Hoću da donesem Srbiji olimpijsku medalju: Strahinja već ima 25 važnih odličja, zapamtite ga, o njemu će se tek pričati

08.12.2021

14:14

0

Mladi srpski tekvondista zacrtao jasan cilj, a ekipu portala 24sedam je ubedio i da će ga ostvariti

Hoću da donesem Srbiji olimpijsku medalju: Strahinja već ima 25 važnih odličja, zapamtite ga, o njemu će se tek pričati
Privatna arhiva/Strahija Milinković

Nisu baš česti slučajevi da sa nekim tinejdžerom sednete i porazgovarate, pa iz te priče izađete ubeđeni da to dete jako dobro zna šta priča.

E mi smo takvu impresiju poneli nakon razgovora sa Strahinjom Milinkovićem (17), momkom koji se više od decenije bavi tekvondoom i koji je član TK Azija. Momkom koji je namerio da se upiše u stranice srpskog sporta namenjene samo posebnima.

A da je poseban, poseban je. Ima već 25 medalja sa većih takmičenja, ona manja ne brojimo. Prepozna se ta posebnost u rečima koje izgovara sa toliko vere i ubeđenja da ne možete da mu protivrečite.

Za početak tražimo kratko predstavljanje kroz rezultate u granicama Srbije.

- Tri puta zaredom sam prvak Srbije. U prvoj juniorskoj godini sam bio najbolji junior na prvenstvu, a i ove sam ponovio isti rezultat - kaže Strahinja, pa objašnjava kako je došlo do toga da se posveti baš tekvondou, i to u neko vreme kada je taj sport bio daleko od današnje popularnosti

- Na tekvondo sam krenuo u vrtiću. Bilo je nešto kao sekcija za sport i moglo da se bira, a ja sam izabrao tekvondo. I tako je sve krenulo. Bila je košarka, neka atletika, tako nešto...

Deca se uglavnom uhvate lopte, kako si odlučio da nećeš loptu nego hoćeš da se "biješ"?

- Ne znam (smeh). Hteo sam da probam borilački sport, da vidim kako je. Svidelo mi se.

Koliko si dugo bio u tekvondou pre nego što su stigli neki rezultati koji su te, da tako kažemo, kupili?

- Baš dug vremenski period. Baš, baš. Prošlo je šest, sedam godina dok nije došao prvi veliki rezultat.

Pa kako jedno dete izdrži, gde nađe motiv za svakodnevne treninge?

- Meni se svideo sport, pronašao sam se u tome. Prija mi, uživam dok treniram, ne umem to da objasnim.

Hajde da malo izađemo van okvira Srbije. I tu ima rezultata. Dobrih, da ne kažemo vrhunskih.

- Bio sam prvi na Balkanskom prvenstvu 2015, onda je 2018. došlo drugo mesto na EP za kadete u Španiji i ove godine u novembru drugo mesto na EP u Sarajevu. Radio sam najjaču kategoriju po konkurenciji, do 68 kilograma.

Rekli bismo na prvi pogled da imaš više od 68...

- Da. Skidao sam kilograme. Obučem majicu, tri dukserice, šuškavac kako bih skinuo kilažu jer sam u određenoj kategoriji ušao u reprezentaciju. Svaki trening je bio teži od prethodnog. To je baš onako teško, čak i sad kad se setim. Teži su treninzi od borbi.

Kako zapravo izgleda jedan tvoj "trening" dan?

- Ustanem, spremim se za trčanje. Kad završim trčanje, pola sata do sat, jedem lagani obrok da preživim dan. Onda radim nešto po kući i uveče radimo sparinge, a to je uglavnom "crkavanje". Posle toga radimo snagu, opet crkavanje i onda dođem kući, zagrlim krevet i spavam.

Nalaziš li vremena i za školu?

- Da, naravno. Idem u Petu ekonomsku, treninzi su prilagođeni kako bismo uklopili svoje obaveze.

Sada si treća godina, da li već razmišljaš o tome šta češ posle?

- Razmišljam o Ekonomskom fakultetu, to me zanima. Izabrao sam i srednju školu, to sam hteo.

Dobro, ima vremena za treninge, ima vremena za školu. A za emocije?

- Uvek se nađe vremena (smeh). Ne trpi nijedna strana.

Kada bi trebalo neko malo dete da "ubediš" da počne da trenira šta bi mu rekao?

- Uf, najbolje je baviti sportom. Svakome bih to rekao, ne mora tekvondo, samo da je sport.

Vraćamo se na tekvondo, na tu ljubav koju Strahinja gaji prema ovom sportu. Pitamo da li je zlato Milice Mandić iz Londona bilo motiv više da nastaviš sa radom?

- Meni je to bio motiv na drugi način. Da napravim rezultat u muškoj konkurenciji. Da prvi donesem mušku tekvondo medalju sa Olimpijskih igara. Dalo mi je to njeno zlato motivaciju da i ja napravim sličan rezultat njenom. Imalo je efekta.

Rešenost je očigledna, ali nije ništa neobično za mladog asa. Njemu je to izgleda u krvi. Tako je bilo i pred prvo veliko međunarodno takmičenje.

- Majka me je pripremala da se ne razočaram jer je konkurencija jaka. A ja sam joj rekao da tamo idem da joj donesem ogrlicu. Slično je bilo i sad pred Sarajevo, rekao sam da tamo idem po zlato. Nisam uzeo zlato, izgubio sam finale od momka koji je uzeo sva zlata na turnirima i prošle i ove godine.

Kažeš da ti je cilj olimpijska medalja. Sledeće Igre su u Parizu, a onda u Los Anđelesu. Gde ćeš je osvojiti?

- I na jednim i na drugim Igrama! A za treću ćemo da vidimo gde će biti.

Još jednu zanimljivu i neuobičajenu stvar saznajemo od Strahinje. Između njega i druge dece postojala je razlika još na početku karijere koja raste. Deca u tekvondou rade u dve klase A i B. Ova druga je slabija, nema udaraca u glavu, a uobičajeno da svi žure da što pre dođu u A klasu. Strahinja je tu bio drugačiji.

- Radio sam B klasu tri godine, nisam hteo da pređem u A dok ne uzmem zlato, a stalno sam bio nešto drugi. Kada sam uzeo to zlato, prešao sam u A kategoriju i pobedio na sedam od osam turnira. Kruna je bila na Balkanskom prvenstvu.

I za kraj, šta je sledeće zacrtano.

- Sad se pripremam za sledeću sezonu, biće dosta toga. Biće to turniri G1, G2, G3 G4, tu sakupljam bodove za naredna velika takmičenja.

To bi ukratko bio Strahinja Milinković. Zapamtite ga. Ubedio nas je da će se o njemu tek pričati. Nemojte posle da bude da vam nismo rekli na vreme.


Strahinja kroz odličja i priznanja

Prvenstvo Srbije - pet zlata, dva srebra, dve bronze

Kup Srbije - tri zlata, jedno srebro, tri bronze

Balkansko prvenstvo - zlato

Austrija open G1 - bronza

BiH open G1 - bronza

Galebov trofej G1 - zlato i srebro

Sofija open G1 - srebro

Nemačka open G1 - srebro

EP za kadete - srebro

EP za juniore - srebro

Prvenstvo Srbije - najbolji takmičar 2019. i 2021.

BONUS VIDEO:

24sedam

Instalirajte našu iOS ili android aplikaciju – 24sedam Vest koja vredi