Šokantna ispovest Dragutina Topića: Kocka me je masakrirala finansijski i mentalno, ali bih se bez nje ubio!

Angelina Topić je osvojila medalju u skoku uvis i tako ponovo u centar pažnje vratila ne samo atletiku, već i to prezime, koje ima veliku težinu u srpskoj atletici.

Ova 17-godišnja devojka dolazi iz atletske porodice: otac Dragutin je bio šampion u skoku uvis, a majka Biljana u troskoku. Angelina je sada sa Evropskog prvenstva donela bronzanu medalju, a i seniorski je rekorder Srbije.

Dragutin Topić ne samo da je dugo bio u centru pažnje javnosti ne samo zbog sportskih uspeha. On je živopisna ličnost, priča otvoreno, bez dlake na jeziku, a sada, u ispovesti za Kurir, priznaje da je pre dvadesetak godina razmišljao o samoubistvu, ali da ga je toga spasao jedan od najtežih poroka – kocka.

On je u februaru 2001. godine pao na doping testu i dobio je dve godine suspenzije.

- Ozbiljna tragedija. To mi je najteži momenat u karijeri, ali i njega sam pobedio. Ono u šta sam siguran jeste da sam koristio dozvoljene preparate. Ali, ne znam kako ja kao sportista mogu da znam tačan sastav svega što unosim u telo. Pa čekaj, sad na Juniorskom prvenstvu sveta u Kolumbiji takmičari su otrovani hranom iz hotela. Koju su svi jeli. Angelina i Teodora su jedva izašle na takmičenje. I, kao, niko nije kriv! Dešava se. A da ja progutam meso koje je negde kljukano nečim i nešto od preparata, koje nisam uzimao na svoju ruku, to se ne dešava?! To je jedan od glupih postulata. Tada, 2001. godine, psihički sam bio najstabilniji i superioran. Nastupila je smena generacija, nisam imao konkurenciju, pobedio sam na tri takmičenja, neka sam i prekidao, jer sam ostajao bez rivala. Čuvao sam se za Svetsko prvenstvo, na koje nisam otišao. Izgubio sam ne samo te dve godine koliko je suspenzija trajala, već i ko zna koliko docnije, dok se nisam vratio tamo odakle su me sklonili. Deo mog karaktera je želja da budem najbolji, i to me je uz unutrašnje impulse guralo napred.

I tada je otkrio jedan od najvećih poroka, jedan od najtežih oblika zavisnosti.

- I onda... U to vreme otkrijem čari kocke... Koja me je masakrirala i finansijski i mentalno! A, opet, iz ove vizure mislim da bih se, da nije bilo toga, možda i ubio! Toliko sam bio depresivan i smučio mi se sport. S druge strane, atletiku nisam nikada smatrao poslom. Što je možda i greška, jer sam verovatno i zato imao finansijske debakle. Ona je bila i jeste deo moga bića. Danas ljudi misle drugačije, sve gledaju kroz novac, što nas udaljava od suštine. A to je - biti najbolji. Verujem da ljudi koji duže traju ne misle o novcu i ne gledaju na sport kao na posao, to je pre svega nadmetanje, a lova je posledica. Posledica dugog trajanja je i to da si malo na svoju ruku. Ja živim kako želim. Mogao bih sebe da nađem i u drugim stvarima, ali me ne interesuje. Akreditacija oko vrata i adrenalin na takmičenju mi trebaju. Nekoga vozi lova, nekoga ribe. A mene takmičenje. I uvek za sportistu nađem opravdanje. Strog sam kao trener, ali i osećajan.

Bonus video:

Pratite sve vesti iz Srbije i sveta na našem Telegram kanalu.

Instalirajte našu iOS ili android aplikaciju – 24sedam Vest koja vredi