Kako nas je Aleksa Avramović sve "kupio": Besprekorni borac, dečačkog osmeha i nestvarne energije, primer generacijama koje dolaze!

Načinila je Srbija veliki uspeh ovog leta, Plasmanom u polufinale Svetskog prvenstva, obezbeđen je direktan plasman na Olimpijske igre,  a plasmanom u finale i srebrna medalja. Sada sledi još jedan meč do sna i krune generacije, koja je proteklih godina pretrpela brojne izmene, što zbog povreda, a što i zbog raznih pravila FIBA, povlačenja, odmora.

Ipak, jedno ime se nalazilo na gotovo svakom spisku, u gotovo svakom razgovoru - Aleksa Avramović.

Reč je o mladiću velikog osmeha, zarazne energije i neverovatnog karaktera.

Nije Aleksa imao lak put do nacionalnog tima i prilike da igra za zlato, a sada je heroj nacije. Košarkom je krenuo da se bavi u rodnom Čačku i to u ekipi Mladosti, a kada je potpisivao seniorski ugovor, odlučio se za Borac.

Usledilo je nekoliko promena u Košarkaškoj ligi Srbije i to u periodu dok je bio student, a interesantno, u tom periodu, Aleksa nije nastupao za mlađe reprezentacione selekcije, već je beležio po neki nastup za fakultetsku ekipu u beogradskoj studentskoj ligi, kada bi mu se ukazala prilika zbog obaveza u klubu. Potom je jedne godine "izdominirao" i pravo iz čačanskog Borca, dok su mnogi nagađali koga će pojačati u Srbiji, otišao u Vareze. U Italiji se zadržao tri sezone, a potom je usledio put u Unikahu, gde je svlačionicu delio sa legendom Partizana i nekadašnjim reprezentativcem, Draganom Milosavljevićem, pa Estudijantes, odakle je došao u Partizan, na poziv svog Čačanina, Željka Obradovića.

I pre dolaska u Partizan, oni koji prate košarku na dnevnom nivou, shvatili su o kakvom igraču je reč, ali široka javnost je tek sada, u protekloj sezoni crno-belih i na ovom reprezentativnom takmičenju shvatila da ima besprekornog borca i nekoga ko svojom energijom i požrtvovanošću podseća na tip igrača poput Dragana Milosavljevića. 

Nije bez razloga nakon meča sa Kanadom, hrvatski trener Aco Petrović pohvalio celi tim, ali kao heroja nacije istakao upravo Aleksu.

 

 

Pokazao je Čačanin i protiv Litvanaca i Dominikane energiju koju poseduje. Uvek na lopti, na ivici faula, blizu da preseče dodavanje ili omete rivala dovoljno da ni ne dobaci do koša.

Završio je duel sa Litvanijom sa krvavom usnom, to ga nije sprečilo, da sa još jednim udarcem u nizu, odigra besprekorno u odbrani. 

Više puta je pokazao kakav je borac, iako je domaćoj javnosti postao interesantan tek nakon tajm-auta Željka Obradovića, kada je trofejni stručnjak nezadovoljan onim što je plejmejker učinio na parketu uzviknuo - ALEKSAAAAA.

To Aleksaaaa je postalo nešto jako dopadljivo navijačima, pa su društvene mreže i danas pune njegovog imena. A što se njegove borbenosti i srčanosti tiče, može se primetiti i u razgovoru, prilikom izjava, dok trenira... Jednostavno, sa čistim srcem deteta pristupa svemu što se oko njega događa, pa čak i kada je to bila povreda koja ga je udaljila sa parketa na govoto celu sezonu, ili kada je novinarima u Manili govorio o besanoj noći koju su proveli nakon povrede Boriše Simanića.

U seniorski tim Srbije uveo ga je Aleksandar Đorđević, a već na debiju je ubacio trojku, možda ima i izvesne simbolike u tome. Nije tada otišao na Mundobasket, ali se njegov san, da predstavlja zemlju upravo ispunjuje. Još jedan korak, igrači poput njega to i zaslužuju.

Bonus video

Pratite sve vesti iz Srbije i sveta na našem Telegram kanalu.

Instalirajte našu iOS ili android aplikaciju – 24sedam Vest koja vredi