Sapamurat Nijazov - predsednik koji je za vreme svoje vladavine promenio nazive meseci, ukinuo penzije, zabranio operu i balet

Odgojen u sovjetskom sirotištu nakon što je njegova porodica stradala u zemljotresu kada je imao osam godina, Saparmurat Nijazov pridružio se komunističkoj partiji u ranim dvadesetim godinama i brzo se probio kroz političke redove Turkmenistana. Kada je Sovjetski Savez propao, Nijazov je postao predsednik i preuzeo zadatak da ojača nezavisnost i nacionalni karakter Turkmenistana.

Na izborima 1999. je dobio 100 posto glasova, a na izbore je izašlo 100 posto upisanih birača, što se nikad nije dogodilo čak ni u Severnoj Koreji. Članovi njegove stranke na istim su izborima dobili više od 99 posto glasova. Tako izabrani turkmenski parlament ga je proglasio doživotnim predsednikom.

Tokom svoje petnaestogodišnje vladavine, Nijazov koji je sebe prozvao „Velikim vođom svih Turkmena“, donosio je politike odluke u rasponu od čudnih, bizarnih do jezivo represivnih.

Nijazov je voleo da stvari imenuje po sebi i svojoj pokojnoj majci. Grad Krasnovodsk i mesec januar postali su „Turkmenbaši“, dok su mesec april i reč za hleb promenjeni u ime njegove majke, Gurbansoltan.

Statue njega i njegove majke su prisutne svuda, uključujući i središte pustinje Kara-Kum. Nijazova ogromna pozlaćena statua, visoka čak 15 metara (Nijazov je inače bio vrlo nizak, svega 150 cm), nalazi se na vrhu najveće zgrade u glavnom gradu Ašgabatu. Statua se okreće, tako da je lice Turkmenbašija uvek okrenuto prema suncu. 

Iako je Turkmenistan vrlo bogat prirodnim resursima, posebno naftom i plinom, narod živi u siromaštvu. Prosečna plata je 50 dolara, s tim što građani besplatno koriste plin, struju i vodu.

– Kod nas svi žive odlično, pitao sam ljude i niko mi se nije požalio – govorio je Nijazov koji je voleo da šeta prestonicom i da pita ljude kako su.

Nagradu “heroja Turkmenistana” dobio je čak pet puta. Brojna mesta, aerodromi, hidroelektrane, škole i bolnice nose njegovo ime. Po sebi je čak nazvao i meteorit koga su otkrili turkmenski astronomi, pa čak i jogurt i parfem.

Državna televizija takođe se zove po njemu – Turkmenbaši, a dok je bio živ uglavnom je emitovala samo emisije o njemu. U uglu je bio logo s njegovim likom. Na radiju su takođe svakodnevno puštali pesme njemu u čast. Sve turkmenske novine svakodnevno su objavljivale njegove slike na naslovnicama, a velik deo sadržaja bio je posvećen samo njemu.

Da bi podstakao fizičku aktivnost među građanima Ašhabata, Nijazov je instalirao 28 milja betonskih staza i stepeništa u isušenim planinama Kopet Dag bez drveća. Svi vladini službenici morali su jednom godišnje prelaziti deonicu staze od 25 kilometara.

Nakon što ga je operacija srca 1997. godine naterala da prestane da puši, zabranio je pušenje na svim javnim mestima.

U aprilu 2001. godine balet i opera bili su zabranjeni nakon što je Nijazov osetio da su „nepotrebni i kao takvi nisu deo turkmenske kulture“.

2004. godine mladićima je bilo zabranjeno da puštaju kosu ili bradu. Iste godine svi vozači sa dozvolom morali su da polože „test morala“.

Nijazov nije voleo šminku na voditeljima pa je iste te godine naložio da spikeri moraju da se pojavljuju na ekranu bez šminke.

Februara 2005. godine stigla je naredba da se zatvore sve bolnice van Ašhabada, uz obrazloženje da ako su ljudi bolesni, mogu da dođu u prestonicu. Takođe se zatvaraju sve biblioteke u ruralnim oblastima, uz obrazloženje da obični Turkmeni ionako ne čitaju knjige.

U decembru 2005. video igre su zabranjene kao previše nasilne za igranje.

Januara 2006, ruski mediji su javili da je Nijazov naredio da se prekine isplata penzija za trećinu starih ljudi u Turkmenistanu, i da penzije koje su dobili u protekle dve godine vrate državi. Ovo je navodno dovelo do ogromnog broja smrti starih ljudi, kojima su penzije bile jedini prihodi. Ministarstvo spoljnih poslova Turkmenistana je oštro odbacilo ove navode, optuživši medije da šire lažne informacije o ovom pitanju. U septembru 2006. godine turkmenski učitelji koji nisu objavili pohvale turkmenskog lidera ostali bi na nižoj plati ili bi bili otpušteni.

U decembru 2006. godine turkmenska državna televizija objavila je da je predsednik Nijazov umro od iznenadnog srčanog zastoja.

Smrt Nijazova 2006. godine možda je umanjila zlatni sjaj njegovog kulta ličnosti, ali njegove relikvije žive i dalje u obliku čudnih zakona,  i razmetljivih spomenika od zlata i mermera.

Pročitajte još:

Turkmenistan dobio zlatni spomenik omiljenog psa

Da vas tuđa pravila ne iznenade: Ne unosite žvakaće gume u Singapur, dubak za bebu u Kanadu i plave farmerke u Severnu Koreju

Pratite sve vesti iz Srbije i sveta na našem Telegram kanalu.

Instalirajte našu iOS ili android aplikaciju – 24sedam Vest koja vredi