Ne želite da budete gostujući tim u srpskom derbiju! Nvora Amerima pričao o utakmici svih utakmica!

Košarkaš Crvene zvezde i jedan od najboljih strelaca Evrolige Džordan Nvora odlučio je da sumira utiske posle premijerne takmičarske godine u crveno-belom. Amerikanac se trenutno nalazi u rodnim Sjedinjenim Američkim Državama, gde u Luivilu sprovodi žestoke pripreme za naredne izazove.

Izbor mesta za odmor i rad bio je sasvim logičan za ubitačnog beka.

- Sjajno je biti kod kuće. Volim Luivil, ovde se pripremam za sezonu i zaista cenim vreme koje provodim u gradu svakog leta - rekao je Nvora.

Grad u kome je pohađao koledž nosi posebno mesto u njegovom srcu iz više razloga.

- Igrao sam ovde i mnogo volim ovaj grad. Ovde ću se oženiti za nekoliko sedmica. Verenica mi je iz Džefersonvila, koji je odmah preko mosta. Birali smo između Luivila i Bafala, ali ona ovde ima prijatelje, a i ja imam porodicu i prijatelje. Volim grad i sve što nudi, a imam i pristup dvoranama i prostorijama za trening - objasnio je as crveno-belih.

Put do evropskog vrha nije bio jednostavan. Posle NBA karijere zadužio je opremu Anadolu Efesa, ali je pravi procvat doživeo tek dolaskom u Beograd.

- Najveća razlika vidi se u svakodnevnom životu. Kulturološki je sve veoma drugačije. Kada je reč o košarci, velika razlika je i u prostoru. U Evropi nema defanzivne tri sekunde i to potpuno menja stil igre. Evroliga je poput povratka na koledž – ne po nivou talenta, već po načinu igranja - naglasio je bek.

Prilagođavanje na evropski stil zahtevalo je dosta truda i strpljenja.

- Najbolji strelac Evrolige imao je 21 poen po utakmici, a ja sam, čini mi se, bio peti sa 17. Nivo je izuzetno visok, ali nema igrača koji postižu 30 poena na svakoj utakmici. Igraju se akcije, nema toliko izolacija i košarka je veoma čvrsta, posebno kada dolaziš iz NBA lige. Tokom prve sezone sam se prilagođavao. Ta godina u Turskoj bila je teška.

Posebnu pažnju u razgovoru privukao je njegov doživljaj beogradskih navijača i grotla u kom igra domaći klub.

- Stalno pričam o tome. U Zvezdi sam doživeo najluđu atmosferu koju sam ikada video. NBA finale nije ni blizu. Prijatelji koji su mi dolazili u posetu nisu mogli da veruju da je atmosfera bolja nego kada sam igrao za Luivil. Morao sam da im objasnim da je ovo potpuno drugi nivo - izjavio je bek.

Vrelina sa tribina preleva se i na ostale gigante Starog kontinenta.

- Nikada ranije nisam bio deo nečeg takvog, posebno u klubu za koji sada igram. Slično može da se kaže za Panatinaikos, Olimpijakos i Partizan, koji je takođe iz Beograda. To ispada potpuni haos. Na svakoj utakmici imate više od 20.000 ljudi koji stoje, skidaju majice, pale baklje… Izuzetno je intenzivno - slikovito je opisao košarkaš.

Najveći i najžešći okršaji odigravaju se protiv večitog rivala, gde je na sopstvenoj koži osetio pravu temperaturu derbija.

- Ne želite da budete gostujući tim na našim utakmicama, posebno ako ste Partizan. Isto važi i kada mi igramo kod njih. Sećam se da me je tokom jedne utakmice pogodio upaljač pravo u lice. Nisam se naljutio, ali sam tada shvatio koliko je rivalstvo veliko. To je ludilo. Svakome ko voli košarku savetujem da poseti takvu utakmicu i doživi je. To je zaista jedinstveno životno iskustvo, posebno ako niste iz Evrope - poručio je Nvora.

Svakodnevni susreti sa stanovnicima prestonice daju posebnu čar životu u Srbiji.

- Dosad sam imao sjajno iskustvo u Beogradu. Navijači Zvezde te uvek podržavaju. Kad te sretnu na ulici, prijateljski su nastrojeni i ljubazni. Ponekad naiđeš i na navijače Partizana, ali oni se uglavnom samo šale - otkrio je igrač.

Ipak, pritisak u taboru crveno-belih ostaje na maksimalnom nivou.

- Kada gubiš, stvari su malo drugačije. Ti navijači su veoma ponosni, čitav život prate Zvezdu i žele da vide da igraš dobro. Kada ne igraš dobro, nisu previše srećni, ali to je jednostavno tako.

Udruženje igrača Evrolige proglasilo ga je igračem koji je najviše napredovao, čime je nastavio nesvakidašnji niz priznanja.

- Veoma sam ponosan. Razgovarao sam o tome sa majkom. Ove godine sam dobio nagradu za igrača koji je najviše napredovao, a takvo priznanje osvajao sam na svakom nivou na kojem sam igrao, osim u NBA ligi. Dobio sam ga u srednjoj školi, na koledžu i sada u Evroligi.

Priznanje je donelo i dozu humora u porodičnom krugu.

- Pitao sam je: ‘Da li to znači da sam loš?’ Odgovorila mi je da to samo pokazuje da konstantno napredujem i postajem sve bolji. Ponosan sam što sam napredovao i što ljudi to primećuju.

Pored igračkih kvaliteta, velika radna etika ostaje njegov zaštitni znak tokom čitave karijere.

- Voleo bih da me pamte kao vrednog radnika, ali i kao dobru osobu. Kao nekoga na koga ljudi mogu da se oslone i kome mogu da se obrate kada im je nešto potrebno. To mi je veoma važno - zaključio je Nvora.

Bonus video

Instalirajte našu iOS ili android aplikaciju – 24sedam Vest koja vredi