Plakao sam i plakao u Milanu! Tužna ispovest Brazilca Pata kojem su svi proricali Zlatnu loptu i veliku karijeru

Brazilski fudbaler Alešandre Pato objavio je svoju ispovest koja bi morala da posluži kao vodič kroz karijeru svakom mladom igraču i njegovom roditelju. Pato je objasnio u kolumni za "Players tribune" na kakve je sve probleme nailazio od selidbe iz rodnog Brazila u Milan i šta mu je u tim dečačkim danima najviše nedostajalo. 

- Otišao sam od kuće prerano. Prerano. Kada imaš 11, nikad nisi spreman. Izađeš i juriš za snovima, ali sam si, i previše je lako izgubiti se na putu. Pobedili smo Svetsko prvenstvo za U19 i to je bila velika priča u Brazilu. Sedam godina ranije nisam igrao ni jednom u timu od 11 igrača, a tada sam već postao svetski šampion. Mogao sam u bilo koji tim - Barselona, Ajaks, Real Madrid... Zašto sam otišao Milan? Da li ste ikada pokušali da igrate u tom timu na "PlayStation"? Kaka, Sedorf, Maldini, Nesta, Gatuzo, Ševčenko .. Bili su najbolji tim koji se može zamisliti. Samo sam se pitao kada je sledeći let za Milano - rekao je Pato.

- Očekivanja su bila velika - već su rekli da ću biti najbolji na svetu, da ću osvojiti "Zlatnu loptu". Voleo sam pažnju, želeo sam da pričaju o meni. Ali previše sam sanjao. Iako sam radio mnogo, mašta me je odvela negde drugde – već sam sebe zamislio da držim "Zlatnu loptu".  Živeo sam u sadašnjosti, ali glava mi je bila zaglavljena u budućnosti.

Povrede su počele sa selidbom u veliki klub:

- Od 2010. sam stalno počeo da se povređujem, izgubio sam poverenje u svoje telo. Plašio sam se šta će ljudi reći o meni, otišao sam na trening i mislio: ne smem da se povredim. Ako bih se povredio, nisam želeo reći drugima. Bilo je trenutaka da sam iščašio skočni zglob i nastavio da igram. Bio je naduvan kao lopta, ali nisam želeo da razočaram tim. Hteo sam da udovoljim svima. Osećao sam se sam.

Pato misli da bi danas drugim putem išla njegova karijera zbog trendova koji vladaju među igračima:

- Danas svaki igrač ima grupu ljudi oko sebe. To je tada postojalo samo kod Ronalda. Nisam imao rođake pored sebe. Moja porodica je još uvek bila u Brazilu. Imao sam agenta, ali nije vodio računa o svemu kao agenti danas. Milan je imao doktore i osoblje, ali morali su da prate 25 ili 30 igrača. Nisu mogli stalno da budu sa mnom. Nisam znao kako industrija funkcioniše. Nisam imao čoveka za odnose s javnošću da se bori protiv laži koji su o meni govorili u medijima. Nisam razumeo smisao građenja odnosa sa medijima - priča Pato i dodaje:

- Putovao sam širom sveta, nadajući se da ću pokušati da se vratim igranju. Plakao sam i plakao. Plašio sam se da više nikada neću igrati fudbal. I zato sam se vratio u Korintijans. Došao sam kao slavna ličnost, a kada ste zaradite mnogo novca u Brazilu, navijači mnogo traže od vas.

Na jednoj od utakmica u Brazilu desilo mu se da promaši penal, a onda ...

- Bio je veoma loš penal, ali nije tačno da su me pobedili. Navijači su, s druge strane, hteli da me ubiju. Otišao sam u Sao Paulo sa obezbeđenjem. Navijači su mi upali u kuću sa noževima i bejzbol palicama. Bilo je strašno."

Posle epizode u otadžbini ponovo je došao poziv iz Evrope, od Čelsija:

- Kada mi je Čelsi prišao, još uvek sam sanjao da igram u Evropi. Ali čak ni tamo nisam razumeo kako stvari funkcionišu. Mislio sam da će me Čelsi pozajmiti na pola godine, a onda ću potpisati na tri godine. Nisam razumeo da oni mogao da kažu "ne" posle pozajmice. Da sam znao, otišao bih negde drugde. Trenirao sam dobro, a trener mi je dozvolio da igram samo dva puta. Nisam razumeo zašto. Nije išlo ni u Viljarealu. Ali kada sam se preselio u Kinu, desilo se otkrovenje. Raskinuo sam sa svojom devojkom, i otišao tamo da živim sa prijateljem - jer sam želeo da se koncentrišem na sebe, ali nikada nisam pogledao sebe.

Odlazak na Daleki istok doneo je krupne promene u životu Brazilca:

- I od tada sam se koncentrisao na svoje mentalno zdravlje. Otišao sam kod psihologa, naučio kako da nađem zadovoljstvo u teškom radu. Shvatio sam da je fudbal moj posao - kada sam igrao u Milanu, bio sam tu celu godinu bez znanja italijanskog. Kada sam se preselio u Kinu, odmah sam naučio kineski i kulturu i hranu. Dete je tada poraslo. Igrao sam. I život se promenio. Kada sam se vratio u Brazil, razgovarao sam sa starom prijateljicom Rebekom i pitao je da li želi da se bolje upoznamo. Upoznali smo se i želeo sam je za sebe. Drugi put kad smo se sreli rekla mi je "ajmo u crkvu" i onda sam u Bibliji našao sve odgovore koje sam tražio. Tog dana, moj život se zauvek promenio.

Da li je karijera mogla biti drugačija, pita se i Pato danas:

- Da li je karijera mogla da bude drugačija? Očigledno. Ali lakše je razmišljati šta sam mogao da uradim. Kada si tamo, ne vidiš celu sliku. Tako da ne žalim. Gledam u pozitivno. Možda nisam postao najbolji igrač na svetu, ali imam odnos sa porodicom. Svoj sam čovek. Imam ženu koju volim. Za sebe sam osvojio mnogo "zlatnih lopti". Ako život je igra, pobedio sam - zaključio je Pato.

BONUS VIDEO:

Pratite sve vesti iz Srbije i sveta na našem Telegram kanalu.

Instalirajte našu iOS ili android aplikaciju – 24sedam Vest koja vredi