Božidar Maljković za 24sedam: Rekao sam sportistima da daju najviše što mogu i da mirno spavaju! (FOTO, VIDEO)

Ne postoji u svetu sporta ništa veće i važnije od Olimpijskih igara. A njih ćemo gledati i za naše sportiste navijati od 26. jula do 11. avgusta ove godine.

Mesto radnje, ili da tako kažemo centar sportskog sveta biće Pariz, grad koji bismo mogli da pamtimo po velikim ostvarenjima i uspesima.

Nema ni mesec dana kako smo zakoračili u tu godinu, a već se među "običnim ljudima" može čuti priča o Parizu. Računamo da boljeg sagovornika od predsednika Olimpijskog komiteta Srbije Božidara Maljkovića na tu temu nećemo i ne možemo imati. Zakazujemo intervju, a nekako se nameće da nam prvo pitanje bude u vezi sa Igrama koje nas očekuju u Parizu. Dakle, krećemo...

Da li kod predsednika OKS počinje da se javlja ona nervoza iščekivanja Igara u Parizu?

- Ne, zato što sam ja ceo život imao tu vrstu pritiska tako da sam sada imun. I što je veći pritisak to me više inspiriše da pravim dobar rezultat. Sad to više ne mogu na terenu, ali mogu zajedno sa mojom ekipom iz OKS da pravim rezultate kakve smo napravili u Tokiju. Ne bih bio trener kad bih se predavao, kad bi moj pesimizam nadvladao moj optimizam. Idemo sa optimizmom, spremamo se, imamo sastanke... Imali smo nedavno sa predsednikom Srbije Aleksandrom Vučićem koji nam mnogo, mnogo pomaže, to stalno ističem jer je to sušta istina. Kad biste tražili od svih sportova da kažu da li su moje reči istinite, svi će reći da jesu. Čovek je razumeo potrebe sportskih grana, dao novac... Kod tog deljenja novca je isto kao kod nas u Olimpijskom komitetu, nema ništa luksuzno, nema ništa preko mere, sve je u granicama normalnog. Tako da naši sportisti od Ivane Španović do Novaka Đokovića imaju pripreme, ali ništa luksuzno, nikakvo rasipanje para. S tim što mi kao OKS, da to dodam, imamo i kategorizaciju mladih. Recimo Adrijana Vilagoš je iz tog projetka i tu postoje strogi kriterijumi isto kao i kod izbora sportiste godine. Ne ono što bismo mi želeli nego ono što govore slova na papiru. Drugog februara ćemo u Domu Narodne skupštine proglasiti i najbolje za 2023. godinu.

24sedam/Katarina Mihajlović

Zna li se ko su dobitnici?

- Zna se, ali ne mogu to reći (osmeh).

Može li se uporediti mesto predsednika Olimpijskog komiteta sa trenerskim pozivom?

- Ne može! Ne može zato što je ono mnogo teže i zahtevnije. Adrenalin svaki dan, ili zbog protivnika ili zbog igrača koji te "ne sluša", dekoncentrisan je tog dana. Ono je mnogo teže, veći broj putovanja... Pogotovo danas. Danas to nije neki human sport. Voleo bih da neki pametan čovek, kad bi pristali klubovi i Evroliga, da uradi anketu koliko je ljudi povređeno. Hiljade... Šta postižemo time? Uništavamo igrače. I ono malo što imamo u Evropi, uništavamo. Onako sa velikim uspehom. Siguran sam da ovo misle i moje kolege širom Evrope. Nije normalno, kad god pogledate ekipu, kamera prikaže one povređene što sede. I uvek četiri-pet... A ranije je bio manji broj utakmica, imali smo više vremena za oporavak. Evo poređenja radi, ja sam za četiri godine u Jugoplastici imao povređenog Perasovića kome je pukla metatarzalna kost u stopalu, i Kukoča koji je imao luksaciju (iščašenje, prim aut) ramena. Samo to, a odigrali smo manji broj utakmica, veći broj prijateljskih. To treba menjati, ali sve ide ka NBA, sve kopiramo NBA, čak i čirlidersice... Onda... to će biti tako, džabe ja pričam.

Kažete da se desi da igrači ne slušaju...

- A ne da me ne slušaju, svi slušaju, moraju... Ozbiljne trenere svi igrači slušaju. Ali tog dana ga iznervirala devojka, žena... Dobio je loše vesti iz familije. Igrači su ljudi!

RODITELJSKA ULOGA

Da li ovo sada dožiavljvate kao roditeljsku ulogu u odnosu na sportiste koji nas predstavljaju ili tek dolaze?

- Da. Da. To sam ja, kao neki, kako bih rekao, patron koji je odgovoran za stanje ove kuće. Mi imamo sjajnu ekipu, imamo 25 ljudi, generalnog sekretara Đorđa Višackog, potpredsednika Zečevića koji doprinosi svojim ogromnim iskustvom iz sporta, imamo dve ambiciozne žene, jedna je Milica Mandić, nosilac dva olimpijska zlata, ko bolje od nje zna kako se priprema za neko takmičenje? I Marija Desivojević, koja je napravila u Delti veliku karijeru. I mladi ljudi koji su obučeni, govore strane jezike, mnogo rade, evo recimo za izbor sportiste neće se spavati dva, tri dana. Po ceo dan će biti ovde. Inače, kad sam došao na mesto predsednika, ja sam u pristupnoj besedi rekao da se u OKS neće gasiti svetla, i tako je i danas. Svaki put kad neki sport, neki sportista, neki trener ima problem, dođe ovde i u stanju smo da ga posavetujemo, da pomognemo. To je naša uloga.

24sedam/Katarina Mihajlović

O ŽELJKU DA NE PRIČAMO

Vidite li među mlađim košarkaškim trenerima ili igračima nekoga ko bi mogao da se vine u vaše visine, ili visine Željka Obradovića, mada on deluje nedodirljivo?

- Slabo pratim mlade trenere, ove iskusne znam ko je dobar. Znam da je Duško Ivanović dobar, Perasović, Čavi Paskal dobar trener, Barcokas. to su oni koji mi se dopadaju. O Željku nećemo ni da pričamo. Još mlađi, to slabo pratim.

Recimo, Alimpijević...

- Jako mi se dopada, najzad je raširio krila i pokazao ono što zna u Turskoj. Mislim da je i on dobar trener. Ali, kažem, mlade... Ne dolazim u kontakt, ne gledam utakmice iako bi mnogo voleo da gledam srpsku ligu i stalno zove Ratka Radovanovića i Miću Vidanovića da me pozove kad igraju, da vidim neku od tih utakmica.

A prepoznajete li u nekom od aktivnih košarkaša trenersku osobinu?

- Rano je to prognozirati. Za neke ljude sam znao. Recimo za Željka sam znao! Ja sam hteo u Zvezdu da ga dovedem. Ali pošto je Zvezda imala rukovodstvo, da ne pominjem ljude, koji nisu znali košarku, pa su mislili da ako imaju Nikolića, Karadžića i Radovića da ne mogu da imaju četvrtog, a koji je bolji. Automatski, kao u najboljem hotelu, imaš pet odličnih kuvara, dođe šesti bolji, peti ispada. E tako sam hteo Obradovića da dovedem kad sam bio u Zvezdi sa Žeravicom, ali to je sa gnušanjem odbijeno. S druge strane nije odbijen predlog da dovedem Sretenovića u Jugoplastiku jer su ljudi u Splitu bili pametniji nego ovi u Beogradu.

NIJE INTELIGENTNO PROGNOZIRATI

Da se vratimo na predstojeće Igre u Parizu. Ljudi u Srbiji po pravilu imaju najveća očekivanja, a u ovom trenutku deluje realno da se dobaci i do dvocifrenog broja medalja. Kakve su vaše procene?

- Krajnje je nezahvalno i manje inteligentno baviti se tim prognozama. I ako neko pogodi, šta? Je li to proizvod znanja? Nije.

Hvaliće se s društvom, u kafani...

- Pa to (osmeh).. Volim i ja kafanu, tu mnoge stvari mogu da se nauče. U kafani postaneš čovek. Naučiš život... Kafana je dobra za mentalno zdravlje našeg naroda, isto kao i bavljenje fizičkom kulturom, bilo kojom vrstom sporta. A najbolja je kombinacija, da onaj koji se bavi sportom, ide u kafanu. Kad kažem kafana to ne znači da ideš da se napijaš, nego ta slušaš pametne ljude. Ja sam recimo od advokata naučio mnogo i zato sam studirao prava. Od njih možeš svašta da čuješ. Bio sam porotnik kad je Siniša Pavić bio sudija, mi smo plakali kad smo gledali kako vešto radi i kako ubacuje dosetke. Videlo se, a posle se i pokazalo da je genije. Da se vratimo na pitanje, nije dobro prognozirati. Nemoj da radiš nikada ono što nekome drugom ne prija. Ne prija to...

MNOGO ZAVISI OD NOVAKA I IVANE

Da preformulišemo, da li je realno, ako znamo rezultate naših sportista, da osvojimo deset ili više medalja u Parizu?

MN Press

- Mnogo zavisi od Novaka i Ivane. Ako Đoković, a to mu je vrednost, uzme medalju i uzme Španovićka, koja to u nogama ima, mislim da možemo da ostvarimo taj cilj. Možemo, e sad, sport je to, nepredvidivo. Veliki sportisti su padali na Igrama. Treba znati da su takmičenje za kvotu i učešće na OI dva potpuno različita takmičenja, dva potpuno različita psihološka stanja. I ta stanja "ubijaju" mnoge sportiste. Evo, recimo, jedan primer - Evroliga, Panter pravi istorijsku grešku i ulazi u onaj sukob, inače Partizan je mogao da osvoji. To govorim iz ličnog iskustva jer kad odeš na F4 to je drugo takmičenje. To nema veze sa regularnom ligom, tu svi stanu na stranu autsajdera, a Partizan bi tamo bio autsajder. Drugo, niko nije znao da će Đoković u Tokiju da ne prođe jer je bila nenormalna vrućina i još je igrao dubl. Oni su nam dva zihera, ali nikad se ne zna. Ivana je loše spavala u Tokiju, pričali smo s njom kasnije o tome. Goran Obradović je jedan od najboljih trenera koje poznajem... Tako se desi, loše spavaš jednu noć i sutradan ne možeš ništa.

Kada gledate naše sportiste, bilo uživo, bilo na televiziji, da li vas uhvati euforija?

- Uvek me hvata, uvek navijam za ekipe sa prostora bivše Jugoslavije jer sam živeo u toj zemlji, po meni je bila prelepa. I život je bio lep. I bilo koja selekcija da igra, navijam za njih. Naravno, najviše volim naše selekcije i našu zemlju. Mene hvata nervoza kad na utakmici vidim da bih nešto drugačije uradio. Onda se nerviram što moj kolega "xy" to ne radi onako kako ja hoću. Retko će da me ponese da viknem ili uskliknem na gol. Znam šta je dobar potez, volim tehničare u sportu. Svaki sport je jedna vrsta veštine. Pasove koje je davao Pižon Petrović, igrač kakav je bio Moca Vukotič, driblinzi koje je Džaja imao, nema to svako. To je ta veština. Voleo sam Kuleta Aćimovića, Karasija... Dobro, ja navijam za Zvezdu, ali sam jako, jako voleo, i lični smo prijatelji Joška Skoblara. Smatram da je on bio ispred svog vremena igrač. Igračina!

NEMAMO CILJ, ŠTA NAM BOG DA

Trenutno smo na 51 sportisti sa normom za Olimpijske igre, postoji li neki cilj ili okvirna očekivanja po pitanju ukupnog broja?

- Nemamo cilj, šta nam bog da. Imamo još šanse... Ja mislim, ali uopšte ne mora da znači da ću pogoditi pošto znam situaciju, ali trebalo bi osamdesetak ljudi sigurno.

U ovom trenutku, a nije isključeno da tako bude i kada bude kompletiran spisak učesnika Olimpijskih igara u Parizu, Srbija ima više dama nego muškaraca. OKS važi za organizaciju koja vodi računa o ravnopravnosti. Da li mislite da je to mnogo bitna stvar za funkcionisanje u današnje vreme?

- Kad sam došao  u statutu su bila dva potpredsednika Žarko Zečević i Bogdan Obradović. Hteo sam da se prošiti i da budu i dve žene. Imao je i MOK prigovor, pa je Tomas Bah brzo ubacio četiri, pet žena. Ovo je došlo kao moja potreba da imamo neko osveženje. Došle su dve žene koje su sjajne i još su sportistkinje. Šalio sam se ako su Gadafija čuvale žene, mogu i mene. Verujem ženama! I da dodam da je na prošlim OI  Srbija bila jedina zemlja koja imala 50:50 odnos sportista i sportistkinja. Kod svih ostalih je bila brojčana nadmoć muškaraca.

UVEK ZA VIŠE MEDALJA

Da možete da birate, naravno ako se tako uopšte može vrednovati, da li biste izabrali jednu zlatnu medalju ili tri srebrne ili pet bronzanih?

- Pet bronzi bih izabrao. Smatram da treba premirati i četvrtog! Danas je toliko ulaganje u sport! Olimpijske igre su fešta nad feštama. Svetsko prvenstvo u fudbalu, koje je čudo, ne može da se poredi sa OI. Sve zemlje, svi predsednici, sve Vlade dolaze tamo i gledaju. Otvaranje će biti spektakularno. Svaka zemlja, nas 206, će ići brodom! Od crkve San Lazar, prolazi se Luvr, s leve strane je Notr Dam, pa se ide ispod mosta Aleksandar treći do Ajfelove kule, Trokadera i tamo dalje. Francuska je zemlja koja u poslednjih 10 godina dobija sve nagrade zbog osvetljenja, pogotovo Ajfelom toranj. Mislim da će biti spektakularno lepo i u isto vreme jako, jako opasno. Svakog dana će se 30.000 policajaca boriti da bude bude sve bezbedno.

POSTOJI STRAH ZA BEZBEDNOST

Da li postoji strah budući da vidimo šta se dešava u svetu?

- Postoji, kako ne! I sa leve i sa desne obale treba obezbediti da zli ljudi nešto ne naprave. Ali Francuska je jako ozbiljna zemlja. Znam to, radio sam tamo 6 godina. Biće veliki izazov bezbednost, ali mislim da će to sve biti OK.

Postoji li neka preporuka da svaka država povede svoje pripadnike bezbednosti?

- To i inače ide. Mi iz BIA uzimamo za svake Igre jednog do dva čoveka, koji znaju jezik i koji tamo sarađuju sa njima. Tako će biti i sada, kad dođe vreme otići čemo kod Bate Gašića i tražiti najboljeg čoveka, ili dvojicu. Ne može bez toga. To su dobri momci, video sam to.

CERAR DOBIO KONJA S HVATALJKAMA OD JAPANACA

Odgledali ste i učestvovali na velikom broju Igara, postoji li neki momenat koji baš onako pamtite?

 

 

- Učestvovao sam samo jednom, sad u Tokiju. Da vidim, bilo je... Pamtim od Cerara kad se cela Juga budila noću da gleda konja s hvataljkama. Njemu su inače, to je ekskluzivno, Japanci poklonili tog konja! On mi je rekao. Čuvali su ga, konzervirali, bio im je gost, dočekali su ga ko Tita. Dan pred povratak su mu rekli da imaju mali poklon i smejali se. Zahvalio se, nije znao šta je. Rekli su mu da je konj sa hvataljkama na kom je osvojio medalju, da je prevoz organizovan i da žele da njegovi unuci pamte Japan i 1964. godinu! Njemu sam se divio. Star sam čovek, u aprilu 72 godine, pamtim dosta, ali da izdvojim baš jedan... Vezano za košarku Moskva sa mojim prijateljem Žeravicom.

TAJFUN PREKOVIĆ I PROFESORKA MANDIĆ

A sa Igara iz Tokija ima li nešto što ste baš upamtili?

MN Press

- Jovana Preković i Milica Mandić! Gledao sam sve borbe pošto su Zečević i Višacki išli da gledaju košarkašice, a ja ne gledam utakmice koje Marina vodi, teško to podnosim, pa sam gledao Jovanu i Milicu. Jedne noći me zvao predsednik Vučić i rekao sam mu da će Prekovićka uzeti. I uzela je briljantnim stilom. A Milica... Imaš utisak kao da uči početnike toj veštini, toliko je bila dominantna. Krivo mi je, mislim da bi na još dve OI bila prva. Ali odlučila je da se posveti familiji, ima krasnog muža, isto borac, Marko i svu sreću želim našoj Mici. Njih dve su polomile sve. Naravno, veoma su važni Dragan Jović i Roksanda, koja je Prekovićku spremila tako da je mogla muškarce tamo da tuče. Tajfun mali!

MN Press

Rekoste da ne gledate košarkašice uživo, ali verujemo da gledate utakmice, date li neki savet ćerki nekada?

- Gledam ja prenose, samo ne idem na utakmice. Marina i ja mnogo pričamo o košarci, i pre i posle utakmice i u slobodnom vremenu. Ali nikada joj nisam postavljao taktiku, to sve ona radi. Isključivo ona.

Kad smo kod košarke, da li mogu Partizan i Crvena zvezda do tog plej-ina u Evroligi, odnosno do 10. mesta?

- Objektivno je Partizan u prednosti. Mislim da će Partizan da prođe, a Zvezda bi morala da napravi revolucionarnu eksploziju u svojoj igri pa da veže neke pobede. Velika je stvar kad dobiješ u gostima, onda možeš da praviš nešto. Drugačije ne. Sad, da se uđe u četiri je težak posao, ali je moguće!

DAJ NAJVIŠE ŠTO MOŽEŠ I MIRNO SPAVAJ

Imate li poruku za sportiste koji su se već plasirali na Igre, odnosno za one koji tek treba da se plasiraju?

- Već sam dao - daj najviše što možeš tog dana i mirno spavaj. To je poruka Olimpijskog komiteta svim sportistima i nema nijednog koji je nije poštovao. Ni za jednog koji je izašao na teren ili tatami, da nije to upamtio.

Bonus video:

 

 

 

Pratite sve vesti iz Srbije i sveta na našem Telegram kanalu.

Instalirajte našu iOS ili android aplikaciju – 24sedam Vest koja vredi