životinjski svet tek će se potpuno sagledati. Državu čeka ozbiljan posao na obnovi i zaštiti ovog jedinstvenog područja.

MUP

Ali kada se dim konačno raziđe i kada se ugasi poslednje žarište, trebalo bi se setiti i ljudi koji su ostali na terenu dok je bilo najteže.

Većina njihovih imena neće biti poznata široj javnosti. Mnogi neće dati nijednu izjavu novinarima, niti će njihove fotografije dospeti na naslovne strane. Vratiće se u svoje stanice, pregledati opremu, očistiti vozila i čekati sledeći poziv, jer tako izgleda služba koju su izabrali.

A Srbija je tokom ovih avgustovskih dana još jednom mogla da vidi kakve ljude ima u svojim vatrogasnim jedinicama. Kada je Deliblatska peščara gorela, oni nisu govorili o hrabrosti. Radili su svoj posao.

Zato će se, kada prođu požari i kada se u izveštajima podvuče poslednja crta, uz broj izgorelih hektara morati zapisati i nešto što se ne može izraziti statistikom, da su između vatre i ljudi stajali ljudi koji nisu uzmakli.

Pred takvima se kapa ne skida zbog protokola. Pred takvima se kapa skida iz poštovanja!

Bonus video

Instalirajte našu iOS ili android aplikaciju – 24sedam Vest koja vredi