Andrićevi Znakovi pored puta „razneli“ velikog Ćiru! Imam potrebu da se zatvorim u svoja četiri zida i plačem bez prestanka!

Jedan od najharizmatičnijih trenera na prostorima bivše Jugoslavije Miroslav Ćiro Blažević prolazi kroz jedan od najtežih perioda za svakog čoveka. Trener svih trenera godinama unazad vodi životnu utakmicu sa najopasnijim i najtežim protivnikom, a iscrpljujuća borba, barem tako deluje, došla je na naplatu.

Od večito nasmejanog i čoveka punog duha, Ćiro je došao do trenutka kada mu pogled unazad izaziva veliku teskobu.

Otkrio je to Blažević u postu na svojoj „Fejsbuk“ stranici, uz preporuku svojim pratiocima da pročitaju Andrićeve „Znakove pored puta“.

- To možda nije baš idealna knjiga za poneti je na plažu, pogotovo ako vam plaža nije blizu (knjiga ima preko 600 stranica), ali je svakako vredi pročitati još ovog leta. Reč je o fragmentima Andrićeve životne i duhovne borbe, mudrostima do kojih je došao tokom svog veka, te nekih zanimljivih zapažanja s njegovih putovanja. Najviše se međutim bavio upravo onim pitanjima koja i mene u poslednje vreme najviše zaokupljaju: pitanjima života i smrti – napisao je veliki Ćiro, pre nego što je potpuno ogolio svoju intimu.

- Borim se, naime, s permanentnom mišlju da je moje vreme prošlo i da polako odlazim s ovoga sveta. Moji prijatelji, igrači iz moje generacije, svi su oni već odavno sahranjeni. Samo sam ja živ. Život je kratak, kaže to i Andrić u ovoj velikoj knjizi, a ja sam se – kada gledam ovako unazad, na šta me ova knjiga konstantno tera – napatio i previše.

Otkrio je Blažević svu teskobu života koji je živeo.

- Kada rezimiram ceo svoj život, onda imam potrebu da se zatvorim u svoja četiri zida i da toliko plačem, da nikada ne prestanem. Ništa me u životu nije mimoišlo. Dva raka sam imao, a sada se, evo, pojavio i treći. U detinjstvu sam bio takva sirotinja da sam gaće na štapu nosio, a kasnije u mladosti, kada sam se već bio oženio, supruga i ja nismo znali hoćemo li imati za ručak ili nećemo. Život mi je bio jedna obična kalvarija i trebalo je sve to proći – napisao je Ćiro i nastavio u identičnom tonu:

- Ni ovaj trenerski posao, koji možda spolja izgleda drugačije, nije ništa drugo nego veoma malo satisfakcije, a puno razočaranja. A moja majka, koja je bila jedna svetica i koja je toliko verovala da ću ja uspeti u životu, te da ću postati neko i nešto, nije doživela da vidi kako sam uz mukotrpan rad naposletku ipak napravio nešto od sebe. Umrla je u vreme moje najveće bede i to mi je neizmerno žao jer znam kako roditelj, pogotovo tako plemenit kao što je to bila moja majka, želi da mu dete uspe. U amanet mi je ostavila da se pobrinem za svoje sestre iako sam bio najmlađi, toliko je, eto, bila uverena u moj uspeh, a ja sam to zaista i učinio.

Na kraju, Ćiro je istakao…

- Tešim se time da je ona to negde odozgo videla, ali da vam budem iskren, mala je to uteha… Možda ova Andrićeva knjiga. Palo mi je upravo na pamet dok ovo pišem, nije preteška za plažu samo zbog velikog broja stranica, već bi i zadržaj mogao biti malo lakši za ove tople dane, neki koji ne navodi na ovakve misli, ali moja preporuka svakako i dalje stoji. Možda ne mora biti preporuka baš za leto, ali za jesen svakako – i to onu životnu – dodao je Ćiro Blažević.

BONUS VIDEO

Pratite sve vesti iz Srbije i sveta na našem Telegram kanalu.

Instalirajte našu iOS ili android aplikaciju – 24sedam Vest koja vredi