Od Partizana do Partizana, Ivan Obradović za 24 sedam: Povrede su mi iskrojile karijeru, zato sam srećan kad sam na terenu!

Svuda pođi - kući dođi. Brojnim sportistima se tako namesti, a mnogi tako odluče jer im je to velika želja.

U ovu drugu grupu spada i defanzivac Partizana Ivan Obradović. U crno-belom dresu je još kao dečačić počeo karijeru, a posle nekoliko inostranih angažmana ponovo je u Humskoj.

Posle nešto više od godinu dana u Partizanu kako ste zadovoljni učinjenim, onim što ste prikazali na terenu i onim što je Partizan prikazao u domaćem prvenstvu i u Evropi?

- Posle godinu dana mogu da kažem da sam generalno zadovoljan, mada je bilo manjih povreda koje su me odvojile od terena. Moja ideja kada sam se vratio je bila da igram što više ali na neke stvari ne može da se utiče.

Dok ste bili u inostranstvu u svakom prelaznom roku su vas "selili" u tabor Partizana. Koji je bio odlučujući momenat da pristanete? 

- Dok sam bio van Srbije stalno se pričalo o mom dolasku u Partizan. Na dolazak je sa jedne strane uticala korona, a onda i moj raskid sa Legijom i naravno porodica. Ja sam i planirao da se jednog dana vratim ali stvari su se pre godinu dana tako složile i eto me opet u Partizanu.

 

 

Nije tajna da su vas povrede dosta kočile u karijeri. Kolena su vaša slaba tačka, a ove godine je bio i prelom šake. Koliko vam je bilo teško u tim momentima?

- Često kažem da su mi povrede iskreirale karijeru. Nažalost to me prati od mog debija do danas, borim se sa tim, trudim se da budem mentalno jači kako bih to prevazišao. Zato guram, srećan sam kad sam na terenu i zato koristim svaki momenat.

Igrali ste u Španiji, talenat je bio neosporan, ali je i tada povreda uticala na "vaše snove” da ne zaigrate u nekom od najboljih klubova u Španiji? 

- Došao sam  iz Partizana gde sam igrao napadački fudbal i osvajao trofeje u klub koji nije bio u baš najboljoj situaciji, borio se za opstanak tako da nisam mogao da pokažem sav svoj potencijal. A onda su došle i te povrede i posle 4 sezone sam raskinuo ugovor, a svakako sam mogao mnogo, mnogo više da uradim.

Rođeni ste u Obrenovcu, potekli ste iz čuvene skole "Obrenovac 1905" (iz koje su ponikli Nemanja Matić, Radosav Petrović, Uroš Đurđević). U kakvom su vam sećanju ti dani ostali? 

- Rođen sam u Obrenovcu ali sam sa devet godina došao u Partizan tako da je prva krštenica upravo u mom klubu. Jesam išao na neke treninge i turnire u školi fudbala gde su počeli mnogi talenti i to mi je ostalo u jako lepom sećanju.

Prošli ste kompletnu omladinsku školu crno-belih i od 2007. do 2009. godine bili prvotimac Partizana i reprezentativac Srbije. Za to vreme osvojili ste tri šampionska pehara. Koliko je vreme u matičnom klubu uticalo na vašu dalju karijeru?

- San svakog deteta Partizana je da zaigra u prvom timu i da osvaja trofeje. Ja sam jedan od privilegovanih koji je imao tu čast da jako mlad debituje i provede tamo dve sezone, dve duple krune osvoji, dva puta izlazak u Ligu Evrope što je svakako sjajno i onda odlazak u Saragosu. To su super stvari i ta emocija me nosila kroz karijeru. 

Posle Partizana prva stanica bila je Saragosa? Kako vam se svideo život u Španiji? 

- Španci su po mentalitetu slični nama tako da sam uživao na terenu i van njega, tamo sam stekao prijatelje i rado se vraćam u Saragosu kad god imam vremena.

 

 

Proveli ste nekoliko godina u Belgiji. Najpre u Mehelenu, a zatim u Anderlehtu. Tada ste imali status najskupljeg stranca u istoriji Mehelena u tom trenutku? 

- Što se Belgije tiče bio je to za mene možda i najbolji fudbalski period posle Partizana. U Mehelenu sam odigrao sjajnu sezonu i onda otišao u Anderleht u tom trenutku u možda najvećem transferu za jednog stranca što je bila velika stvar. Vole me tamo, to je super klub, familijaran i radi se sećam tih momenata.

U Briselu ste se fudbalski ostvarili i tu se posebno ističu utakmice protiv PSŽ, Bajerna i Seltika? 

- U Anderlehtu je sve bilo sjajnu, bili smo šampioni, uzeli Superkup, igrali Ligu Evrope, Ligu šampiona, imao sam sjajne momente i osećao sam se stvarno privilegovano što sam deo istorije tog kluba. 

Da li je Legija bila greška (zbog činjenice da niste odigrali nijedan meč)? 

- Legija, lekcija više nego greška, nisam imao neki posebno dobar osećaj kad sam odlazio tamo. Ipak, verovao sam da može to da bude dobro za mene i za moju karijeru jer sam išao u klub sa šampionskim ambicijama. Posle Anderlehta želeo sam da nastavim u istom ritmu, da idem u tim koji je najbolji u svojoj državi, koji stalno osvaja trofeje ali je puno nekih stvari uticalo da ne odigram ni minut, ali ne žalim.

 

 

Igrali ste za reprezentaciju. Kako vam se čini sve ono što je Srbija uradila od kada je selektor Dragan Stojković? 

- Bio sam član reprezentacije dugo godina, igrao bitne utakmice, postigao taj jedan važan gol za odlazak na SP, promenio dosta selektora. Kao i svi naši navijači naravno da sam srećan zbog odlaska na Svetsko prvenstvo. Oduševljen sam kako reprezentacija trenutno igra, kako sve to izgleda, kakva je energija, sigurno da je selektor Dragan Stojković uticao na sve to. Izvukao je maksimum iz igrača što se vidi na terenu. Svi igraju hrabro i to me mnogo raduje. 

Nedavno nas je napustio Momčilo Moca Vukotić. 

- Upoznao sam ga ali nisam ga poznavao. Reći ću ono što svi znaju, legenda, jedan jedini neponovljivi!

Kakve su vaše želje za narednu godinu? 

- Moje zelje za narednu sezonu su da malo više igram nego u ovom prethodnom periodu prvenstva, da dobro prođu pripreme pa posle ćemo videti. Ne razmišljam mnogo unapred, idemo korak po korak.

BONUS VIDEO:

Pratite sve vesti iz Srbije i sveta na našem Telegram kanalu.

Instalirajte našu iOS ili android aplikaciju – 24sedam Vest koja vredi