Ispovest reprezentativke Srbije: Bila sam na ivici da ostavim košarku, a sada igram na trećem fajnal-foru

15.04.2021

09:22 >> 10:27

0

Tina Krajišnik za 24sedam o sjajnoj sezoni Šoprona, izazovima u nacionalnom timu, željama i planovima

Ispovest reprezentativke Srbije: Bila sam na ivici da ostavim košarku, a sada igram na trećem fajnal-foru
Promo/ FIBA

Tina Krajišnik, Jelena Bruks i Nikolina Milić. Ovo je mali, ali odabrani tim koji će predstavljati Srbiju na fajnal-foru Evrolige, koji se od petka do nedelje održava u Istanbulu. Istina, neće igrati za istu ekipu, ali baš zbog toga već sada može da raduje činjenica da će naša zemlja imati sigurnog predstavnika u finalu. U prvom polufinalu će se sastati ekipe ruskog Jekaterinburga i turskog Fenerbahčea (petak 16.00), a u večernjem terminu od 20.00 snage će odmeriti mađarski Šopron, čije boje brane Krajišnik i Bruks, i španska Avenida, za koju igra Nikolina Milić. Finale je na programu u nedelju.

O očekivanjima na završnom turniru Evrolige, sjajnoj sezoni Šoprona, razvoju i kraju karijere, teškim povredama i reprezentativnim izazovima za 24sedam pričala je Tina Krajišnik (30).

Meni će ovo biti treći uzastopni fajnal-for Evrolige na kome učestvujem. Odlazak tamo je stvar prestiža, velika je nagrada biti među četiri najbolja evropska tima, a kamoli uraditi nešto više od toga – priča Tina Krajišnik za 24sedam. – Posebno je ove sezone bio izazov igrati u Evroligi, zbog svega što se dešava, ali ispalo je sve kako smo priželjkivali. Uzbuđena sam veoma, jedva čekam da počne. 

MN Press

I pored toga što je ova sezona zbog uslova u kojima se igra specifična i komplikovanija od svih prethodnih, Šopron ne može da se požali. Mađarski tim je i u domaćem i u evropskom takmičenju na terenu izgledao sjajno.

– Kada je počela ova takmičarska godina bili smo malo bojažljivi jer nismo znali kako će se sve odvijati. Znali smo da imamo dobar roster, da je tu kvalitet, verovali smo u naš rad, ali zbog neizvesne kompletne situacije nismo mogli da pretpostavimo da će biti ovako dobro. U Evroligi je prednost za nas bila to što smo organizovali “balone” pa nismo morale da putujemo. Sigurno da nam je to pomoglo na ovom putu. Svakako nije iznenađenje što smo na fajnal-foru jer je ovo Šopronu treće uzastopno učešće.

Prošle godine nije bilo završnog turnira, jer je liga prekinuta. A pre te odluke mađarski tim je doživeo nepravdu zbog koje je eliminisan iz takmičenja.

– Trebalo je da igramo utakmicu u Italiji, koja je bila najveće žarište tada. Mi smo poslali dopis da nećemo doći zbog situacije sa virusom, a čelnici lige su okarakterisali da nećemo da igramo, osudili su nas i upisali nam poraz službenim rezultatom. Ubrzo se liga prekinula, nije bilo nastavka zbog širenja pandemije, pa je na neki način ispalo da smo mi bili u pravu, nažalost.

Promo/ FIBA

Za razliku od prethodne sezone, kada su mnoga takmičenja prekinuta, sada su uglavnom u svim sportovima pronađena prava rešenja da se prvenstva normalno održavaju…

– Odlično je ovo organizovano, što se mene tiče. S jedne strane je i lakše kada odigraš nekoliko utakmica u jednom “balonu” jer ne putuješ svake nedelje, nego dođeš na jedno mesto i budeš sedam dana. Mnogo je manja šansa da se zaraziš i meni se sasvim svidelo. Volela bih da se sledeće sezone vrati publika na tribine, ali svakako mi je zaključak da je i ova sezona u izmenjenim uslovima bila dobra.

Još jedan “babl” u nizu održaće se u Istanbulu. Na završnom turniru je apsolutni favorit Jekaterinburg, a ostale ekipe će pokušati ruskom timu da pomrse planove.

– Svi timovi su kvalitetni, pa mislim da će presuditi borbenost, istrajnost i neke taktičke zamisli. Prva utakmica je za nas neobična jer Avenidu vodi trener koji je bio u Šopronu i sa njim smo dva puta učestvovale na fajnal-foru. Svim ekipama je uspeh odlazak na završni turnir, a samo je Jekaterinburgu sve sem osvajanja neuspeh. Dok su one u tako jakom sastavu, deluje nemoguće da neki drugi tim podigne pehar. Imaju ubedljivo najbolje košarkašice na svetu i stvarno su nedodirljive. Treba bar nekoliko njihovih igračica da ima loš dan, da bi neko drugi iskoristio tu priliku. Ove sezone je i Fener dobro uklopio tim, uvek su imali dobre individualce, ali sada su prava ekipa. Igraju na domaćem terenu, tako da će i one biti nezgodan protivnik.

MN Press

Španska Avenida, baš kao i Šorpon, iza sebe ima veoma uspešan period. I u Španiji i u Evroligi uglavnom znaju samo za pobede.

– Imaju veoma dobru sezonu, mislim da su izgubile samo jedan meč u prvenstvu. Drago mi je zbog Nikoline što je prvi put na fajnal-foru i što je u takvom timu gde može da oseti plodove rade. Kad se pogleda da su tri reprezentativke Srbije dogurale do ove faze, stvarno je lep osećaj. U samom smo vrhu evropske košarke, a ko od nas bude bolji, neka prođe u finale. Svakako je lepa stvar za našu košarku.

Posle obaveza u Evroligi, Jelenu Bruks i Tinu Krajišnik čeka finalna serija u prvenstvu Mađarske.

– Imale smo samo jedan poraz u šampionatu i to službenim rezultatom. Pobedile smo utakmicu, a onda je delegat naknadno video da je neki papir nedostajao i onda je registrovana službenim rezultatom. Ove sezone je liga takva da se ni na jednom meču nismo namučile. Ako su nekada i bile neizvesne završnice, to je bilo do nas, zbog nekog umora. Očekuje se da osvojimo prvenstvo jer je Šopron dugi niz godina vladar u Mađarskoj.

MN Press

Tina je u Šopronu od 2017. godine. Pre toga je igrala za mađarski Pečuj (2014-2015) i Miškolc (2015-2017).

Ja sam zbog povrede relativno kasno otišla iz Srbije. Imala sam dve operacije kolena i onda mi je Mađarska delovala kao prava zemlja u kojoj mogu da igram. Blizu je, liga je dobra, znala sam da će mi dolazak biti jedan korak napred u karijeri. U prva dva kluba sam se razvijala, prešla neki stepenik i u Šopronu su prepoznali moj kvalitet. Posle su čak rekli da im je žao što nisam ranije došla. Ali, zbog tih povreda ljudi nisu imali poverenja do kraja, nisu znali da li ću uspeti da se vratim da igram na najvišem nivou. Imala sam neki neobičan put, ali sigurna sam da su ove četiri godine u Šopronu najuspešnije u mojoj karijeri. Takoće i ostati, jer sumnjam da ću osvojiti Evroligu dok je Jekaterinburg tu. Stvarno mogu da kažem da sam ovde uživala četiri godine.

Pročitajte još

Ove sezone igra sa Jelenom Bruks, tokom prethodnih je zajedno sa njima bila i Aleksandra Crvendakić.

– Tu je sa nama i Steva Karadžić, on nam mnogo znači. Svima nam je kao mentor, savetnik, njegovo iskustvo je neprocenjivo. Jeca i ja se družimo, ispunjeno nam je slobodno vreme. Saigračice su pomalo naučile i srpski od nas, kao i trener. Pa nekad ubaci i na našem jeziku nešto kad igramo. Uglavnom se trening vodi na mađarskom ako nema Amerikanki, a ako ima onda na engleskom.

Posle klupskih obaveza Tinu i Jelenu čeka dugo reprezentativno leto. Prvo je u junu na programu Evropskom prvenstvo, a onda u julu Olimpijske igre.

– Osećamo da se približava. Treba se koncentrisati na završne utakmice Šoprona, ali svakako smo uzbuđene zbog svega što nas očekuje posle. Već smo na vezi sa ljudima iz KSS, dobijamo obaveštenja, neophodne informacije vezane za testove i tako to. Nadam se da ćemo svi biti zdravi i da ćemo se dobro pripremiti. EP je generalna proba pred Olimpijske igre. Baš se radujem svemu tome. Ja sam igrala na EP u Pragu, a nisam bila tu zbog povrede na sledećem kad su osvojile medalju. Tako da se nadam da ću ovog puta biti deo tima i da odličje neće izostati.

Povrede su mnogo zakomplikovale i otežale put kojim je naša košarkašica koračala.

Čovek zaboravi sve negativno i uživa u lepim stvarima, ali kad sagledam sve što se desilo, bilo je mnogo loših stvari, bola, oporavka. Psihički je bilo baš teško, istrošila sam se skroz. Vratila sam se posle godinu dana i odmah se povredila ponovo. Posle druge operacije sam bila na ivici da prestanem da se bavim sportom. Nažalost, dešava se kod ove povrede da se dogode jedna za drugom… Ja sam tad izgubila svu volju, odlučila sam da prestanem, ali ljudi oko mene su verovali da ću biti u redu. Mnogo podrške su mi pružili, dali su mi energiju i ja sam se oporavila prvenstveno da bi mogla normalno da živim. Posle se javila želja i shvatila sam da bih mogla ponovo da probam.

DEVOJAČKO – JOVANOVIĆ, UDATO – KRAJIŠNIK

Već neko vreme Tina na dresu nosi prezime Krajišnik, ali mnogima je i dalje poznata sa devojačkim prezimenom Jovanović.

– Dešava se tokom sezone da na semaforu napišu Jovanović. Ili novinari i komentatori me oslove tako, pa se posle izvinjavaju u prenosu i meni i mužu – uz osmeh pojašnjava Tina. – U principu meni nije bitno kako me znaju, ne ljutim se kad pogreši bilo ko. Neobično je malo kada žene izgrade karijeru pod jednim imenom i onda odjednom postanu neku drugi. Ali, svakako se vremenom navikneš na sve.

Problemi sa kolenima nisu jedini na crnoj listi kod Tine Krajišnik.

– Pred Evropsko prvenstvo u Beogradu imala sam problem sa petom. Izraslina neka mi je izašla, deformitet kosti koji mi je pritiskao Ahilovu tetivu i izazivao ogroman bol. Nisam mogla da hodam, morala sam na intervenciju. Baš sam se namučila. Znali su za to u reprezentaciji, ja sam bila non stop na vezi sa njima, slala sam im izveštaje doktora i nije bilo realno da izdržim pripreme zbog tog bola, a onda i da učestvujem na EP.

Sada se nada da će ove godine nadoknaditi sve što je u reprezentaciji propustila.

– Bilo bi lepo da se sad sve poklopi, pa da pred kraj karijere osvojim neku medalju i da se sa njom oprostim. Razmišljam već o povlačenju, mislim da ću igrati košarku još godinu ili dve. Imam još neke neostvarene snove na terenu, ali imam i neke druge životne planove i želje. S godinama se čoveku promene prioriteti. Ja sad imam 30 godina, mogu na primer da igram do 32… Nema pravila do kad bi trebalo, svako odluči po sebi. Meni je telo veoma izmučeno, a stvarno bih volela da imam lep život i posle košarke.

Nažalost, posledice koje ostavi bavljenje profesionalnim sportom mogu biti veoma teške.

– Znam mnogo sportista koji su se toliko puta suočavali sa povredama, retki su oni kojima je sve u karijeri išlo glatko. Današnji sport je mnogo grublji nego pre, igra se više utakmica, u nekom momentu nešto mora da trpi. Ja kad razmišljam o porodici i deci, znam kako bih ih savetovala. Ne bih dozvolila do 16. ili 17. godine da trenira dva puta dnevno i da već tada troši svoje telo. Neka im to bude zabava, a ako u nekom momentu bude želeo ili želela da se bavi profesionalno onda u redu. Po mom mišljenju se igrači previše troše u mlađim kategorijama zarad rezultata. Iz naših mlađih selekcija izađu obučeni igrači, to je s jedne strane super. Ali, mislim da treba više da se vodi računa o zdravlju i očuvanju tela – zaključila je Tina Krajišnik.

Instalirajte našu iOS ili android aplikaciju – 24sedam Vest koja vredi