Izraelci se postideli pred Noletom: Srbinova harizma osvetljava grad, a gospodin koji je sponzorisao turnir ležao u ruskom zatvoru!

Jedan od najčitanijih portala "Sport1" u Izraelu objavio je komentar o turniru u Tel Avivu sa svim zamerkama za jedno takmičenje koje je dobilo priliku da ugosti tenisku legendu kakva je Novak Đoković. 

- Video sam kako je Mesi postigao šampionski gol sa nekoliko metara udaljenosti. Video sam kako Stef Kari postiže 33 poena na putu do dramatične pobede u finalu Zapadne konferencije NBA lige. Morao sam da vidim Endija Marija kako pleše na centralnom terenu na putu ka osvajanju Vimbldona. Za navijače na tribinama biti tamo u trenutku kada se legenda rađa i postaje deo istorije, redak je osećaj euforije.

To ne umanjuje osećaj pobede sportista na terenu. Ponekad je čak i više. Nije svaki košarkaš Lebron, nije svaki fudbaler Ronaldo. Kada ih vidimo, znamo da vidimo nešto retko. Dijamant. Koliko će hiljada Izraelaca ove nedelje moći da kaže da su takvu legendu videli u realnom vremenu - Novak Đoković je legenda koja je to zaista bila. Sa 21 pobedom na grend slem turnirima, odmah iza Nadala (22), teško je poverovati da postoji neko ko bi tvrdio da Nole nije dostojan kandidat za titulu najvećeg tenisera u istoriji.

Tanjug/AP

U najmanju ruku, ovo je najveći teniser koji je stigao na turnir u Izraelu. Iskustvo gledanja kako igra u Tel Avivu i lako se plasira u četvrtfinale lokalnog ATP250 turnira bilo je neverovatno. I igrao je u najčistijem i najnevinijem smislu te reči.

Na trenutke izgleda kao mačka koja se igra sa bubašvabom neposredno pre nego što je raskomada. Pablo Andohar, Španac koji je 115. na svetu, pred njim izgleda kao statist na filmu. Posle 29 minuta Srbin je već završio prvi set sa lakih 0:6. Drugi čin je već bio odmereniji i sportskiji, ali za trenutak nije bilo sumnje da će nasmejana mačka ubiti svoj plen čim to odluči.

Publika je uživala u svakom trenutku, makar samo zbog privilegije da vidi tako velikog majstora u prirodnoj veličini. Hvala na privilegiji, izvinite na neprijatnosti. Voleo bih da mogu da nastavim da hvalim ovaj trenutak. Mogao sam da kažem koliko je Đoković laskao izraelskoj publici, i zemlji uopšte. Govorio je o energiji na ulici i uzbudljivim zvucima igre na plaži u Tel Avivu. Ali dok Đokovićeva lična harizma može da osvetli ceo blok "Guš dan", a tenis na podlozi u dvorani bio je na najvišem mogućem nivou – sve drugo je jednostavno bilo ispod standarda.

Tanjug/AP

Čini se da je teniski savez odlučio da obori rekorde "Haltore", kada su rešili da na najsramniji način produciraju jedan od najvažnijih sportskih događaja. Počelo je već početkom nedelje, nezamislivom odlukom da se utakmice turnira održe bez publike tokom praznika. Bio je to jedan od najglupljih trenutaka verske prinude u zemlji u kojoj je verska prinuda uobičajena. Zamislite da autobusi tokom Šabata saobraćaju po gradovima u Izraelu, da vozači staju na svim stajalištima i putuju celom rutom , ali putnicima neće biti dozvoljeno da se ukrcaju. To se desilo ovde.

Mečevi su se nastavili kao i obično, ljudi su radili oko i unutar hale, ali publici nije bilo dozvoljeno da gleda šta se dešava. Zašto? Zato što je tako odlučio gospodin koji je sponzorisao događaj (neću ovde pisati njegovo ime niti razlog zašto je sedeo u ruskom zatvoru nekoliko godina jer sam prilično uplašen, a ako pretražite njegovo ime na Guglu, videćete verovatno zašto, napomenuću samo da je milijarder i da je njegov sin vlasnik najveće društvene mreže u Rusiji, a takođe i Kanala 14).

Ako ostavimo versku prinudu na stranu, ovo je jednostavno glupa odluka koja čini da Izrael izgleda kao primitivna zemlja. Iskreno, kako možeš ozbiljno da tvrdiš da nije?

Tanjug/AP

Sumnja da nešto nije u redu počela je već na putu do hale, kada se preko hiljadu ljudi naguralo na ulaznim vratima dvorane i zatražilo da uđu. Na drugoj strani su bili izbacivači koji su ih jednostavno ignorisali. Izgledalo je kao posebno loša epizoda „Zone sumraka“ dok nisam slučajno video Noama Okuna, bivšeg udarača broj 1 u Izraelu, kako objašnjava zbunjenom čoveku da sve dok se igra Idana Lešema ne završi, ulaz neće biti dozvoljen.

Da li vam to zvuči malo zbunjujuće? Dakle, evo objašnjenja. Juče je odigrano 9 teniskih mečeva na dva različita terena - a organizatori su odlučili da prodaju dve vrste karata. Jedna vrsta ulaznica za mečeve od 12.00 časova, koja uključuje sedam mečeva i druga vrsta za 16.30, koja uključuje samo dva meča, od kojih je jedan Đokovićev meč, koji je trebalo da počne oko 18.30, ali zbog toga što su rani mečevi trajali duže od očekivanog.

Srpski mađioničar je na teren izašao tek u 20.00,  a svi ljudi sa ulaznicama za popodnevne utakmice morali su da budu izvedeni iz sale, da bi ih zamenili ljudima sa ulaznicama za kasne utakmice.

Tanjug/AP

Još uvek ste zbunjeni? To je u redu, jer ne samo da je publika bila zbunjena, već su bili zbunjeni i redari, i zapravo svi koji su vodili događaj. Teško je poverovati da je ovo pravi turnir, koji pravi poene za rejting pravim igračima. Ljudi su se šetali oko sebe u nekakvom ogromnom lavirintu ne znajući kuda treba da idu, kada kada jednom uđete u salu više se nije moglo izaći nazad do bifea, već samo kroz izlaz u slučaju nužde van kompleksa – i odatle kuća.

Ovakvi turniri širom sveta su ogromna dešavanja sa tezgama, robom i dosta piva i dobre atmosfere, a kod nas se nekako sve pretvorilo u živciranje, pritisak i odvratnu neorganizovanost. Kao da su organizatori bili iznenađeni što se oko terena pojavila gužva.

Možda su mislili da praznik još traje?

Na tribinama ljudi su nastavili da traže svoje mesto u dugim minutama čak i tokom poena, što je uznemirilo igrače - ali je teško prigovoriti publici, koja jednostavno nije mogla da nađe svoje mesto u prepunoj dvorani.

Tanjug/AP

Kada su konačno našli svoje mesto, gledaoci koji su plaćali stotine šekela za ulaznice morali su da otkriju koliko je loša vidljivost terena sa improvizovanih tribina, kada su mnogi uglovi postali nevidljivi sa mnogih sedišta koja su označena kao "premijum sedišta".

Polovina gledalaca takođe nije mogla da vidi semafore koji pokazuju brzinu serviranja. Mi smo takva zemlja. Jednog dana se ovde održava najskuplja i najuspešnija Evrovizija koju je Evropa ikada videla, a sutradan na istom mestu se održava jedan od najsramnijih sportskih događaja ikada održanih u zemlji.

Nema mnogo sportova u kojima je uobičajeno tražiti oproštaj od drugog igrača nakon sniženog poena. U tenisu se to dešava. Igrač udari loptu, koja pogađa vrh mreže, a zatim pada na desnu stranu – a pobednik ne slavi, već podiže ruku i traži oproštaj od drugog igrača.

To je deo džentlmenskog kodeksa ovog plemenitog sporta. Članovi teniskog saveza bi dobro prošli kada bi se setili lepote svog sporta, a neposredno pre Jom Kipura tražili bi oproštaj od ljudi koji su došli da proslave jedan od vrhunaca tenisa u Izraelu – i zaradili organizaciju koja je puna sramote - piše u ovom kritičkom komentaru Sport1.

BONUS VIDEO:

Pratite sve vesti iz Srbije i sveta na našem Telegram kanalu.

Instalirajte našu iOS ili android aplikaciju – 24sedam Vest koja vredi