Dolazim na trening, tamo mršavi Aleksa, samo mu glava i uši vire! Avramovićev trener sa fakulteta za 24sedam o novom heroju nacije!

Aleksa Avramović je na nedavno okončanom Svetskom prvenstvu u košarci pobrao najviše simpatija, pa je i na dočeku u Beogradu, na čuvenom balkonu, prilikom njegove najave, usledila euforija i vrisak. Imao je doček i u rodnom gradu, Čačku, pa je nakon Manile, Srbija dobila novu zvezdu.

Uz mnogo drame, Orlovi su sa Mundobasketa doneli srebrnu medalju, obezbeđene su i Olimpijske igre, a Boriša Simanić je ostao bez bubrega. Ukratko, tako se mogu definisati dani koji su iza muške košarkaške reprezentacije, a Aleksa je, kada god bio pred predstavnicima medija ponavljao kako je Boriša njihov heroj. Aleksin put do seniorske reprezentacije nije bio lagan. Za razliku od svojih saigrača, on nije igrao u mlađim reprezentativnim kategorijama, imao je prilike da sa vršnjacima putuje na ekskurzije i posećuje 18. rođendane. Košarkaški put krenuo je naravno na terenu kraj Morave i nastavio niz uspešnih sugrađana, a kada je stigao u Beograd, kako bi studirao na Fakultetu sporta i fizičkog vaspitanja, zaigrao je i za fakultetsku ekipu, gde mu je trener bio, takođe Čačanin, Stefan Kovačević, koji je za 24sedam govorio o Aleksi, njegovom početku i putu do heroja nacije.

- On je od mog mlađeg brata, godinu dana mlađi i oni se znaju kroz Gimnaziju. Jag a ne znam toliko iz grada, znam ga kao kadeta i juniora Mladosti. Međutim, imam dobar odnos sa profesorom čačanske Gimnazije, Zoranom Stefanovićem, oni svake godine pripremaju buduće student DIF-a. Jako su vični u tome.

Privatna arhiva/Stefan Kovačević

 

Aleksa je, kao i mnogi od nas upisao DIF zahvaljujući profesoru Stefanoviću i Liliju i došao je 2013. godine i ja, kao i svake godine, odem na prvu godinu, vidim ko tu trenira, malo se raspitam, on je iz Borca tada prešao za OKK Beograd, a zanimljivo što je naš fizioterapeut, Marko Đurković i fizio OKK Beograda, tako da sam imao sve informacije šta se tamo dešava oko Alekse. Aleksa je onako, mršav momčić, suv, samo glava i uši mu vire, suv lik, sad se i znatno popravio i izgradio muskulaturu. Bio je eksplozivan, jako brz za tu studentsku ligu, kad uzme loptu, pokupi je sa našeg koše, u nekoliko sekundi završi taj napad. Mi smo iskoristili tu poziciju što je on bio u Beogradu, tu se zadržao dve godine. E sad šta je tu karakteristično bilo – on je igrao za fakultet i sad to mnogo znači u tom momentu igrati studentsku ligu, oni toga nisu svesni. Oni u svom klubu imaju minute, nemaju, igraju, ne igraju, a kod mene ima slobodu da namesti šut, da reši u prodoru, u odbrani, tako da ko je znao da prepozna dolazak na utakmice studentske lige, on je mogao da profitira. To se dešavalo i pre Alekse.

Ta studentska liga mnogo znači kao neka odskočna daska, ne mogu da kažem sad da mi trasiramo put nekome u karijeri, ali sigurno da mnogo znači, to je bio stvar i sa Aleksom,  on je prešao za Borac iz Čačka i ta njegova čuvena priča, on je u Borcu bio prvi strelac prve lige, talenat i rad su došli do izražaja, i sam je razgovarao sa Miškom, došao je kod njega i rekao hoću da mi budeš menadžer i nađeš klub. I tako je otišao dalje. Ostao je nažalost na drugoj godini DIF-a, ne može, ipak su to ozbiljne studije za nekog profesionalnog sportistu – objasnio je Kovačević.

Ipak, Aleksa se nije dugo zadržao u prestonici, dres OKK Beograda zamenio je onim iz rodnog grada, a ovog puta je potpisao za Borac.

- On je tu sezonu u OKK imao je dva, tri beka u rotaciji i nije mogao da sebi da slobodu igranja. Malo se razvodnio, nije mogao na dve strane, i fakultet i treninzi, pogotovo prva, druga godina, učestale su vežbe, mora da propusti prepodnevni trening, jako naporno. Aleksa nije uspeo da sve izbalansira, možda mu se fakultet učinio malo težim, i otišao je u Čačak. Aleksa je pribegao lakšoj tehnici, a u Čačku ga je čekalo – zastao je Kovačević na trenutak, zamislio se, pa dodao:

- Na kraju je to ispao dobar izbor, jer je odlaskom u rodni grad imao publiku koja je iza njega, tamo, kao i na utakmicama Partizana, publika tačno zna kad treba da krene da navija, kad se stiša, kad se diže ritam, kad se prigovara sudiiji, protivničkom igraču… Tamo je jako nezgodno kad te uhvate na zub domaći igrači. Čačanska publika jako dobro poznaje košarku i pravila košarke, ceo život je tu  kroz period Radmila Mišovića, Dragana Kićanovića, Željka Obradovića, Vlada Androića, Marka Marinovića, pa Uroša Tripkovića i Alekse Avramovića, to su sve igrači koji su stasali u hali kraj Morave i učili košarku uz tu publiku.

Kada se nakon ovog Mundobasketa govori o Aleksi, prvo se pominje neverovatna energija, kao da to narod ranije nije primećivao, ali jasno je, nije to od juče, već postoji u njemu, i kako kaže Kovačević, nasledno je.

- Nije to odjednom, to je njemu porodično. Brat mu je takav, dosta su slični, a i otac. Oni su stvarno jedna čestita, patrijarhalna, radnička čačanska porodica, sve su dobri ljudi. I otac mu je tako veseo čocek, pobožan, patrijarhalno vaspitan, pravi srpski domaćin. Svi su po tom temperamentu i nadahnuću, idu iz sportske porodice, u sportskom gradu, oko košarke su ceo život, to se negde i naslućivalo da mu je košarka bliska. Mislim da bez obzira na sve, njemu ona prava, afirmacija kao sportiste i čoveka, dolazi njegovim dolaskom u Partizan i sad već pod Željkovim nadzorom, vaspitavanjem, treniranjem i sve ono što prolaz kroz Željkovu školu i sve ono što zahteva od njih. Mislim da je za Aleksin dolazak u Partizan presudio Željko. Ja sam kasnije gledao tu njihovu prvu pripremnu utakmicu u Čajetini, sa ekipom Zlatibora, i videlo se i da je malo Željko slab na njega. Mislim da između njih postoji neka hemija, privrženost, ljubav, energija i sinergija. Iskreni su jedan prema drugom maksimalno i mislim da Aleksa to jako dobro koristi, a Željko je tu da tu njegovu energiju u pravom smeru baci kroz ceo tim – smatra Čačanin o odnosu dvojice poznatih i slavnih sugrađana.

Stekao se utisak da je šuter Partizana svojom igrom iznenadio, ako ne navijače crno-belih, onda ostatak države. Kovačević smatra da je to zbog podeljenosti javnosti, i dalje oko navijačkih boja.

Privatna arhiva/Stefan Kovačević

 

- Zato što se medijski napravio taj vakum, narod je podeljen na Zvezdu i Partizan. Sva reprezentativna okupljanja, u svim sportovima, igrači moraju da igraju zajedno, za jedan tim, himnu, grb, narod. Aleksin kvalitet je došao do izražaja, a opet kažem, on ga je imao i godinu dana ranije. On je veliki radnik, a igrači na pauzi između dve sezone rade na detaljima koji slabije idu, verovatno je radio na elementima odbrane i elementima agresivnije odbrane, što je na Svetskom dovelo do rezultata, i još jedna bitna stvar, on u plejadi jake bekovske linije u Partizanu treba da se izbori za te minute, možda i ne stigne da pokažesve što zna – naveo je Kovačević, pa dodao da mu je selektor Svetislav Pešić pronašao pravu ulogu, ali je presudan bio jedan drugi događaj:

- Po meni nesporno da je ovaj događaj sa Borišom Simanićem ojačao sve igrače. Oni su se tu skupili i ujedinili. To je timski sport, oni se osećaju između sebe, dišu kao jedan. Boriša je bio i deo njihovog tela – jasan je naš sagovornik.

Prošle sezone, kada je Avramović takođe bio na spisku nacionalnog tima, povreda ga je sprečila da učestvuje na Evropskom prvenstvu, a Kovačević je otkrio šta mu je tada poželeo.

- Pre godinu dana, Aleksa se spremao za reprezentaciju i nije igrao zbog povrede. Mi smo se videli na ručku i ja mu kažem, ove ili sledeće, boleo bih da uzmete medalju, da uzmeš nacionalnu penziju, to je meni želja bila za njega. Fakultet moramo da izguramo, ali ovo je sad bitnije. Ta nacionalna penzija znači.

Fenomen Aleksa Avramović heroj nacije – Karakter koji nosi iz kuće i energija, čačanska škola i saradnja sa Željkom Obradovićem ili nešto treće?

- Svega ima po malo. Taj čačanski uličarski šmek, koji nose ljudi iz Čačka, ljudi poput Dragana Kićanovića najboljeg košarkaška 20. veka, Bore Čorbe, Nadežde Petrović, Vladislava Petkovića Disa i po nekih još uglednih i uspešnih Čačana. Aleksa je miks svega toga. Vernik je, predan, odan, spreman na odricanje, sazreo je, oženio se… I taj reprezentativni duh i ono što se desilo sa Borišom, a mislim  da je tu presudilo sve ono što donosi Željko kao trener Partizana, harizmu i oreol sa tim medaljama i titulama. Takođe,  mislim da tu ima i zasluge sistema koji je Ostoja Mijailović doneo kao predsednik Partizana, jer on je napravio taj komfor koji igrači uživaju, osećaju pripadnost klubu, navijačima, atmosferi, Beogradu i onda kad se sve to pomeša, isplivalo je na videlo. A ustvari sve to je rad, iza svakog tog segmenta, stoji rad – podvukao je Stefan Kovačević i stavio do znanja svima da je Aleksa zapravo veoma vredan i uporan igrač.

Bonus video

Pratite sve vesti iz Srbije i sveta na našem Telegram kanalu.

Instalirajte našu iOS ili android aplikaciju – 24sedam Vest koja vredi