Emotivna ispovest Monike Seleš: Jedna stvar me boli više od uboda noža

Jedna od najuspešnijih teniserki svih vremena je svakako bila Monika Seleš. Osvojila je devet grend slem turnira, osam pod zastavom Jugoslavije, jedan po dobijanju američkog državljanstva. Ukupno je u karijeri osvojila 53 titule, a na prvo mesto je došla sa 17. godina u martu 1991. godine.

Svi se slažu da bi karijera bila još bogatija da nije bilo nemilog događaja u Hamburgu. Na tom turniru je ubodena nožem u leđa od strane navijača Štefi Graf. Novosađanka je o svemu tome pričala u emotivnoj ispovesti.

– Definitivno mi je najteže bilo te 1993. godine kada sam ubodena u leđa. Moja cela karijera je doživela kolaps. Naporno sam radila kako bih pronašla unutrašnji i spoljašnji balans. Sve to me je bacilo u „kovitlac“, kako ja to zovem – rekla je Monika.

Pročitajte još:

Danas nam je divan dan: Monika Seleš od čuda od deteta do gospođe kojoj se klanja svet

Šahovska šampionka Žuža Polgar objasnila na Tviteru poreklo Monike Seleš

Naravno, postoji i dosta lepih događaja koje pamti.

– Momenat koji nikada neću zaboraviti je Rolan Garos 1990. godine. Bio je to prvi grend slem koji sam osvojila, imala sam 16 godina. Do tog momenta, kada se takmičite, naravno da imate velika očekivanja, ali ste u isto vreme tinejdžer koji se pita da li je stvarno toliko dobar.

Od tog turnira je krenuo uspon, na Australijan openu 1993. godine je stigla do osmog grend slema i to pre nego što je napunila 20 godina.

– Drugi bitan trenutak je bio Melburn 1993. godine. Bila sam tinejdžerka koja je prolazila kroz mnoštvo ličnih izazova, pitala sam se šta želim da radim. Mlada, a dobra u onome što radim. Uz sve to je postojao veliki pritisak od strane sponzora, da igram najbolje, da se pojavljujem na takmičenjima. Tog januara sam u Melburnu pronašla ravnotežu.

Nažalost, usledio je užasan incident u Nemačkoj, pa pauza od skoro dve godine i povratak na teren 1995. godine. Godinu dana kasnije je osvojila trofej u Melburnu.

– Dve i po godine posle ranjavanja je došao Australijan open te 1996. godine. Bilo je to nešto posebno. Prvi grend slem posle Hamburga. Ujedno, bio je to i poslednji na kom me je gledao moj otac, a da je bio

Upravo je smrt tate bila najteži udarac za nju. Nešto od čega nije uspela da se oporavi.

– Svaki dan započinjem misleći na njega. Sve mi više nedostaje kako vreme prolazi. Gde god sam putovala tata je uvek bio uz mene. Kada je operisan od raka prostate pao je u postelju i bila sam pored njega. Davala sam mu morfijum za ublažavanje bolova, hrabrila ga, baš kao što je on mene bodrio na turnirima. Preminuo je u maju 1998. godine i taj gubitak me boli mnogo više od rane iz Hamburga. Teško je kada tokom mečeva pogledate ka tribinama i shvatite da je ono najvažnije mesto zauvek ostalo prazno – završila je Monika Seleš.

 

Pratite sve vesti iz Srbije i sveta na našem Telegram kanalu.

Instalirajte našu iOS ili android aplikaciju – 24sedam Vest koja vredi