Žuća je sa Partizanom došao do vrha, ali i dalje pamti turnir na kome je ručao parizer! Za uspeh je važno biti iz Srbije!

Basketaši Srbije godinama unazad čine sam svetski vrh. Smenjivale su se ekipe, rotirali sastavi, ali one ekipe sa zastavom Srbije pored svog imena, ostajale su na vodećim mestima. Reprezentacija Srbije takođe je bez premca, a naši igrači pravili su razliku i u stranim timovima, pa je evidentno za uspeh potrebno imati srpskog igrača. U čitavom nizu uspeha koji srpski basket ima, nastala je još jedna ekipa, Partizan i za veoma kratko vreme zauzela visoko mesto na turu.

Već pri objavljivanju sastava bilo je jasno da crno-beli imaju jasne ambicije, šampionske. Iskustvo Ivana Žuće Popovića doprinelo je odličnom početku, a pohod na vrh krunisan je osvajanjem čelendžera u Novom Sadu.

- Iskreno, tek su se sad slegli utisci. Odirgali smo jedan fantastičan turnir, gde smo možda energetski bili iznad drugih ekipa, ali slavili smo jedan dan, i što bi rekao Nebojša Bošković, naš trener – imate samo 45 minuta da slavite i okrećemo se narednom turniru. Tako da smo vrlo brzo završili sa tom pričom i krenuli da se spremamo za nastavak sezone – rekao je Popović o turniru u Novom Sadu, pa analizirao nastup Partizana na čelendžeru:

24sedam/Katarina Mihajlović

 

- Nije neko veliko iznenađenje što smo izgubili od pod znacima navoda kineske ekipe. To je jedna jako dobra mlada ekipa koja nas je i dva turnira pre ovog, dobila. Mi smo taj meč odigrali katastrofa i u napadu i u odbrani su nas baš žargonski rečeno pocepali. Na kraju smo kolko tolko uspeli da ublažimo bruku. Drugi meč smo bili pred porazom, gubili smo 16:12 od ekipe Sansara, predvođenu našim Aleksandrom Ratkovim, koji je jako dobar igrač, baš se onako nacrtalo da je i on krenuo da ubacuje neke trojke, koje mu nisu jača strana, međutim, tad smo pokazali karakter i napravili seriju 9:0 i uspeli da se kvalifikujemo u četvrtfinale, gde smo čekali njihov međusobni duel i na kraju sa prve pozicije prođemo dalje.

Crno-beli su tako na kraju i imali sreće, jer su sa prvog mesta prošli u eliminacionu rundu i tako izbegli težak i neugodan žreb.

24sedam/Katarina Mihajlović

 

- Poklopili su se rezultati i kad smo videli drugu stranu žreba, rekoh ovo je neka šansa što nam je Bog dao. Drugi deo kostura je bio paklen, izbegli smo direktno okršaj protiv najbolje ekipe na svetu, ekipe Ub. Išli smo na Lozanu gde smo važili za favorita, pre svega što je publika na našoj strani, tu smo i energetski ušli jako i odmah sam znao da ko god nam dođe u polufinale, da ćemo uspeti da se plasiramo i što nam je bilo najvažnije da izborimo masters u Šangaju. Protiv Novosađana, odnosno Stojačića, jako je teško, igrač koji je sam sposoban da svaki basket da preko 10 poena i bilo je na jednu loptu imali smo sreće da i oni promaše jedan otvoreni šut, Stefan Milivojević je iskoristio šansu i bio meč viner i omogućio nam veliki uspeh i slavlje.

Milivojević je novajlija u crno-belom dresu, ali i na svetskoj basket sceni. Iako je u Srbiji igrao i ranijih godina, partije koje je prikazivao preporučile su ga upravo Partizanu, a u Novom Sadu je pokazao i svetskoj sceni da na njega ozbiljno mora da se računa.

- To je jedan mlad momak koji daje energiju. Vučemo problem od starta sezone sa povredama, prvo se povredio Marko Čakarević, pa Nikola Lazić i bukvalno smo imali jako kratak period da nađemo igrača i Nebojša Bošković je napravio pravi korak što je Stefanu dao šansu, koju je on iskoristio na najbolji način.

Osvrnuo se sada već godinama standardni učesnik najvećih svestkih turnira i svojih početaka i podsetio dana kada nije sve išlo po planu.

- Mi smo veteran, prvi smo krenuli da igramo te turnire, jako je bilo teško, nisi mogao da nađeš sponzora, bukvalno nama je ulaznica za inostranstvo bila ta što osvojimo domaći turnir i celu nagradu prenesemo na karte za sledeći turnir. To je zahtevalo i veliku potrošnju, finansijsku i energetsku. Uvek smo morali da igramo više nego ostale inostrane ekipe koje su imale sponzore. To sve je bilo mučenje, dok nisam prešao da igram za Ub. U Vrbasu smo imali neku malu finansijsku pomoć, ali u Ubu smo dobili značajna sredstva od predsednika opštine Ub, Darka Glišića i tada je neko rasterećene i energija koja nam je bila traženje sponzora, bila izbačena i fokus je bio samo na terenu. U Partizanu je to dosta lakše i organizovanije, naš direktor vodi računa o svemu, od selekcije turnira do traženja sponzora, nama je fokus samo na terenu.

U Beogradu su ranijih godina postojala dva terena gde se igrao najbolji basket. Olimp i Ranč su postali kultni zahvaljujući pričama Dragana Bjelice, Zemunaca, Džakova. Tamo su nastali mnogi timovi, neki su i prestali da postoje na tim terenima, ali emocije prema basketu su ono što i dalje veže sve njih.

- Neke najlepše emocije, gde sam možda i najviše napredovao kao igrač su na terenima Olimpa, zato što smo tu i najviše trenirali. Trenirati sa Gagom Bjelicom bilo je kao da svaki dan igraš najjači turnir na svetu. On je dosta zaslužan za moj basketaški i psihološki napredak u karijeri - priznao je Žuća, a zatim je otkrio i jednu anegdotu iz nekog prethodnog vremena:

24sedam/Katarina Mihajlović

 

- Ta priča sa parizerom u Rumuniji je jako zanimljiva. Igrali smo završni turnir, ako osvojimo plasiraćemo se u Debrecin, koji ako osvojimo idemo na svetski završni. Mi smo sve pare koje smo imali dali za put, hotel nismo imali, nego privatni smeštaj, gde smo morali da izađemo u sedam, osam ujutru, a turnir počinje u šest popodne. I igramo za prvo mesto. Mi u džepu imamo samo da se sipa gorivo i da se pojede nešto osnovno. Sećam se, svi smo uzeli po hleb, taj parizer, kečap, majonez i napravili sendvič, znači ovolike sendviče smo napravili, to nas držalo ceo dan - objasnio je Popović, pa nastavio:

- U povratku, uzimamo mi taj turnir, ne sećam se nagrade, znam da idemo nekim poluraspadnutim autom, koji je bio hiljadu, hiljadu i po evra, a mi dobijamo “G Shock” satove u vrednosti od 4.000 evra. Rekoh da li ovo može da se utopi negde, bar da jedemo kao ljudi i u povratku neko nalazi 500, 1000 dinara, mi po burek, tamo pred granicu. Ne možeš bolje, svi srećni, osvojili turnir, plasirali se na završni, svašta nešto nosi ovaj 3x3 basket.

A kada se prođe trnovit put do uspeha, na današnje uspehe, kada je sve mnogo rasterećenije i organizovanije, gleda se drugačije, pa su i slavlja tada bila značajnija.

- Svaki turnir je podjednako drag, ali ti neki iz  prošlosti, pogotovo zbog načina na koji si stizao do tih uspeha je nekako srećni i zadovoljniji. Više si znao da proslaviš, nego ove sadašnje, iako su to tada bile neke simbolične nagrade, mnogo manje nego sad, ali tada je svaka titula bila emotivnija.

Popović je svoj 3x3 put počeo sa ekipom Olimpa, gde je sazrevao pored Gage Bjelice. Ekipa sa Zvezdare dugi niz godina je bila u Top 10, ali su onda i svesni da dalje ne mogu, rešili da svako krene svoji putem.

- Sa Olimpom mi je bilo jako dobro igrati, pogotovo što su sve to veliki optimisti i kada se postigne neki lošiji rezultat sutradan se sve zaboravlja i trenira se još jače i mi smo nekako bili igrački limitirani i visinski, ali mi smo i na neki naš trud uspevali da uvek budemo uTop 10 ekipa. A sa druge strane neko sa kim sam mnogo voleo da igram je Dušan Samardžić, pogotovo 2021. godine. Igrali smo tad, kada sam ja povredio koleno, pa operisao slepo crevo i izgubio prava na registraciju za tim Ub i onda sam rekao u julu svi turniri koji mogu da se igraju u Srbiji i Bosni, igraću narednih dva meseca, tako da sam sa njim proputovao sve to, igrali po tri četiri turnira nedeljno, s njim sam smeo da idem u rat ako treba. Tad smo uzeli i Torbicu, četvrti je uglavnom bio ili Nemanja Stanković ili Miki Milovanović, ali smo upoznali sve puteve Srbije i Bosne. Iskreno voleo bih da u budućnosti sa Dukom igram ponovo, to je jedan od mojih najboljih drugara.

Stojačići

Ivan je u Ubu igrao sa trenutno prvim basketašem sveta Strahinjom Stojačićem, dok je kroz karijeru često bio rival njegovom starijem bratu, Stefanu Stojačiću. Da se radi o kvalitetnim igračima, jasno je i onima koji su pogledali jedan basket duel, a Popović nije mogao da objasni protiv koga mu je teže igrati.

- Obojica su jako dobri, Stefan mnogo dobru ruku ima, ne smeš da ga pustiš, pritom je i fizički jako dobar, i skočan je. Sa druge strane, Strahinja kao da je uključen na struju, kao kad zavrtiš one pokemone unutra i ne znaš gde će, e isto tako za Strahinju, prebrz je, mršav, ne možeš sa njim da budeš u kontaktu, na sve to, sada je nabacio i šut, što sa mnom nije imao tako dobar – nije propustio Popović priliku da se našali sa bivšim saigračem, pa je dodao:

Mislim da je trenutno najbolj igrač na svetu. Mogu nešto da ga “izvaćorim”, ali je najvažnije da se pomolimo Bogu da promaši neki šut, ako ga pustimo i to je to.

Za uspeh je važno biti iz Srbije

Ono što je pubika mogla da vidi i u Novom Sadu, veliki broj stranih ekipa u svom sastavu ima i srpske igrače. Ranije su put Kine išli mladi i neiskusniji igrači, a danas to čine i oni sa odličnim ranking mestom.

24sedam/Katarina Mihajlović

 

- Kinezi su došli na ideju da uz pomoć najboljih svetskih igrača skupe svojim igračima bodove za direktan plasman na Olimpijske igre i za sada im dosta dobro ide. Uzeli su dobre igrače i ti kineski igrači postaju bolji uz njih. Videli ste Peking, koji je osvoji dva, tri turnira, Vuksi je igrao finale, Liman svaki turnir stiže do kraja, čak i Ub ima jednog Kineza, prvi Kinez koji je osvojio jedan masters. Hangžu je imao jednog Kineza, Futijan isto, za sada ideja kineskih investitora je jako dobra. Mongolci su isto hteli da pojačaju drugu ekipu, prvi turnir koji je Aleksandar Ratkov odigrao sa njima je bilo polufinale ekipe koja je bila anonimna, Ulanbator je uzeo Marka Dugošiju, igrali su finale čelendžera kod njih, gde dobijaju Ub. Izgleda da je ključni uspeh imati Srbina u ekipi – konstatovao je Popović nešto što se da primetiti i na terenu, ali i na FIBA rang listi.

Uskoro se bliži Mundobasket, pa je Popović izneo i svoja očekivanja pred svetsku smotru najboljih reprezentacija.

- Kao patriota, Srbija mi je favorit, pogotovo sad mislim da će se naši više inatiti, jer su prognozirali da smo osmi favorit. Zemlja košarke  baš osmi favorit.. Pretpostavljam da ćemo biti u najjačem sastavu, mislim da možemo da pomrsimo račune i tim Amerikancima, koji na Svetsko prvenstvo ne gledaju baš kao na Olimpijske igre.

A kako bi se ponajbolji igrači sveta, uklopili na basket, popularni Žuća nema dilemu – kao i na košarci, naročito kada je Nikola Jokić u pitanju.

- Pa isto kao i u NBA, bio bi glavni igrač koji svaki put može da da koš i asistira, čovek je mađioničar. Bez faula niko ne bi mogao da ga sačuva, sa faulom, verovatno svi. I Janis bi dominirao, lomio bi konstrukcije. Te fizički jake igrače nema ko da čuva. Dončić je jedan od pet najboljih igrača NBA lige, pričali smo pre i o Kariju, takve ruke prosto ne mogu da zakažu. Evo pojavio se Džimi Fredet, koji je predvodio američku reprezentaciju, a bio je sporedni igrač u NBA, došao je na basket i počeo je da pravi veliku razliku, iako ima negativan skor protiv srpskih igrača.

Bonus video

Pratite sve vesti iz Srbije i sveta na našem Telegram kanalu.

Instalirajte našu iOS ili android aplikaciju – 24sedam Vest koja vredi