Kokoškov za 24sedam: Za nas se i u „balonu“ u Finskoj igra veliko takmičenje

Godinu koja je već puna izazova zbog svega što je korona poremetila, Igor Kokoškov (48) odlučio je da dodatno „začini“ odlaskom iz Amerike i preuzimanjem Fenerbahčea. Prvi stranac koji je vodio tim u NBA ligi već nekoliko meseci testira trenerske mogućnosti u Evroligi, ali istovremeno u mislima sklapa kockice naše reprezentacije, koju čeka učešće u drugom „prozoru“ kvalifikacija za Evropsko prvenstvo 2022. godine.

Srpski košarkaši će 28. novembra odmeriti snage sa Švajcarskom, dva dana kasnije sastaće se sa Finskom. Obe utakmice se igraju u „balonu“ u finskom Espou. Selektor je nedavno objavio spisak igrača za ova dva ispita i na njemu se nalaze uglavnom košarkaši iz ABA lige, uz nekolicinu koji nastupaju u Evrokupu i tri igrača Zvezde koji igraju Evroligu. Srbija u grupi E ima polovičan skor 1-1, baš kao i Finska, ispred je Gruzija sa 2-0, a iza Švajcarska bez pobede (0-2). Iako naš tim neće biti u najjačem sastavu, već znatno podmlađen, od njega se očekuju dve pobede.

– Mi znamo da reputacija ne igra. Veliko smo košarkaško ime, imamo standarde, ali to su ipak stvari kojima se bave mediji i navijači. Nema mnogo kalkulacija, Srbiju će u Finskoj predstavljati najbolji mogući igrači koji su na raspolaganju trenutno i siguran sam da će dati sve što mogu. Okolnosti su teške, pokušavamo i u takvom ambijentu da budemo pozitivni i da se pripremimo za ta dva meča – objasnio je u razgovoru za 24sedam selektor Srbije Igor Kokoškov.

Pročitajte još – Počela je nova era Fenerbahčea: Prva pobeda Kokoškova u senci povrede Veselog

Kada se u februaru igrao prethodni „prozor“ Igor je u nacionalni tim stigao kao jedan od trenera Sakramenta, sada će u reprezentativno odelo uskočiti iz opreme Fenera.

– Kada sam preuzimao reprezentaciju, moj jedini uslov je bio da vodim ekipu na svim takmičenjima. S tog aspekta se ništa nije promenilo. Da ne bude da na nekima jesam, a na nekima ne. To je veoma bitno, jer nisam želeo da budem selektivno prisutan. Ne postoje važna i manje važna takmičenja. Uvek postoje prepreke, ali su prisutni dobra volja i entizijazam pa je zato moguće prepreke preskočiti. Najvažnije je da je tim u vozu i da se voz kreće, ide dalje…

Trenutno deluje da je najmanji problem to što će ekipa imati malo vremena da se uigra, a da kompletna organizacija deluje daleko komplikovanija.

– Imamo dve i po nedelje do početka toga, logistika se menja, jer se regulative menjaju u Evropi, neki letovi se otkazuju. Ni malo lak posao nemaju ljudi iz Saveza koji organizuju sve. Da se spoje sve kockice – od igrača koji dolaze iz Srbije, pa onda košarkaši koji igraju u inostranstvu – da se svi skupe i budu u Finskoj. Logistika stvara probleme, ali smo svi puni entuzijazma i voljni smo da damo ekstra energiju da se ovaj projekat završi na najbolji mogući način.

Na pitanje da li posle godinu dana u ulozi selektora, jedva čeka neko veliko takmičenje sa najjačim sastavom Srbije, Kokoškov je dao negativan odgovor.

– Ne čekam, jer se za nas i u „balonu“ u Finskoj igra veliko takmičenje. Mislim da vrlo malo pričamo o narednom letu, o Olimpijskim igrama, o kvalifikacijama za OI, dostupnim igračima, jer smo usredsređeni na prvu sledeću utakmicu. Velika je neizvesnost kad je sledeća godina u pitanju, mnogo toga je nepoznato, tako da ćemo informacija prikupljati u hodu i rešavati ih. Sada smo koncentrisani na sledeći „prozor“.

Kokoškov kaže da mu je olakšavajuća okolnost kad je uklapanje klupskih i reprezentatvnih obaveza u pitanju, činjenica da ima sjajne saradnike.

– To su ljudi koji nisu postavljeni tu estetski. Veoma mi je bitno što imam dobre saradnike i u klubu i u nacionalnom timu. Ljudi u stručnom štabu su vrlo aktivni i mnogo pomažu. Ja dajem sve od sebe da ispunim sve što je potrebno, nije to malo posla, ali nije ni nemoguće. Timski sam igrač, pa se uklapamo.

Svako jutro gledamo na vestima da li je neko zaražen

Ova epizoda u reprezentaciji Srbije nije prva za Igora, jer je bio član stručnog štaba 2004. i 2005. godine kada je nacionalni tim vodio Željko Obradović. Upravo svog mentora je ovog leta zamenio na klupi turskog Fenerbahčea. Ovaj veliki izazov je prihvatio posle više od dve decenije provedene u američkoj košarci.

– Ja sam rođen i odrastao u Evropi, sa 27 sam otišao da radim Ameriku. Doživljavam sebe kao Evropljanina, nije prošla nijedna godina da nisam nekoliko meseci proveo na evropskom tlu. S obzirom na to da sam odrastao ovde, da razumem kulturu, ljude – nije velika promena. NBA je košarkaški vrh i u ovom treunutku najbolje organizovana liga na svetu i jedina profitabilna. Posle 20 godina rada tamo, doneo sam poslovnu odluku da probam nešto drugo. Bio je to i sticaj okolnosti, rasplet nekih situacija, doza sreće… Osećam da sam na pravom mestu u pravo vreme. Ovo je nova stranica u mojoj karijeri, ali kad pogledate svet u 21.veku – treneri i igrači često menjaju tržišta… Nekada je prelazak na drugi kontinent bila ogromna promena, a sada se to mnogo češče dešava.

Posle poziva Fenerbahčea Igoru nije bilo potrebno mnogo vremena za razmišljanje.

– Ja sam tada bio sa Sakramentom, sezona je trajala, glava mi je bila u nekom potpuno drugom poslu. Razgovorao sam sa generalnim menadžerom Mauricijom Gerardinijem, koga veoma dobro poznajem… Nisam imao posebne uslove. Moja odluka da dođem u Fenerbahče je lične prirode. Jedno novo iskušenje, novi sportski izazov. Svi smo sportisti, a meni je ovaj izazov zvučao veoma interesantno.

Od početka sezone pre svega u Evroligi, timovi imaju ogromne probleme sa virusom korona. Nijednom treneru nije lako da priprema tim za nešto, kada ne zna šta će biti „sutra“.

– Živimo u jednom zaista teškom vremenu, sa velikim pritiskom na svim nivoima. Mislim da to oseća svaka porodica, svaka individua, bez obzira na to na kom kontinentu živi. Sve to ostavlja, nadam se, kratkoročni trag na sve nas. Nadam se da neće ostaviti teže posledice na život ljudi. Već traje osam meseci i nije dobro. Svako jutro ustanemo i pogledamo vesti – da li je neko novi zaražen, da li je neko u našem timu pozitivan na virus… Dva do tri puta nedeljno se testiramo. Na sreću Fenerbahče je među tri tima Evrolige koji do sada nisu imali inficirane članove, sa tog aspskta smo malo zaštićeni. Pokušavamo da da se fokuisramo na košarku i na porodice. Žao mi je što nema navijača na tribinama, bilo bi zbog svega lepše da su tu, ali dobro je da bar možemo da se bavimo našim poslom i da su te utakmice na TV.

Košarkaši Fenerbahčea su u prvenstvu Turske neporaženi – imaju sedam pobeda baš kao i Efes. U Evroligi imaju skor od četiri trijumfa i tri poraza, a u narednom kolu večeras gostuju ekipi Barselone.

– Kad pogledam generalno – zadovoljan sam. Imamo zdravu grupu momaka, koji su vrlo ambiciozni i posvećeni svom poslu. Imamo dobru hemiju, atmosferu, momci su pravi profesionalci. Svaki trener ima neke svoje zahteve i uvek traži više. Meni je bitno što smo stvorili zdravu sredinu u kojoj radimo i za sada smo zadovoljni gde smo. Kad su ambicije u pitanju, mislim da se niko u košarci trenutno ne bavi kalkulacijama i velikim planovima, svi imamo kratkoročne ciljeve. Meni je najbitnije da se pripremimo za svaku sledeću utakmicu i da pokušamo da je pobedimo.

Amerika me prihvatila i dala mi mnogo

Igor u decembru puni 49 godina, a iza sebe ima čak 28 godina trenerskog staža. Promenio je više od deset klubova, vodio je pre Srbije, reprezentacije Gruzije i Slovenije (zlato na EP 2017).

Sve to je do sada stigao jer je prerano završio igračku karijeru, zbog teških povreda kolena i skočnog zgloba zadobijenih u saobraćajnoj nesreći tokom služenja vojnog roka. Pre toga je bio junior Crvene zvezde zajedno sa Sašom Obradovićem i Nebojšom Ilićem.

– Da se to nije desilo, možda bih bio neki prosečan igrač i samo gubio vreme. Teško je da analiziramo šta bi bilo, kad bi bilo. Možda mi je to odredilo dalji put. Svakako, ja sam sa obe noge na zemlji, to je moj život, moja sudbina. Zahvalan sam na svemu.

Tokom 90-ih godina Kokoškov nije mogao ni da zamisli da će kao trener biti NBA šampion, kao selektor prvak Evrope…

– Ko je mogao da planira da ću 20 godina biti u NBA, da ću uraditi neke stvari koje sam srećom uradio… Ja sam vrlo zadovoljan svojim životom i ne merim se ni sa kim. Mislim da svaki čovek živi svoj život, sigurno da ima mnogo uspešnijih, talentovanijih trenera, ali ako se čovek stalno meri sa nekim drugim ne može da bude srećan. Mislim da na kraju krajeva, sreća dolazi iz nas samih. Zadovoljan sam svojom karijerom za sada. Neki novi treneri i mlađe generacije će biti mnogo bolji nego mi, jer da nije tako košarka ne bi napredovala.

Igor je ove godine napustio Ameriku, ali svakako sebe ponovo vidi tamo.

– Moja deca su Amerikanci, moja supruga je Amerikanka, mi živimo u Finiksu, sigurno ću kada završim karijeru, živeti između Srbije i Amerike. To je zemlja koja mi je dala mnogo, koja me prihvatila, bez obzira na to što sam otišao sa 27 godina. Dali su mi šansu da pokažem talenat, nikada nisam osetio predrasude, bio bih nezahvalan kada to ne bi znao da cenim.

Pročitajte još – Kokoškov brani Divca: Ja prvi nisam znao da će Dončić postati jedan od najboljih na svetu

Bez obzira kakvi se rezultati budu ređali u budućnosti, Kokoškov smatra da je trenutno najbitnije da svi zajedno pobedimo svetsku pandemiju.

– Sportisti smo i uvek imamo neko sledeće takmičenje. Ima trenera koji su iz Kuće slavnih, mnogo duže rade nego mi, ali na svakoj sledećoj uutakmici, imaju isto uzbuđenje kao na prvoj koju su vodili u u životu. Ja sam zadovoljan gde sam. Nadam se da ćemo prevazići ove probleme koje imamo kao društvo. I da ćemo moći da se bavimo sportom. Treba da razumemo koliko smo mali i minorni. Sport je zabava – ne spašavamo ljudima živote. Mi zabavljamo ljude, a zabava dolazi kao nešto ekstra. A postoje neke mnogo bitnije, fundamentalne stvari – egzistencija. Ovo je buđenje za sve nas, da shvatimo gde smo kao individue i kao društvo – zaključio je Igor Kokoškov.

JOKIĆ I DONČIĆ – BISERI SVETSKE KOŠARKE

Kokoškov je veoma srećan što ima priliku da uživa u igri Luke Dončića i Nikole Jokića.

– Oni su fenomenalni  – dva bisera svetske košarka. Jokić kao Srbin, Luka kao Slovenac – potiču iz jugoslovenske košarkaške škole – nose lucidnost i šarm koji vrlo teško može da se uči. Obojica su vrhunski dodavači, asistenti, a dodavanje je najteži košarkaški elemenat, ne samo tehnički. Taj element pokazuje košarkašku inteligenciju. Oni na najbolji mogući način reprezentuju jugoslovensku školu košarke i moramo da se podsetimo da Luka ima tek 21 godinu, Jokić 25, duga karijera je ispred njih. Samo neka budu zdravi. Brojke i statistiku koju će popuniti, ako ovako nastave da se razvijaju… Verovatno će ući u krug najboljih igrača koji su se bavili ovom igrom ikada. To je zaista impresivno.

Pratite sve vesti iz Srbije i sveta na našem Telegram kanalu.

Instalirajte našu iOS ili android aplikaciju – 24sedam Vest koja vredi