Izbor zanimanja: računovođa ili krotitelj lavova?

20.11.2020

11:30 >> 12:45

0

Kako izabrati zanimanje koje odgovara ličnim osobinama?

Izbor zanimanja: računovođa ili krotitelj lavova?
Pixabay

Većina mladih kada upisuje studije kažu da žele da postanu menadžeri. I većina fakulteta je tako koncipirana da školuju kadrove koji će jednog dana postati menadžeri finansija, ljudskih resursa, upravljanja kvalitetom, odnosa sa javnošću, projekt menadžer, menadžer restorana…

Deluje kao da je to postala veoma moderna reč koju treba što češće upotrebljavati. Ako ćemo da objasnimo šta ona znači, onda je menadžer osoba koja upravlja, rukovodi, organizuje…On obezbeđuje da svi delovi kompanije rade ispravno i zajedno.

Promo/Kristina Karanović

Ono što je nas zanimalo je da čujemo od stručnjaka kakve osobine treba da ima neko ko nosi titulu menadžer. Odgovor smo potražili od Kristine Karanović, diplomiranog psihologa:

-Kada pričamo o bilo kom zanimanju, pre svega bismo trebali da se bavimo osobinama ličnosti, odnosno da li su naša ličnost – ono ko smo mi i zanimanje – kompatibilni. Zbog toga postoje testovi profesionalne orjentacije, gde se poseban deo posvećuje ovom pitanju.

Kako bi nam to što jednostavnije objasnila, Kristina navodi primer iż filma:

-Sjajan primer za ovo je scena iz Monti Pajtona  gde računovođa dolazi kod savetnika i kaže da želi da postane krotitelj lavova – iako zapravo njegova ličnost savršeno odgovara baš jednom računovođi. Prosto – nismo svi za sve. To ne znači da je nešto od ovoga tačno ili pogrešno, potrebno je naći zanimanje koje je u skladu sa vašim osobinama ličnosti. Za krotitelja lavova potrebna je posebna neustrašivost i hrabrost, sklonost izlaganju velikom riziku i posebne osobine ličnosti da bi neko to zaista i mogao da radi. Što bi rekli – ovo nemojte da probate kod kuće.

Kristina nam objašnjava šta su osnovni kriterijumi za izbor zanimanja:

-Jedan od osnovnih parametara su introverzija i ekstroverzija. Odnosno, u zavisnosti od toga da li ste introvert ili ekstrovert, zavisi da li ćete uživati u poslu koji obavljate. Introverti vole mirnije okruženje, sa manje interakcija i manje stimulusa koji dolaze sa strane. Sad zamislite introverta koji mora da radi sa velikim brojem ljudi i konstantno je preplavljen obavezama. Recimo, da bude komercijalista koji svakodnevno mora da obavi gomilu sastanaka i da je stalno u pokretu sa gomilom ljudi. Poželjno bi bilo da ovaj posao obavlja ekstrovert – neko ko se puni na ovaj način i kome istinski prija svakodnevna komunikacija sa mnogo ljudi i ko zaista uživa u tome.

 

Kristina kaže da apsolutno isto važi za menadžere firmi:

-Za učenje teorije i za završavanje fakulteta – potrebna je disciplina, volja i upornost, no za obavljanje posla kasnije poželjne su određene osobine ličnosti, kao i određene veštine koje mogu da se nauče.

S obzirom na prirodu posla i na to da menadżer dolazi u kontakt sa mnogo ljudi, poželjno bi bilo da bude ekstrovertan tip ličnosti:

-Ovo naravno ne znači da introvert ne može biti sjajan vođa, ali sada govorimo o poželjnim osobinama. Menadžer bi pre svega trebao da bude komunikativan, da ima sjajne pregovaračke veštine i veštine vođstva. Trebao bi da bude energičan, kako bi tu energiju preneo na celu firmu koju vodi. Poželjno je da zaista voli rad u timu, ali i da voli da upravlja i da vodi druge. Za top menadžera neophodna je veština rada pod pritiskom. Takođe menadžer je kreativna osoba, sa visokim organizacionim sposobnostima.

Pixabay

Uz reč menadžer uvek ide i reč stres:

-Menadžerski stres podrazumeva dugotrajno izlaganje stresu, koji se nije prepoznao i čije se posledice nisu ublažavale u dugom periodu. Dugoročni menadžerski stres definitivno dovodi do sagorevanja.

Kristina dodaje da treba posebnu pažnu obratiti na simptome kao što su hroničan umor, oslabljen imunitet, poremećaj sna, bol u grudima, glavobolja, stomačne tegobe:

-Često dolazi do pada motivacije, anksioznosti i uznemirenost. Tu je i depresija, razdražljivost, pad raspoloženja. Stres prati svadljivost, nezainteresovanost, prejedanje ili gubitak apetita. Kada su pod stresom, menadžeri često posežu i za nekim nepoželjnim supstancama kao što su lekovi ili alkohol.

Pixabay

Pitamo psihologa šta bi trebalo da učine menadžeri kako bi to sprečili ili bar ublažili:

-Znam da zvuči kao kliše, ali zaista treba obratiti pažnju na pravilnu ishranu bogatu svežim voćem i povrćem, dobrom snu, telesnom vežbanju, vremenu sa porodicom i prijateljima, ali i vremenu za sebe – slobodnom vremenu, odmoru, i dati sebi oduška, narodski rečeno. Ukoliko ne možete sami da izađete na kraj sa stresom, apsolutno je zdravo potražiti stručnu pomoć – od strane psihologa ili psihoterapeuta, kaže psiholog Kristina Karanović.

Pročitajte i ovo:

Svakodnevna šetnja – nešto najbolje što činite za sebe!

U niskom startu za promene

 

 

 

Pratite sve vesti iz Srbije i sveta na našem Telegram kanalu.

Instalirajte našu iOS ili android aplikaciju – 24sedam Vest koja vredi