Luburić za 24sedam: Nekada mi je delovalo da je nemoguće doći do reprezentacije
Odbojkaš Srbije o partijama Lokomotive, životu u Rusiji, nacionalnom timu, klavijaturama...
Transfer Dražena Luburića (27) prethodnog leta bio je jedan od najzvučnijih u Rusiji. Srpski reprezentativni korektor napustio je Belgorje iz Belgoroda i prešao u redove šampiona Lokomotive iz Novosibirska. Ovo je treći klub u istoj zemlji za našeg odbojkaša, jer je tokom sezone 2017-2018 nosio dres Zenita iz Sankt Peterburga, pa može da se kaže da tamo već postaje domaći. U međuvremenu je bio u turskoj Ankari (2018-2019), a pre Zenita je igrao za japanske Dži Ti Tanderse, Pjaćencu i Vojvodinu.
Ugovor sa Lokomotivom potpisao je do kraja tekuće sezone, a nedavno je saradnja produžena na još dve godine. U razgovoru za 24sedam pričao je o dosadašnjim rezultatima, turniru Lige šampiona koji je na programu naredne nedelje, nacionalnom timu, životu u Rusiji…
– Posle svake promene novi početak nije lak. Olakšavajuća okolnost je što mi je tu i saigrač iz reprezentacije Marko Ivović, ali i pored toga mi je bilo potrebno vreme da se naviknem na ostale igrače i stručni štab – pojasnio je Luburić na početku razgovora za 24sedam. – Taj period adaptacije je prošao. Nismo zabeležili do sada značajnije pobede protiv glavnih konukrenata za titulu, ali mislim da igramo sve bolje. Počeli smo da rastamo kao ekipa i to je vrlo bitno. Timovi koji igraju zajedno dve, tri godine na kraju budu i najbolji. Najčešće ovde titule osvajaju ekipe koje uspevaju nekoliko sezona da održe istu postavu.
Promo/ CEV
U domaćem prvenstvu Lokomotiva je trenutno na šestoj poziciji sa skorom 11-8. Kad je Liga šampiona u pitanju na prvom turniru ruski tim je ostvario jednu pobedu protiv Karlovarskog, a izgubio od Fridrihshafena i Trentina. Trenutno je treći na tabeli (1-2), a dalje će proći pet prvoplasiranih ekipa i tri najbolje drugoplasirane. Za prolaz u četvrtfinale će se boriti od 9. do 11. februara na turniru u Nemačkoj, gde će sa sva tri protivnika još jednom odmeriti snage.
– Očekujem pre svega da pobedimo Fridrihshafen i Karlovarskog. Mislim da smo kvalitetniji od te dve ekipe. Protiv Trentina će mnogo zavisiti kakav dan bude i njima i nama. Posle poraza koji smo doživeli u Italiji od njih, kada smo vodili 2:0, bilo nam je teško psihološki da se vratimo sutradan protiv nemačke ekipe. Treba da gledamo na to kao bitnu lekciju. Možda se i sada desi da bude teška utakmica, pa da izgubimo, ali ne smemo da doživimo tragično, jer nas u naredna dva dana očekuju dva vrlo bitna meča. Na njima moramo da pobedimo ako hoćemo da prođemo, jer su šanse sve manje… Težak je ovaj sistem, ali donekle smo navikli jer se tako igra u Ligi nacija. Može da bude nezgodno, pogotovo ovako kad je prvi protivnik najjači, pa se istrošite fizički i psihički.
Iako se odlično uklopio sa svim saigračima, Dražen ipak najviše vreme voli da provodi sa odabranom grupicom.
MN Press
– Navikao sam na život u Rusiji, odgovara mi njihov miran mentalitet, koji je sličan našem. Sa svima u klubu sam u dobrim odnosima, a generalno sam se u ovoj zemlji i prvenstvu pronašao. Kad je Novosibirski u pitanju, nije ništa spektakularno ovde, pogotovo posle Sankt Peterburga koji je poseban. Srećom, imam saigrača iz Srbije koji je tu sa ženom. I moja devojka Nada je sa mnom, pa se često družimo. Idemo na večeru, jedni kod drugih, slavimo rođendane i praznike, tako da nam je to veliki plus. Mnogo mi je lakše što je Nada tu. Svako ko nije doživeo da radi ceo dan, pa uveče dođe u stan i bude sam, i tako svakog dana, ne može da zamisli koliko je to jednolično. Što bi rekao moj trener kao u filmu Dan mrmota, u kome je svaki dan isti.
Još kad je skrenuo pažnju na sebe u Srbiji, znalo se da je Luburićeva velika ljubav i muzika. To se nije promenilo ni u Rusiji.
– Počeo sam na kurs klavijature da idem preko skajpa, ali nemam mnogo vremena za to. Pred utakmice generalno idemo u karantin, nekada i po dve noći, pa je slobodnog vremena vrlo malo. Sad u februaru nas očekuje ukupno mislim osam ili devet utakmica. Ne mogu da razmišljam trenutno o drugim stvarima, osim odbojke. Sve u svemu, trudimo se da se družimo koliko možemo, često i cela ekipa ide na večeru posle utakmica. Nada je počela da ide na kurs jahanja, pa eto tako ispunjavamo vreme. Tokom sezone život sportiste nije spektakularan.
Kada nema klupske obaveze, Dražen se okreće reprezentaciji Srbije. Na poziciji korektora u nacionalnom timu postao je standardan zajedno sa Aleksandrom Atanasijevićem. I danas se seća kako je sve to izgledalo na samom početku njegove priče…
– Igrao sam tokom jednog vikenda 2015. godine u Australiji, tada je selektor Nikola Grbić odmarao Atanasijevića, pa je poveo Sašu Starovića i mene. To mi je prva akcija u seniorskoj reprezentaciji, a pre toga sam bio na Evropskim olimpijskim igrama u Bakuu. Dok sam bio u Vojvodini, delovalo mi je da je nemoguće stići do reprezentacije, da je za mene to nešto nedostižno. Gledao sam to prema mojoj poziciji na kojoj je Atanasijević, a bili su i Starović, Petković, Dokić… Svi su oni vrhunski igrači, tako da mislim da sam imao i sreće.
Iako skromno priča o svojim izdanjima, dobro se zna da je on zablistao u reprezentativnom dresu već 2016. godine – kada je bio vrlo važan šraf u timu koji je osvojio Svetsku ligu.
– Imali su i problema sa povredama igrači na poziciji korektora, pa sam ja iz mog nekog viđenja, uleteo potpuno neočekivano u sve to. Sećam se prvih treninga sa seniorima, bilo je mukotrpno za gledanje. Prolaz mi nije bio ni deset odsto. Kad se prvi put nađete među igračima koje ste gledali na TV, sve je na nekom potpuno drugom nivou. Ali onda nema druge, nego prikupljaš fore, gledaš kako oni rade i neminovno je da ćeš i ti među velikim igračima napredovati. Ili si uz njih i trudiš se da igraš na tom nivou, ili te nema.
MN Press
Luburić je u dresu Srbiji osvojio i dva odličja na EP – 2017. bronzu Poljskoj, pa dve godine kasnije zlato u Francuskoj. Ta šampionska ekipa ipak nije uspela da ode još jedan korak dalje i plasira se na Olimpijske igre. Dve šanse su propuštene, pa će “orlovi” morati da čekaju sledeći olimpijski turnir, da bi probali ponovo…
Pročitajte još
– Mislim da na zimskim kvalifikacijama, na kojim smo izgubili od Bugarske i Francuske, igrači prosto nisu bili u najboljoj formi. Uroš Kovačević je imao problema sa ramenom, Aleksandar Atanasijević je došao rovit, imao je problema i sa kolenima. Naravno da te reprezentacije nisu nedostižne, to smo pokazali na Evropskom prvenstvu 2019. kada smo osvojili zlato. Posle šest meseci na kvalifikacionom turniru nismo prikazali ni blizu igru kao na EP. Ja sam siguran da kada treniramo i u najboljoj smo formi, možemo daleko da doguramo – zaključio je Luburić u razgovoru za 24sedam.
Pratite sve vesti iz Srbije i sveta na našem Telegram kanalu.
Instalirajte našu iOS ili android aplikaciju – 24sedam Vest koja vredi
Komentari