Stanković se prisetio dečačkih dana: Pobedimo Partizan 13:0, a ja nisam spavao dve nedelje pre meča
Trener Crvene zvezde kakvog ne poznajete
Da li je Dejan Stanković ikada kao igrač razmišljao da postane trener? Šta mu se u životu promenilo od kada je na čelu stručnog štaba svoje Crvene zvezde? Koliko nije spavao kao klinac uoči večitog derbija? Kako izgleda ponovni život u Beogradu posle 22. godine? Na ova, ali i brojna druga pitanja odgovrio je Dejan Stanković.
On priznaje da dok je igrao nikada nije ni pomislio da će postati trener.
– Da mi je to neko rekao rekao bih mu da se šali, jer kad kroz karijeru gledate šta sve mora da uradi trener za nas igrače, to je ozbiljan posoa. Ti kao fudbaler, nosiš samo svoju glavu, misliš samo o sebi, jedinka si. Trenerski posao je totalno drugačiji od toga, pogotovo sada u ovo moderno vreme. Dvadeset četiri sata ti je malo. Moraš da vodiš računa o svim sitnicama, a one prave razliku do najvećih rezultata – kazao je Stanković za “Zvezdinu televiziju”.
Trener crveno-belih je istakao da mu je sada velika čast što je postao trener Zvezde i da ga je to umnogome promenilo.
– Promenila sve, jedna velika čast i obaveza. Lepo je što sam se vratio u u moj klub. Imam osećaj kao da nikad nisam ni odlazio, a prošlo je 22. godine. Ta emocija je ista, kao kada sam južnoj strani stadiona igrao za petliće i napravio prve korake. Sad sam stoprocentno Zvezdin, trudim se da radim naporno i pošteno, da se lepo ponašam, jer za mene ime Crvena zvezda znači mnogo.
Pročitajte još
Legenda crveno-belih takođe smatra da su na klupi sedele velika imena i da je počastvovan što je sada deo takvih imena.
– Mogu da budem samo počastvovan što sam postao deo takvog kluba. Ja bih to opet stavio pod veliku odgovornsot i obavezu da pokušaš da ispratiš sve te legende koje su bile ovde, i u klubu, a pre svega na klupi Zvezde. Veliki je to izazov, ali sam i srećan i ne želim da bežim od toga. Znam šta želi Zvezda, i šta može,ali isto tako znam šta se očekuje od mene. Tako se i ponašam – poručio je Stanković.
Deki je priznao da se malo promenio i da ga prijatelji vide malo drugačijeg, ali obaveze koje moraju da se ispune prema Zvedi to nalažu.
– Jesam drugačiji, vide to moji prijatelji. Fokusiran sam potpuno, iako sam u mom gradu, kao da sam negde u inostrastvu. Ako želiš da napraviš veliki rezultat i ostaviti nešto iza sebe, tako mora da bude. Oni se zbog toga ne ljute, ali ističu da su me više viđali kad sam živeo u Milanu, pa dolazio, nego sada. Najvažnije da me razumeju i znaju šta je Zvezda i šta ona meni predstavlja.
On se osvrnuo i na svoje prve dane kada je igrao za petliće Zvezde.
– Moji rodetelji su videli svaku moju utakmicu od petlića, pa do ovih u prvom timu. Jedna velika podrška, roditeljska, što mnogo znači. Onda sam imao sreće, da imam fenomenalne trenere, takoreći edukatore, od Tome Milićevića, Pižona, Ljupka Petrovića. Bio sam privilegovan jer sam učio od najboljih. Svako od njih ima neku zaslugu. Glupo je da ne iskoristiš takvu priliku. Pa i igrači sa kojima sam igrao od 1994 do 1997. godine, da ne izdavajam nikoga. Jednog bih istakao to je golman Zvonkop Milojević, sada kumovska, a tada bratska podrška. Stao iza mene, vozio me i vraća sa treninga, a ti naučiš od takve veličine.
On se osvrnuo i na jednu anegdotu iz tog perioda kada su kao petlići Zvezde pobedili Partizan sa 13:0
– Kad igraš derbi u mlađim kategorijama, ne spava se dve nedelje. U tom trenutku za mene je to bilo kao finale Lige šampiona. Sećam se jednog rezultat 13:0, i naslov u novinama: “mali crveni, pojeli male crne”. A na klupi Partizana tada je bio Ljubiša Tumbaković. U špicu smo bili Marko Pantelić i ja. Ozbiljnu smo generaciju bili – istakao je Stanković i dodao: – A, što se tiče seniorske konkurencije, najveći utisak mi ostavlja utakmica protiv Kajzerslauterna. Imaš 80.000 navijača, “delija”, svi dišu kao jedan. Huk sa tribina, to je bio momenat gde sam se sa 18 godina potvrdio kao igrač. To veče je ostavilo ogorman trag na mene, jedna nagrada svih mojih odricanja, treninga, zima, kiša, prevoza.
MN Press
Stanković veruje da trenerski posao,možda da prevaziđe i taj momenat, ali da treba sačekati šta će doneti budućnost.
– Sad smo na početku. Moram još mnogo da učim, od toga ne bežim, želim da radim pošteno i to će se vratiti. To sam najbolje osetio u fudbalskoj karijeri, doživeo mnogo puta. Već sam ulazak sa Zvezdom u evropsku elitu, za mene je ogroman uspeh. Ne znam kako to drugi gledaju. Hteo sam više, da se plasiramo u Ligu šampiona, ali možda je ovo realno u ovom trenutku i od toga ne želim da pobegnem. Finansijska momenat bio bolji za Zvezdu, žao mi je zbog toga, ali Liga Evrope je po meri – rekao je trener Zvezde.
MN Press
On je priznao da mu je kod kuće najlepše, iako nije živeo u Beogradu 22.godine.
-Kod kuće je najlepeše. Ranije sam dolazio da vidim roditelje, prijatelje, da se zabavim, da uživam, ali ovo je nešto drugo. Nikad nisam zaboravio odakle sam i to ne smenš nikad da zaboraviš. Preserćan što radim ovde i svaki dan dođem nasmejan na “Maraknu”. Tako će biti čitav život. Takođe, na hranu sam se brzo adaptirao, iako sam se bio navika italijansku hranu.
Deki je istakao da mu mnogo znači podrška porodice i da oni sa njim proživljavaju svaki trenutak.
– Navijaju svim srecem. Proživljavaju sve kao i ja, posebno ovo u Evropi, pa Omonija, Aratat, pa sve redom…. To je suština, osećeša se moćnim, podele i poraze delimo, što je mnogo bitno.
Stanković je za kraj priznao da pored fudbala, voli košarku i da je čak i ponekad odigra.
– Volim košarku. Obožavam, baš je pratim, znam pomalo i da je ga igram. Volim filmove, serije, čitam, Džordž Rišama, radim na psihologiji, na motivaciji, tu se baziram, jer u ovom poslu ti je to zaista potrebno – zaključio je Stanković.
Pratite sve vesti iz Srbije i sveta na našem Telegram kanalu.
Instalirajte našu iOS ili android aplikaciju – 24sedam Vest koja vredi
Komentari