Žoc otkriva: Kako je boravak u Detroit Pistonsima promenio moju trenersku filozofiju!

Najtrofejniji trener Evrope Željko Obradović dao je sjajan i opširan intervju za TV „Arenu sport“. Strateg Partizana govorio je na mnoge teme, između ostalog i o putu crno-belih do A licence Evrolige, a jedna od većih tema bila je njegova veza za najjačom ligom na svetu.

Žoc sasvim sigurno spada među najbolje trenere na svetu koji nikada nisu radili u NBA ligi.

- Nikada nisam imao konkretnu ponudu. Meni je boravak tamo, 40-ak dana pored Džo Dumarsa u Detroitu i stručnog štaba, zaista prijao. To je organizacija na najvišem mogućem nivou, nema bolje lige od NBA. To je primer za sve – rekao je na početku Obradović, pa obrazložio svoje mišljenje:

- Kada pričamo o NBA, ja sam imao prilike da putujem kao deo tima. Čak sam dobijao i dnevnice… Meni je Džo, kada sam otišao tamo, rekao: „Hoću da mi pričas sve što vidiš“. Ja sam s njim imao najdirektniji mogući razgovor. Pričao sam mu detalje treninga. Pa sam imao s njim razgovore na temu eventualnog mog angažovanja, ali to je nešto između nas… To je fantastična organizacija, na koju svi treba da se ugledaju. Nešto skoro pa besprekorno.

Na primeru srpskog stratega Darka Rajakovića, koji je dobio posao glavnog trenera Toronta ispred jednog Serđa Skariola, Obradović je pokušao da objasni razliku između NBA i evropske košarke.

- Razgovarao sam letos sa Serđom na njegovom seminaru koji organizuje za pomoć deci oboleloj od raka… Dugo smo pričali, jer je on letos bio na razgovorima, a prethodno je bio i pomoćnik u Torontu, šta je to što je njih opredelilo za Darka Rajakovića, kojem ovom prilikom želim sve najbolje jer je sjajan dečko i svako leto se nalazimo i pričamo puno.

Naglasio je strateg Valjka da u NBA imaju malo drugačiju filozofiju.

- Serđo Skariolo je uspešan trener, osvojio je četiri prvenstva Evrope sa Španijom, bio svetski prvak, a na drugoj strani je jedan mladi trener, koji je bio pomoćnik… To je filozofija kluba, njima nije bio primaran rezultat, nego da razvijaju mlade igrače. I oni misle da će to lakše uraditi sa mladim trenerom, nego sa Serđom koji je iskusan i verovatno željan mnogo više rezultata. To u Evropi ne postoji, 18 klubova koji igraju Evroligu svima je najmanji cilj da uđu u Top 8.

Kada se povede priča o NBA nezaobilazna tema je Nikola Jokić.

- Obožavam da ga gledam, budio sam se i gledao sve njegove utakmice. Mislim da je on fantastičan igrač, njegova brzina razmišljanja je nešto neverovatno, takođe i predviđanje na terenu. Te šuteve koje on uzima, meni su ljudi koji su bili u reprezentaciji pričali o tome, kako on završava trening i koliko radi te specijalne šuteve, koji su, među nama, nenormalni… Ti šutevi koje je ubacivao u finalu konferencije, gde su se Lebron i Dejvis gledali u čudu, okretali…

A onda se povela priča o značaju trenera i uopšte saradnji između stratega u NBA ligi sa onima iz Evrope.

- Ima jedna stvar o kojoj možda ljudi i ne razmišljaju previše… Nikola Jokić je bio 41. pik na draftu, ima tamo jedan trener u tom timu, koji je video nešto u tom čoveku i koji mu je dao način igre na koji igra. To je sigurno uradio Meloun, on je napravio igru gde Nikola i Marej dominiraju. Ako analiziramo neke timove, Sakramento isto radi sa Sabonisom. To je sada način igre, dva na dva, pogotovo u NBA gde na strani pomoći nema toliko mogućnosti zbog defanzivne tri sekunde, taj prostor je nešto što je veoma bitno. Zato i Dončić kaže da mu je mnogo lakše da igra u NBA, gde postiže mnogo više poena nego u FIBA takmičenjima.

Tokom razgovora se Obradović vratio i dve i po decenije u prošlost, pričajući o razmeni iskustava sa trenerima „preko bare“.

- Pamtim jedan seminar u Španiji, davno je bilo, mislim da sam radio u Realu… Jedno popodne, na insistiranje Rika Karlajla, seli smo s njim Duško Ivanović i ja… On je sve znao o nama, sedeli smo dva, tri sata… Znao je moje reakcije, znao je sve o Dušku. Između ostalog, rekao nam je: „Znam i razumem vas. Kako ja moram da radim u NBA, to je 80% je moj odnos, pre svega sa najboljim igračima, a 20 posto je košarka – detalji. Znam kako radiš, detalje tvog napada, tvoje odbrane…“ To je bilo pre 25 godina…

A kako je danas i kako je odlazak u Detroit promenio Željkovu trenersku filozofiju?

- Danas treneri koji dolaze, pričamo košarkaške priče, šta je trening… Od kako sam se vratio iz Detroita, to je bilo 2012. godine, počeo sam da razmišljam na način zbog čega ovi ljudi rade trening prepodne u 11, završavaju u 1 i to je to… To je savršena organizacija. Oni imaju u osam sati doručak, igrači mogu da dođu na njega, imaju salu i kreću individualno da rade. Od 11 do 1 je kolektivni trening i tu se završava. Tu je sad, uz sve one stvari koje su fantastične i broj koševa koji imaju, imaju i neverovatan broj trenera i ostalih ljudi koji vraćaju lopte. Neko radi na driblingu, neko na šutu, neko ide u teretanu. Kad god da završe, tu imaju ručak, mnogi od njih ga uzmu i nose kući. Ja sam posle toga krenuo da radim na isti način, imam jedan trening i igračima to izuzetno prija. Čak i nama prija… S druge strane, igrači moraju da uđu u taj ritam, da ustaju malo ranije, nema mogućnosti za neke prevelike izlaske uveče… To je nekada bilo nemoguće – rekao je Željko Obradović.

BONUS VIDEO

Pratite sve vesti iz Srbije i sveta na našem Telegram kanalu.

Instalirajte našu iOS ili android aplikaciju – 24sedam Vest koja vredi