Kokain i alkohol su bili moj život 25 godina, bio sam sebično go**o: On je najveći protraćeni talenat u istoriji Engleske!

Ako niste baš, baš pasionirani ljubitelj fudbala starije generacije, teško da će vam ime Bilija Kenija nešto značiti u fudbalskom smislu. Ipak, u "kolevci fudbala" njegovo ime sada služi poput neke vrste baba-roge, poučne priče za mlade o tome kako ne treba da se razvija.

Keni je proizvod Evertona i bio je jedna od najvećih nada engleskog fudbala 1990-ih i uopšte. To su generacije u kojima su veličine kao što su, nasumičnim redom, Dejvid Bekam, Sol Kembel, Gari Nevil, Fil Nevil, Džejmi Rednap, Stiv Mekmanaman, Robi Fauler… Od svih njih, Kenija su mnogi smatrali najtalentovanijim.

Bio je standardan član U-21 reprezentacije Engleske, imao je nadimak po tada najvećoj zvezdi engleskog fudbala Polu Gaskoinu – "Gaza sa Gudisona". Bio je zvanično najbolji igrač kada je Everton pobedio Liverpul 2:1 1992, kada je imao samo 19, ali na kraju nije uradio ništa.

Zvezda padalica

Posle kraja sezone u kojoj je završio igrajući za prvi tim, usledili su problemi sa povredama: cevanica, hernija, jedna operacija, druga, neraspoloženje, depresija, a onda je usledila zavisnost. Droga, alkohol, nezdrav život, nepažnja i nevođenje računa o sopstvenom telu doveli su do otkaza u Evertonu kada je imao samo 20.

Prešao je u Oldam Atletik, ali je bio potpuni raspad i dobio je otkaz posle samo četiri utakmice. Nakon toga je još dva puta igrao za amaterski Barou, a onda je zauvek batalio fudbal. Sa samo 21 godinom.

Keni važi za jednog od najvećeg, možda i baš najvećeg, izgubljenog talenta u Engleskoj, a možda i u celoj Britaniji.

Zavisnost

- Pio sam alkohol i uzimao kokain 25 godina bez prestanka. Iskreno sam začuđen što sam još živ – rekao je Keni, koji će ove godine napuniti 50 godina.

- Nikad nisam popio ni pivo dok nisam došao do prvog tima Evertona. Tamo je to bilo uobičajeno. Osetio sam da moram da se uklopim u tim jer sam tada bio samo klinac. Tada sam počeo da uzimam kokain i pijem alkohol i nisam prestajao sledećih 25 godina, non-stop. Bez prestanka, stalno. Iskreno sam začuđen što sam još živ. Probudim se i bum, bum, bum, dva dana neprestanog pijenja, klonem glavom, pa tri dana pijenja, pa dva dana spavanja, onda pojedem neku kinesku hranu i vratim se na isto – ispričao je Keni u velikoj ispovesti za Liverpul eko.

Ništa tada nije pomagalo, nikakva rehabilitacija, nikakvi programi.

I dalje ga grize šta je uradio roditeljima

- Najgore od svega mi je kad pomislim kroz šta sam proveo mamu i tatu jer sam stalno bio pijan. Sada, kada pomislim kroz šta su prošli… Stvarno sam bio sebično gov*o, samo sam hteo alkohol i drogu. Zbog toga najviše žalim i taj žal nikada ne prolazi – to šta sam uradio mami i tati. Moj tata voli fucu, on je taj tip. Godinama nije smeo da izađe iz kuće od stida što bi ga svi pitali "Jel Bili dobro?". To ga je ubilo.

Na kraju ga je smrt majke trgla iz košmara, jer misli da je to doprlo do preostalog dela njega koji nije bio zavisnik.

- Sećam se da sam bio na bdenju u Enfildu i nešto se promenilo. Mislim da mi je ona dala snagu da se oslobodim pošasti koja me proganjala četvrt veka. Sada sam trezan i to je sjajno. Tačno znam gde sam pogrešio kad sam bio mlađi. Sada mi je jasno da mi je trebala pomoć, ali nije bilo pomoći za mene. Sada sam dobio drugu šansu u životu. Igrao sam za Everton, što niko ne može da mi oduzme. Sada sam u sledećoj fazi mog života i počinjem da uživam u njoj. I dalje imam loše dane, kada moram da vredno radim da ostanem priseban i trezan, ali osećam da mi je život sada sjajan – rekao je Keni.

Bonus video:

Pratite sve vesti iz Srbije i sveta na našem Telegram kanalu.

Instalirajte našu iOS ili android aplikaciju – 24sedam Vest koja vredi