Prerano otpisani entuzijasti sporta koji niko ne igra! Sedam debitanata i pobeda nad Italijom dobiće tek na težini! (FOTO)
Delfini krče svoj put
Ako je javnost u Srbiji od nekoga naviknuta da donosi medalje, i to one najsjajnije, to su vaterpolisti. Ali, čak i oni, koji su nas navikli i kako bi javnost rekla - razmazili, naišli su na kritike i nepoverenje.
Vaterpolo proleće u Srbiji bilo je i mnogo više od turbulentnog. Nakon penzionisanja Neponovljivih, logičan sled je bio da predvodničku ulogu preuzme Dušan Mandić. Ali... Mnogo je ali i zašto u tom slučaju. Ali, ono što se dešava dvostrukom olimpijskom šampionu i igraču koji je u prvi tim došao kao golobradi mladić, ne može se ni objasniti, ni opravdati. Na kraju je levoruki šuter rešio da odmara tokom leta, jer drama koju je doživeo, ostavila je traga na njemu.
Otišla je i tako nova Srbija i bez Mandića u Fukuoku i sa novom dramom oko kapitena Nikole Jakšića, koji ne zna gde će igrati naredne sezone. Još jedna situacija sa mnogo pitanja i nimalo odgovora.
Leto u kome delfini imaju tri takmičenja u manje od dva meseca nije krenulo po volji. Poraz od Rumuna i nije izazvao čak ni kritiku javnosti. Javnost je postala ravnodušna prema onima koji su je usrećivali godinama, bez bilo kakve obaveze. Radili su to iz ljubavi.
Pročitajte još:
A onda je došla i Fukuoka u koju su ispraćeni samo od strane najbližih i nekolicine entuzijasta sporta "koji niko ne igra".
I tamo su kao otpisani pokazali da to ne treba činiti onima koji imaju srce šampiona. Onima koji su rasli i nastajali u istoj onoj vodi kojom su plivali Neponovljivi. Lako je otpisati tim sa sedmoricom debitanata, teško je biti uz njih i kada gube pet razlike od nekih ekipa koje nemaju ni T od vaterpolo tradicije koju poseduje Srbija. Teško je biti navijač kada lopta neće u mrežu sa dva igrača više, a šut je za egal.
Ali, zato će se pobeda nad Italijom slaviti do četvrtka, kada sledi Grčka. Ovo i jeste pobeda ko kuća, shvatiće oni koji su od vaterpola u ovoj sezoni odgledali više od meča sa Španijom i Italijom i prelistali rezutate uz jutarnju kafu i rakiju.
Ali, ta kuća može i treba još i da raste i da se nadograđuje, poput onih vila rađene u stilu kada je vlasnik imao para, tada je dozidao još jedan sprat i terasu.
Nije ova Srbija rekla sve, floskula koja se godinama provlači. I taj kliše - Nikad ne potcenjujte srce šampiona, potcenićemo svi i opravdano i neopravdano već sutra, ako ne delfine, možda već neku drugu ekipu, ali ako jedan Andrija Prlainović odmah posle ovog meča kaže da je ovo jedna od najvećih pobeda, verujte mu. On te momke zna. Sa nekima je igrao, neki su mu bili sparing drugari, a neki možda dodavali lopte na utakmicama, ali vaterpolo nasleđe koje Srbija ima, neće nestati penzijom čak i Neponovljivih.
I ne, ovu "decu" ne treba porediti i stvarati im pritisak, ceo svet dobro zna i ko je Nikola Jakšić, ali je izgleda potrebno da se samo u Srbiji dokaže. I ajde da ne pričamo o nekom velikom uspehu u pobedi nad Italijom, ajde da već ne „podrazumevamo“ medalju. Pustimo ih da pokažu ko su oni. A Grci? Pa nek se spreme i da se ne ljubimo.
Ali, ono što su pokazali jeste da su ekipa. Tim okupljen bez prve zvezde, bez jednog imena koje odskače, a oko zajedničkog cilja. Oni koji igraju za čast, grb i porodicu.
Bonus video
Pratite sve vesti iz Srbije i sveta na našem Telegram kanalu.
Instalirajte našu iOS ili android aplikaciju – 24sedam Vest koja vredi
Komentari