Stanković: Zvezda je bila poziv koji se ne odbija, želim da ispišem istoriju i kao trener

Ako neko poznaje „Marakanu“ odlično onda je to Dejan Stanković. Prvo kao igrač, sada kao trener, vodi ekipu do novih uspeha. Kako je video godinu na izmaku govorio je na tradicionalnoj „Crveno-beloj večeri“.

– Ova godina je bila veoma izazovna za mene. Debitovao sam kao trener i to u klubu za koji navijam. Sklop situacije i momenata me je doveo na „Marakanu“ da sa velikim zadovoljstvom i ogromnom podrškom kluba upoznam predivne fudbalere koje treniram i sa njima sarađujem kroz čitavu godinu. Nije bilo lako za jednog „početnika“. Hvala Vladanu Milojeviću što mi je ostavio 11 bodova prednosti, pa sam imao vremena da na miru sednem na klupu Crvene zvezde i detaljnije se upoznam sa poslom – počeo je Stanković.

Pročitajte još:

Terzić: Rušimo postavljene ciljeve, verujem da možemo da prođemo Milan

Stanković se prisetio dečačkih dana: Pobedimo Partizan 13:0, a ja nisam spavao dve nedelje pre meča

Nastavio je u istom dahu.

– Osvojili smo titulu, to je najbitnije. Bilo je lepih momenata, ali i teških situacija iz kojih smo izašli mnogo jači, međutim, najvažnije je da se brzo uči i sazreva. Potom kvalifikacije tokom leta gde smo morali da se adaptiramo na situacija sa koronom koja nije bila laka. Bez „Marakane“ i 50 hiljada ljudi i revanša je mnogo teško. Videli ste i sami kako je izgledao taj put. Bilo je uspona i padova, mečeva gde smo možda prošli bolje ili gore od zasluženog. Ono što je najbitnije – obezbedili smo učešće u evropskim takmičenjima četvrti put. U prvenstvu smo bili dobri, dominantni i lepršavi. To svaki navijač Crvene zvezde voli da vidi i zato mi je mnogo žao što je „Marakana prazna“. Hrabro smo najavili da ćemo se boriti za „evropsko proleće“. Polusezonu smo završili sa devet bodova prednosti i svi zajedno smo verovali da možemo da uradimo to. Ponosan sam na igrače. Pomeramo granice i podižemo lestvicu. Ne mogu da kažem ništa drugo sem da sam presrećan i da svaki dan uživam što sam u klubu.

Prisetio se kako je izgledao poziv da dođe u Beograd, na klupu voljenog kluba.

– Poziv koji menja sve i koji se ne odbija. Ne mogu da kažem da Zvezda zove samo jednom, jer mene u suštini ne može ni da zove, s obzirom na to da se osećam kao da nikada nisam ni otišao. Bilo je pitanje vremena kada ću se vratiti. Sećam se prijateljske utakmice između Crvene zvezde i Udinezea kada sam imao priliku da poslednji put pozdravim navijače u dresu. Nije to bila oproštajna utakmica za mene, ali je bila prilika da ih ponovo vidim i sećam se da je bio transparent „Deki, Zvezda te zove i čeka na tebe“. Tako da, došao je poziv da se vratim kući, zasučem rukave i da polako, iz dana u dan, rastemo svi zajedno. Znao sam u šta se upuštam i da neće biti lako, jer ovo je zaista veliki klub. Svaki dan je novo dokazivanje. Pobediš, ali to se odmah arhivira i tako u krug. Želimo pobede i trofeje. Lepa „opklada“ u mom životu, svim srcem sam došao ovde i videlo se na početku kakvu energiju imam. Nestrpljiv sam bio, hteo sam što pre da postignemo gol i rešimo pitanje pobednika, ali sad dolazim do staloženosti. Utakmica traje 90 minuta, a čovek se uči dok je živ. Ipak, ništa od toga ne bi bilo da nemam podršku kluba, igrača i navijača.

Prisetio se i kako je, praktično još kao dečak, ostvario snove u Crvenoj zvezdi.

– Proveo sam mladost u svlačionicama naše Omladinske škole i tada na „šljaci“ gde smo trenirali. Kada neko prođe sve to i dobije čast da debituje za Crvenu zvezdu, to je nešto što ti ispuni sve snove i ostane urezano u sećanju. Ja sam sa 16 godina debitovao za klub o kom sam maštao celo detinjstvo. Sanjao sam da debitujem, da postignem gol, da se upišem u strelce u večitom derbiju, da nosim desetku i kapitensku traku. I snovi polako kreću da se ostvaruju, ali treba verovati i raditi. Kroz taj put naučiš šta je Crvena zvezda. Lepo je rekao Vladimir Cvetković – „Zvezda je onolika, koliko si maštao o njoj pre dolaska“. Biti trener mladim igračima koji su stasali u Omladinskoj školi je posebno zadovoljstvo. Srećan sam jer vidim želju, volju i entuzijazam kod njih. Ne želim da nijedan mladi igrač debituje, pa da ga posle sklonim i da ga nema. Radimo da svakog spremimo mentalno, fizički i taktički da kada obuče dres Crvene zvezde – otane deo tima. Ubacujemo momke koji su stasali ovde, a sada nose igru kluba, kao što sam to nekada činio i ja, i posle mene još mnogo sjajnih igrača. Pre svega, moraš poštovati klub i znati čiji dres nosiš, kao i koji grb predstavljas. Klub je iznad svega i ponašamo se u skladu sa sloganom – Iznad svega – Zvezda.

Podsetio se omladinskog staža u crveno-belom dresu.

– Kada sam došao u Zvezdu, moji snovi su počeli da se ostvaruju. Imao sam sreću da me prihvati Toma Milićević, trener koji je „izmislio“ mnogo nas i zaista je selektirao veliki broj sjajnih igrača. Tada je bilo najvažnije da ne odustaneš. Borba je trajala iz dana u dan, neko je prolazio, neko je otpadao, neko je verovao, neko nije, ali tako je to u fudbalu. Moraš imati talenat, volju i želju da uspeš, ali ključne su radne navike. Generacija u kojoj sam bio je igrala ozbiljan fudbal. Sećam se da nas je u kadetima dočekao Vladimir Petrović Pižon, na moje zadovoljstvo. On je neko ko je odrastao sa mojim ocem na Bulbulderu. Milićević am je usadio radne navike, a Pižon nas „dopunio“ sitnim tehničkim detaljima koji su nam bili veoma važni tada. Bio sam deo dominantne generacije i tada naučio da u Zvezdi moraš da pobediš na svakoj utakmici.

Ne krije sreću što je ponvoo u klubu.

– Zadovoljstvo mi je što sam u prilici da budem u Crvenoj zvezdi. Treba se osvnurti na poslednjih par godina gde smo uspeli da istrpimo i različite nepravde i iz svega toga izađemo jači. Sada sam tu ponovo i želim da sa igračima ostvarim trag u istoriji Crvene zvezde. Ne verujem da je bilo ko došao u Zvezdu i da nije imao takav san. Nastaviću da sanjam sa željom da taj „tekst“ o istoriji bude što veći – zaključio je Stanković.

Pratite sve vesti iz Srbije i sveta na našem Telegram kanalu.

Instalirajte našu iOS ili android aplikaciju – 24sedam Vest koja vredi