Nedović opisao mučan rastanak sa Zvezdom i otkrio šta ga je najviše zabolelo: Drugima svečano, a meni u hodniku Pionira!

Rastanak Crvene zvezde i Nemanje Nedovića doneo je mnogo nagađanja u javnosti, a celokupna situacija dobila je novu dimenziju posle gostovanja iskusnog beka u podkastu "6.75". Otvorena ispovest u poznatom podkastu donela brojne detalje o odlasku, odnosu sa trenerima i atmosferi u timu.

Pitanje o tome s kojim trenerom je imao bolju saradnju, Duškom Ivanovićem ili Janisom Sferopulosom, donelo je vrlo jasan i brz odgovor.

- Sa Duškom.

Poređenje rada dvojice stručnjaka na klupi crveno-belih otkrilo je ključne razlike u pristupu i taktičkim adaptacijama.

- Oni su različiti treneri. Moram sad da pazim šta pričam. Duško ima svoj sistem, drži se toga, priprema utakmice je uglavnom ista, ali ima adaptacije. Ako se desi ovo, radićemo ovo, ako se desi ovo, radićemo ovo. Kod Sferopulosa ima priprema utakmice, ali retko kad te adaptacije u toku utakmice. On uglavnom to pripremi dobro, stvarno, i taj prvi plan je super. Na kraju krajeva, mi smo te poslednje godine, do ove sada, imali najbolji skor ikada u Evroligi. Imali smo više pobeda nego poraza, imali smo dobre pobede, velike pobede protiv Barselone. On se u Barseloni odluči za visoku petorku, svi sve preuzimaju, ja igrao pet minuta, neko još od bekova igrao pet minuta, i mi pobedimo Barselonu. Super, svi srećni. Naravno, uvek hoćeš da igraš, ali, jete, ako pobedimo Barselonu u Barseloni, šta mogu da kažem? Ne mogu ništa.

Odsustvo alternativnih rešenja u kriznim momentima sezone uticalo je na krajnji ishod u borbi za vrh tabele.

- To je, ja mislim, glavna razlika, što nema tog nekog plana B. Plan A, ako je vrhunski, radiće. Ako ne radi, onda se okreće nekim drugim rešenjima, rotiranju 12 igrača, i tu smo se mi malo, da kažem, pogubili. Na kraju krajeva, najbitnije utakmice koje smo trebalo da pobedimo te godine, da odemo direktno u plej-of, da se ne bakćemo sa plej-inom, mi smo te utakmice izgubili.

MN Press

Okršaji pred domaćim navijačima u kojima je propuštena šansa za direktan plasman u narednu fazu ostavili su dubok trag.

- Sećam se Efesa isto kod kuće u Areni. Sećam se Real Madrida kod kuće u Areni. Arena gori, hoće sve da se sruši. Mi smo pre toga dobili Virtus, 50 ili 40, ubili ih. Znači, letimo, samopouzdanje na maksimumu. Real nam stane u 2-3 zonu i mi sad kao: "Ha, šta ćemo?" I nema šta. Svi kao: "Ajde ti, ajde ti, ajde ti." Te najbitnije utakmice, moje neko mišljenje, a imam iskustva da smem da primetim, igraju se sa sedam-osam igrača. Devet maksimalno, a taj deveti da uđe da napravi dva faula. I ja da budem taj deseti, jedanaesti, dvanaesti - nikakav problem. Samo daj da pobedimo najbitnije utakmice u sezoni koje će da nas katapultiraju gore, na peto ili šesto mesto, jer je sve bilo tu. I ti onda ne brineš ni o čemu. Igraš plej-of, čoveče.

Komunikacija sa šefom struke i rešavanje nesuglasica u hodu bili su deo svakodnevice tokom naporne takmičarske godine.

- Znaš šta, generalno nisam neko ko ide kod trenera za svaku sitnicu i kuca tamo kad je nezadovoljan. Ja uglavnom hoću to da dokažem na treninzima, na utakmici. Pusti me, ja ću ti vratiti. I ako možda loše krenem utakmicu, meni treba dva poteza, ja se zapalim i mogu da ti uzvratim to poverenje koje si mi dao. Mi smo imali možda dva-tri razgovora tokom sezone, od toga dva oko produžetka ugovora. Taj jedan je bio kad smo se ja i on malo... Ne pokačili, nego jednostavno, bilo je nekih nesuglasica, kao što ih ima i u porodici, i na poslu, i bilo gde. To je najnormalnija stvar. Sledeću utakmicu bude bolje, ja sam tu nešto krenuo... Bukvalno sam bio u fazonu: "Ja igram svoju igru i to je to." Vratio sam samopouzdanje, krenuo dobro da igram i on me tad pozvao na razgovor. Tu smo izgladili sve.

Propuštene prilike na evropskoj sceni ostaju kao žal za čitavu generaciju.

- Vraćam se opet na te najbitnije utakmice, jer je svima bilo u interesu da se te utakmice pobede. Mene ne zanima moja statistika, ne zanima me tuđa statistika, koliko igram, šta igram. Daj da pobedimo utakmicu. Nađi najbolji način da pobedimo utakmice. Mnogo mi je krivo što nas je to na kraju koštalo plasmana u plej-of.

Glasine o fizičkim obračunima i sukobima unutar tima odbačene su kao neistinite.

- Ja u životu nisam udario nikoga. Nisam šamar udario, a ne pesnicom da sam nab'o nekoga. Na treningu se dešavaju svaki dan nesuglasice. Imaš jake faulove, neko se naljuti što mu nije suđen faul, zatrči se, nabode te ramenom... Ali to sve ostaje tu. Mi posle treninga, svako svojoj porodici, svako svojoj kući, zaboravlja se sve. Sutra je novi dan, jer ti si tu deo ekipe koja ima neki zajednički cilj i svi radimo ka tom cilju. Sad da krenemo da se bijemo među sobom... Nije ljudski. Dovoljno smo zreli i iskusni da shvatimo da to nije način. Tako da nije bilo ničega od toga.

MN Press

Kodi Miler Mekintajer i njegov način razigravanja saigrača dobili su analizu iz ugla iskusnog beka kroz prizmu čaršijskih priča o favorizovanju pojedinih saigrača od strane američkog plejmejkera.

- Nisam, iskreno. Ja to nisam primetio. Bio sam godinu dana sa njim i nisam primetio. Mislim da se on i dalje razvija kao plejmejker. Neke stvari koje, na primer, Teo vidi na terenu, on ne može da vidi. Ali ima telo, ima kvalitet da razvije to. Ja sam igrao sa njim jednu godinu i on je bukvalno tokom sezone napredovao, napredovao. Voleo sam da igram s njim. Ponekad sam zamerao da kasni sa pasom, da možda ima dribling viška i tako dalje, ali to je jednostavno on. On je takav igrač. Opet kažem, mislim da i dalje ima prostora za napredak, ali to što kažeš nisam primetio, iskreno.

Opaska o odabiru rešenja na terenu propraćena je uz dozu humora.

- Možda ne favorizuje igrače, nego favorizuje asistencije. Možda je u fazonu: "Okej, ovde mi je asistencija, ovde je hokej asistencija, ali to se ne piše", pa daje ovu asistenciju. Možda je to. Mislim, to se dešava svima nama.

Osvrnuo se Nedović i na uloga i zdravstveno stanje Miloša Teodosića, koje je u mnogome uticalo i na njegovu minutažu i prisustvo na parketu.

- Prva Teova sezona u Zvezdi je bila super, stvarno. Pomogao nam je puno i bio je tu. Nije bilo povreda, izdržao je celu sezonu. Povredio se na početku, na pripremama sa Duškom. Mislim, ko se nije povredio na tim pripremama, to je bilo super, jer je stvarno bilo cepanje. U drugoj ga nekako, ne znam, Sferopulos nije koristio kao u toj prvoj. Okej, godine i sve, ali opet, Miša je mogao da doprinese. Ako ne kao u toj prvoj sezoni, mogao je da doprinese. Bila je utakmica kad ga ne ubaci uopšte, kad ga ubaci dva-tri minuta. Onda protiv Pariza nije igrao uopšte, pa protiv Splita ga pusti 25 minuta, mi izgubimo protiv Splita. Mislim da je on mogao mnogo bolje da se hendluje te sezone.

Medicinski problemi dodatno su usporili iskusnog asa u nastavku takmičenja.

- Onda su se neke stvari desile sa zdravljem, sa povredama. Bio je on tu, ali nije baš stalno trenirao sa nama, iz opravdanih razloga. Imao je neke zdravstvene stvari koje pre nije iskusio.

Potom se prešlo na relacije sa članovima rukovodstva Crvene zvezde i ne baš prijatnom rastanku, za koji mu je prvi javio agent Miško Ražnatović. Iz kluba je zvaničnu informaciju dobio tri dana kasnije.

- Miško me je nazvao i kao: "E, Nedo, gde si?" Ne, "Nedice, gde si, šta ima?" Ja rekoh: "Nedica? Ja sam sad Nedica." Rekoh: "Ništa, evo, bio sam nešto u Atini, vratio se iz Atine." I on kao: "Na meni je ovaj težak zadatak da ti saopštim... Doneta je odluka..." Ja rekoh: "Okej, sve kul, sve okej. Hvala ti puno što si me pozvao." I to je to.

Vremonski okvir potpisa i naknadne odluke kluba doneo je najveće iznenađenje.

- U maju. Dvadesetog juna mi je rečeno. A ja sam 20. maja potpisao novi ugovor.

MN Press

Ono što je usledilo iznenadilo je sve, s obzirom na prethodna uveravanja.

- Nezgodna je situacija, pre mesec dana ste imali priliku da mi kažete: "Nedo, hvala na svemu. Ističe ti ugovor, nećemo ga produžiti. Bilo je sjajno, bilo je super." Date mi onaj dresić za koliko sam utakmica imao, ne da mi ga dajete tamo u hodniku Pionira. Date mi dresić, sve super, hvala lepo. Ja tad pregovaram sa dva kluba, jer se non-stop odlaže. A meni je priča: "Ma nemoj da brineš ništa, brate, ti si naš. Nemoj da brineš ništa." Sferopulos mi kaže: "Dok sam ja tu, ti si tu, Nedo." To su te priče. Ja kažem: "Ljudi, ja stvarno insistiram na tome, vi mene zovete na te sastanke." I to se odlaže, odlaže... Onda: "Otkazujemo sve, nema produžetka do kraja sezone", ovo-ono.

Pregovori sa upravom tekli su izuzetno brzo u jednom momentu.

- Posle Igokee, kad sam dao 26, ja odem kod Željka. On me pozove i mi se za dva minuta dogovorimo. Za dva minuta smo se dogovorili. Pružili ruke jedan drugome, to je to. Pokazali mi tamo novu teretanu, novo sve: "Ovo ti je novi dom, ovde ćeš da vežbaš, ovde sastanci..." Ja rekoh: "Super, top, sve." I onda posle mesec dana - u drugom pravcu.

Način na koji je rađeno na ugovoru ostavio je gorak ukus.

- Imali ste priliku da se lepo raziđemo kao ljudi. Zahvalite mi se, zahvalim se ja vama, ja nastavim da pregovaram sa ta dva kluba, tada možda završim nešto. Ipak imam porodicu, hoću da razmišljam unapred malo, da organizujem sve. Ja sve ostavljam kada oni nude taj dvogodišnji ugovor, iako sam čekao dva-tri puta da se to desi. I eto, to vam je to, ukratko.

Pad forme čitavog tima uticao je na krajnji rasplet sezone.

- Je l' ja igram tenis? Jesam ja teniser, pa sam igrao sam protiv Spartaka, protiv Budućnosti? Ja bih razumeo da ja igram sam tu. Ekipa je pala kolektivno posle tog poraza od Budućnosti, gde smo se borili. Izgubiš, jete, na onaj flouter sa trojke Mekinlija Rajta. Nije sad da si izgubio 20 razlike, pa kao sramota. Boriš se tamo, ideš tamo u rov, jete, šlemove na glavu i ideš u rov. Dajem sve od sebe da uđemo u finale ABA lige i to je veliki udarac na samopouzdanje, na raspoloženje svih stranaca. Kao što vidimo i ove sezone, oni se iščekiraju posle Evrolige. Neki ne, čast izuzecima. Na nama, Srbima, ostaje taj teret KLS-a. Mi imamo te sastanke: "Bitan je KLS." I nije sad da sam ja u fazonu: "Ma kakav KLS, brate." Ja hoću to da osvojim. Ali ja nisam tu Džordan, jete, da mogu sam da dam 50 poena i da mogu sam da utičem na sve. Pa kao: "Okej, ti si kriv za to", ili Luka je kriv, ili Branko je kriv. To je ekipa. Ima mnogo faktora koji su uticali na sve to što se izdešavalo.

Naredna takmičarska godina donela je slične izazove.

- Pa nije. Sve isto. Bukvalno sve isto. Ali ide nova energija, ovo-ono i tako dalje.

MN Press

Uručenje priznanja za klupski jubilej proteklo je na način koji je izazvao posebno razočaranje.

- Meni je već tokom sezone bilo čudno što se to odlaže, a priča se neka druga priča. Ono što je mene mnogo povredilo bio je moj dres za 300 utakmica za Crvenu zvezdu. Luka odigrao, ne znam koliko, Branko isto... Daju im se dresovi na sredini terena, navijači... Znaš, to nama znači, stvarno. To može malo da te digne. Kad te ljudi tako lepo uvaže, nama to znači. Mene jedan dan zove Ana, devojka koja nam radi marketing: "E, Nedo, jesi u Pioniru?" Ja završio terapiju, rekoh: "Jesam." Ona će: "E, pa samo da ti dam ovaj dres za 300 utakmica." Ja rekoh: "Koji dres?" Odgovara: "Pa ovaj uramljeni dres za 300 utakmica u Crvenoj zvezdi." Rekoh: "Ana, kod tebe je dres." I daje mi devojka u hodniku Pionira dres za 300 utakmica.

Sitni detalji često pokazuju stvarni odnos prema igračima.

- To su neke stvari koje možda deluju banalno, ali ti dovoljno pokažu. Dovoljno ti kažu o nekim ljudima i tako dalje.

Krajnji utisak o celoj situaciji ostaje narušen narušenim međuljudskim odnosima.

- Jeste bezveze. I sad je: "Nisam ja, on je. Nisam ja, on je." Upiranje prstom. Nije ni bitno, na kraju krajeva.

Bonus video

Instalirajte našu iOS ili android aplikaciju – 24sedam Vest koja vredi