Jokić je naš najbolji igrač svih vremena: Rajaković pričao o sadašnjosti, ali se vraćao i u prošlost (FOTO)

Srpska košarka je kombinacija američke košarke i srpskog mentaliteta. Taj spoj napravili su legendarni treneri Aca Nikolić i Ranko Žeravica, koji su sedamdesetih godina prošlog veka bili na usavršavanju u Americi, smatra trener NBA ligaša Toronta Darko Rajaković.

U intervjuu za Tanjug Rajaković je rekao kako je reprezentacija Jugoslavije koja je dominirala početkom devedesetih bila "Golden Stejt pre Golden Stejta", da je Miloš Teodosić najbolji plejmejker u istoriji, a Nikola Jokić najbolji srpski košarkaš svih vremena.

MN Press

- Žeravica i Nikolić  proveli su po nekoliko meseci u radu na UCLA sa Džo Vudenom, a na radu na Severnoj Karolini sa Din Smitom. I to njihovo iskustvo tamo, koje su oni doneli u Srbiju,.tada u Jugoslaviju, je promenilo košarku. Naša košarka je postala neka vrsta, neću da kažem kopije, jer su oni bili dovoljno inteligentni da nauče, ali da ne kopiraju, već da prilagode našem mentalitetu. Plus, na osnovu Kreše Ćosića koji je isto tako američki učenik - istakao je Rajaković.

Imali smo toliko fantastičnih trenera, kreativnih, pametnih, inteligentnih, da su uspeli to znanje koje je sticano, da uobliče, dodao je on.

Jokić i Teodosić najbolji, evo i zašto

- Zašto je to bitno? Mislim da reprezentacija Jugoslavije krajem 80-ih godina, i ako gledamo Evropsko prvenstvo u Italiji, koje se igralo 1991. godine, pred sam početak rata, gde smo apsolutno dominirali, način kako smo igrali, mi smo bili Golden Stejt pre Golden Stejta. To je bila jedna jednostavna igra, na osnovu kvaliteta igrača, jedan štos koji je postojao u igri, visoka inteligencija i brzina donošenja odluka, to je krasilo našu školu košarke. Stvari su se dešavale brzo, menjale se, košarka se menjala itd. I onda dolazimo do toga da nam Bog uvek podari neku talentovanu decu i neke virtuoze.

Po mom mišljenju, Miloš Teodosić je najbolji plejmejker u istoriji košarke, kao dodavač, kao asistent. I opet, Nikola Jokić, mislim da je najbolji dodavač na poziciji centra. I jedan i drugi su postali to, ne zato što su treneri vikali na njih: "Nemoj to da radiš", već su im dozvolili da imaju kreativnost u igri i dozvolili su neke greške koje su bile sastavni deo igre - naglasio je Rajaković.

Veliko je pitanje kako bi se Nikola Jokić razvijao da je došao da igra u mlađim selekcijama Zvezde ili Partizana. Ostao je da igra u malom timu, pronašao ga je Miško Ražnatović na osnovu isečaka iz novina, znači neke njegove brojke, brojeve skokova, poene, i tako dalje, što ga je zaintrigiralo da pošalje svog skauta da vidi kako taj momak izgleda.

TANJUG/ AMIR HAMZAGIĆ/ nr

Nikola trebalo da pređe da igra u Barselonu, ali je utakmicu gde su iz Barselone došli da ga gledaju odigrao katastrofa, pa su oni odustali. Da bi ostatak priče bio jedna neverovatna priča: da je došao u NBA kao pik druge runde drafta i postao najbolji igrač u svetu. Nikola je izuzetan profesionalac. Nikola jako voli košarku, jako je posvećen košarci. Mislim da njegova priča koju on želi da plasira, "konji i košarka nije bitna", mislim da to nije tako.

Njemu je košarka izuzetno bitna, reprezentacija mu je izuzetno bitna, on želi da bude šampion. I zaista, pratim ga, od 2019. godine kad smo bili zajedno sa reprezentacijom Srbije i neverovatno koliko je sazreo kao osoba i kao igrač u odnosu na taj period - naglasio je trener Toronta.

- I koliko je naučio stvari, prilagodio stvari. I svaki put kada ga vidim da igra za reprezentaciju, kada se vrati u NBA, vidim ga kao boljeg igrača. Vidim ga kao šampiona. Mi u Srbiji mora da budemo izuzetno ponosni, to je najbolji srpski košarkaš koga smo ikada imali. I da, da, stvarno imamo tu čast i privilegiju da živimo u njegovom vremenu i da imamo priliku da gledamo Nikolu, i da nedostupno možemo da na televiziji pogledamo njegove mečeve, i da on sa tolikom ljubavlju i strašću igra za reprezentaciju Srbije i da igra ove prozore sada.

Kako je sve počelo...

Rajaković se prisetio i svog trenerskog početka.

- To je bilo 2. avgusta 1996. godine, znači za nekih 10 dana biće 30 godina, od kad sam počeo da radim kao trener. Bila je onako jedna interesantna situacija, prestao sam da igram, imao sam 16 godina i već sam tad znao da moja igračka karijera neće ići u tom smeru, da neću biti ni Radmilo Mišović, ni Željko Obradović, ni Vladimir Androić. Tako da sam odlučio da počnem da radim kao trener. I to je bila teška odluka, jer sam mnogo voleo da košarku, mnogo voleo da igram, a opet, taj rad sa mladim igračima mi je donosio mnogo zadovoljstva i mnogo sreće i uzbuđenja, tako da sa te strane je bila laka adaptacija.

TANJUG/ AMIR HAMZAGIĆ/ nr

U toj prvoj godini, počeo sam sa kampom na Borčevim terenima, da treniram mlađe selekcije. Kasnije sam bio pomoćni trener sa kadetima i juniorima, što su, u stvari, bili igrači moje generacije, tako da posle godinu i po dana sam postao i prvi trener juniorske ekipe i bukvalno moji bivši saigrači su bili igrači u timu. Tako da je i to bilo jedno vrlo interesantno i lepo iskustvo.

Stvarno verujem da nas Bogvodi kroz život i da nas stavlja u neke situacije gde sami ne znamo zašto se nešto dešava i kako se dešava, ističe Rajaković.

- Na turniru Košarka bez granica na kampu u Trevisu sam imao priliku da upoznam ljude iz NBA i ljude iz italijanske košarke, koji su me kasnije preporučili San Antoniju. To je bilo jedno jako bitno iskustvo za mene, da sam živeo i radio u Srbiji, radio u Crvenoj zvezdi, a u isto vreme imao priliku svake godine dva ili tri puta da odem u Ameriku i da se usavršavam. I bilo je vrlo interesantno: svaki put kad odem na sedam dana, 10 dana, toliko stvari novih vidim, toliko pokupim neke pozitivne energije. I uvek, po dolasku u Srbiju, sam govorio: "E, sad ću ja to da primenim ovde". I ta energija me je držala dva dana, dok se ne suočim sa realnošću ovde. I onda sam odustajao od tih nekih stvari koje sam učio tamo i oduvek je postojala želja da budem deo jednog takvog sistema i da mogu da radim u takvom jednom okruženju kao što je NBA.

TANJUG/ AMIR HAMZAGIĆ/ nr

Rajaković je govorio i o uticaju legendarnog Radmila Mišovića na razvoj košarke u Čačku.

- Ne znam baš da li ima veze sa vodom i sa Moravom, ali generalno, ovaj grad je imao neverovatnu sreću da ima jednog asa kao što je Radmilo Mišović. Mnogo ljudi ne zna kakvu karijeru je on imao i šta je radio i koliko je bio ispred svog vremena i kakav je on genijalac bio na terenu i genijalac van terena. Ja sam imao priliku da sednem sa njim u društvu, i imali smo i sa Milanom Petronijevićem, sa Pecom, kada smo sa trenerom koji je iz Čačka, gde smo radili zajedno, i baš smo pričali o njegovom šutu. I on kaže, kad sam počeo da šutiram, niko nije radio skok-šut, svi smo šutirali sa zemlje, i to je bilo to.

Kaže, i onda su se počeli pojavljivati neki viši igrači da blokiraju šuteve. Kaže, ja razmišljam šta da radim, ja ne mogu više da nastavim da šutiram ovako, kaže, ja moram da počnem da skačem. Niko ga nije naučio skok-šut, nego on je sam došao do zaključka da mora da promeni nešto. Da skoči da bi mogao da šutira. I legendarne i mitske su priče o njemu, kako je on trenirao i kako je intenzivan njegov trening bio šuta, da u roku od 30 minuta, ne znam, to je broj, 500-600 šuteva, sve u pokretu, sve u sprintu. Tako da, kad odrastate u gradu gde je jedna takva veličina postojala i gde mladi igrači dolaze, i gde mogu da gledaju njega kao takvog, normalno da igrači pokušavaju da kopiraju.

Tako da mislim da je velika zasluga Mišovića, zašto je veliki broj šutera iz ovog grada, grad je takav da nismo Nikšić, nismo Mogren, pa da na ulici šetaju ljudi od po 210. Nemamo tu vrstu konstitucije u gradu, većinom su bekovi koji dolaze iz ovog grada, i onda od Radmila, od Arsića, od Androića, od Marinovića, pa sada Avramovića, veliki broj bekova dolazi upravo iz ovog grada.

Rajaković je bio član stručnog štaba reprezentacije na Svetskom prvenstvu u vreme kada je selektor bio Aleksandar Đorđević.

TANJUG/ AMIR HAMZAGIĆ/ nr

- Rad sa reprezentacijom, predstavljati svoju zemlju i slušati himnu svoje zemlje, to je jako specijalan doživljaj. Zahvalan sam Saletu Đorđeviću na pozivu da učestvujem i da pomognem koliko mogu. Bila je vrlo specifična godina, vrlo specifične stvari su se dešavale oko tima te godine, more nekih povreda u lošem trenutku, koje su dovele do toga da budemo peti na Svetskom prvenstvu. I na samom prvenstvu imali smo osam pobeda i dva poraza, ali dva poraza u najgorem mogućem trenutku.

Bilo je interesantno, igrali smo tu utakmicu, spremali smo se za Ameriku, očekivali smo i priželjkivali smo da igramo finale protiv Amerike, a desilo se da smo igrali utakmicu za peto mesto. Sa Gregom Popovićem, pričali smo posle utakmice, Sale i ja, Greg kaže "Svi su očekivali da ćemo da budemo ovde, da igramo finale, a pogledajte, igramo za peto mesto. Svi treba da nas biju, ovde svi" - prisetio se Rajaković.

Bonus video

Instalirajte našu iOS ili android aplikaciju – 24sedam Vest koja vredi