Narodi širom sveta imaju neka svoja pravila za koja smatraju da utiču na dugovečnost. Neki misle da je ključ u ishrani a neki u kretanju i zdravom vazduhu. Tu su i oni koji kažu da je popodnevna dremka odlična za zdravlje srca.
Jedno od mesta gde ljudi najduže žive je japansko ostrvo Okinava. Stanovnici ovog ostrva za doručak jedu miso supu sa povrćem i piju čaj, za ručak se počaste povrćem a večera, koja je uvek pre 18 sati, sastoji se od sezonskog povrća, pirinča, tofu sira ili supe od ribe.
Japanci imaju jedno zanimljivo pravilo. Oni jedu dok ne osete da je njihov želudac pun 80%. Tada je zapravo želudac pun svih 100% ali ta informacija još nije stigla do mozga. Zbog toga važi pravilo da svaki zalogaj treba sažvakati 20 puta.
Na Sardiniji veoma retko jedu meso, možda jednom nedeljno. Pored hleba i testenine, njihova ishrana bogata je supama od povrća. Iako je u pitanju mediteranska zemlja, riba nije često na stolu.
Stanovnici kalifornijskog grada Loma Linda su uglavnom vegeterijanci ili vegani pa tome pripisuju svoje dobro fizičko stanje i dugovečnost.
U gradu Nikoi u Kostariki hrane se pasuljem, pirinčem i kukuruznim tortiljama. Jedu i mnogo tropskog voća a malo jaja i mesa. Iako je u ovoj zemlji čest rak stomaka, u ovom gradu gotovo da ga nema. Razlog je verovatno to što ljudi iz ovog grada jedu puno limuna, narandži i banana.
Pleme Kun u Južnoj Americi svoju dugovečnost duguje kakau. Oni piju najmanje pet šolja ovog napitka svakog dana. Kod ovog plemena rizik od raka, dijabetesa, moždanog ili srčanog udara bio je manji za deset odsto, verovatno zaslugom flavonoida iz neprerađenog kakaa.
Holanđani smatraju da svoju dugovečnost duguju vožnji bicikla a Rusi biljki koju zovu “zlatni koren” ili “arktički koren”. Ovom biljkom oni leče infekcije, visinsku bolest, depresiju, probleme nervnog sistema. Ona pomaže organizmu da lakše podnese stres, poboljšava izdržljivost organizma i smanjuje umor.
U Indiji gotovo nijedno jelo se ne priprema bez dodatka karija. Najnovija istraživanja su ustanovila da sastojci iz karija sprečavaju pojavu Alchajmerove bolesti.
Kinezi, Grci i Španci će vam, pak reći, da je za dobro zdravlje neophodna popodnevna dremka i to u trajanju od najmanje pola sata. Kažu da to smanjuje rizik od srčanog udara.
Nordijski narodi gotovo da nemaju gojaznih a za to je zaslužna ishrana i način života. Nordijci jedu ribu bogatu omega 3-mastima, kao i meso losa i pernate divljači, koje je odlično za vitkost. Iako imaju malo sunčanih dana, Islanđani i Skandinavci, za razliku od Amerikanaca, manje pate od depresije za šta su izgleda baš zaslužne omega 3-masne kiseline.
Instalirajte našu iOS ili Android aplikaciju – 24sedam.rs
Pročitajte i ovo:
