Partizan je ponižen - Vučela, Vazura… vreme je! Prazan JNA u Evropi jeste dokaz, uspešno ste završili posao!

Znao je Partizan u bližoj i daljoj prošlosti da bude odlikaš… Primao je u Evropi pet, pa i šest komada, preživeo Fljamuntarije, Kroacije, Artmedije, Petah Tikve i Šamroke, nedavno kijevski Dinamo… I niko od njih ga nije ponizio kao što su to u četvrtak uveče uradili Milorad Vučelić i Miloš Vazura.

Da, direktno rukovodeći tandem, koji je svojim (ne)činjenjem nekadašnjeg vicešampiona Evrope pretvorio u senilnog matorca kojeg u širokom luku izbegavaju čak i rođena deca, toliko ubačena u stanje apatije da su u trećem kolu kvalifikacija za Ligu Evrope protiv Lugana tribine oronulog zdanja u Humskoj ulici izgledale avetinjski prazno.

Sramotno pust fudbalski hram uoči jednog od najvažnijih mečeva u modernoj istoriji Valjka najveći je poraz svih onih koji su ga nebrojano puta dosad vadili iz živog blata, ujedno i najveća pobeda najsramotnijeg rukovodstva koje je ikada sedelo u kancelarijama podno severne tribine stadiona JNA. A nije da nema konkurencije…

Jer, svi prethodnici V/V tandema na čelu kluba kojem je pripala čast da odigra, istorijski, prvi meč u tek uspostavljenom Kupu šampiona, kako tako su održavali plamen buktinja koje prkosno skoro osam decenija gore sa bordo-plavog i crno-belog dresa.

Vučelić i Vazura dobili su tu privilegiju da takav teret nikada ne ponesu… Kako i zbog čega su došli u situaciju da budu toliko osioni i sigurni u svoje pozicije, izvesno, nikada nećemo saznati, mada za Partizan posle svega to i nije važno. Nije, na kraju dana, važno ni to da li je način borbe organizovane grupe Partizanovih navijača protiv njih dvojice svrsishodan ili ne… A, i o tome se može polemisati…

Za Partizan je najtragičnije to što su Vazura, Vučelić i njihovi pioni onih šest buktinja doveli gotovo do gašenja. Nekolicina „prokletnika“ koji su se sinoć našli na mestu na kojem je nekada 30 i kusur hiljada duša pevalo o ljubavi prema crno-beloj boji i na 0:6 mirne duše se mogu smatrati čuvarima plamena koji tinja sve tiše.

Više od nekonkurentnosti ekipe na međunarodnom i domaćem koloseku o kojoj je pre samo osam dana grmeo Aleksandar Stanojević, svakog ko je dobronameran prema žestoko urušenom velikanu sa Topčiderskog brda treba da zabrine to što su od Partizana ruke digli oni iza čijih leđa je uvek mogao da potraži spas.

Oni koji su ga i u najtamnijim noćima, izranjavanog i izmrcvarenog, na tim istim rukama iznosili sa bojišta, pružali mu prvu pomoć i bili jedina sigurna luka u koju je mogao da uplovi u bilo kom trenutku kako bi se presabrao i potom uzdignuta čela vraćao u trofejne bitke. A ni njih sada nema ni na vidiku…

E zato, Vučela i Vazura, kucnuo je čas da se svode računi. I ne, ne da biste svojim odlaskom pokazali da vam je stalo i da želite dobro klubu, znamo da nije. Drugovi i gospodo, uspeli ste u onome zbog čega ste dovedeni tu gde jeste. Partizan je ponižen, Partizan je devastiran, Partizan se više ni za šta ne pita… Svoj deo posla ste odradili profesionalno i perfektno i idealan je trenutak za slavodobitni odlazak. U istoriju… Onu koja će vas pamtiti kao najsramotnije rukovodstvo koje je ikada sedelo u kancelarijama podno severne tribine stadiona JNA. A nije da niste imali konkurenciju…

Bonus video

Instalirajte našu iOS ili android aplikaciju – 24sedam