Često ga sanjam! Emotivna ispovest Džejeve ćerke: Nisu mogli da ga povrate, to mi je svaki dan pred očima

Prošlo je godinu dana otkako nas je napustio dorćolski šmeker, Džej Ramadanovski, a baš na godišnjicu smrti legendarnog pevača, njegova ćerka je objavila pesmu „Od kad nisi ti kraj mene” posvećenu njemu. 

U piceriji u kojoj je Džej provodio veliki deo vremena, Marija retko odlazi, jer je sve podseća na njega. 

- Iskeno, jako se čudno osećam, jer i dok je bio živ, a ja uđem u piceriju i kao da je on tu, a sad mi je još teže. Ovde su mi neke lepe uspomene koje me vežu za tatu, naravno da mi fali i da mi nedostaje, svakog trenutka očekujem kao da će da se pojavi ovde u piceriji. Iskreno otkako je on umro slabo dolazim ovde jer mi je teško, sve što me poseća na njega gledam nekako da izbegnem, bar dok ne prođe neko vreme, dok malo ne naučim da živim sa tim gubitkom - priča Marija za Telegraf.rs i otkriva da li je ostalo nešto što mu nije rekla, a želela je: 

ATAImages/Antonio Ahel

- Sigurno sam mu rekla sve što je trebalo, ali imam potrebu opet da mu kažem koliko ga volim, koliko mi je stalo do njega, koliko mi nedostaje, koliko mi je značio kroz život. Najviše bih volela da mogu da vratim vreme, da još više vremena provodim sa njim i da mu svaki dan pokazujem koliko ga volim.

Džej je pre tri godine operisao srčane zaliske, a pevačeva ćerka otkria kakvo je zapravo bilo njegovo zdravstveno stanje pre tog tužnog 6. decembra, kada je preminuo. 

- On je operisao srce tri godine pre nego što će da se desi taj nemili događaj, mi smo znali da on ima zdravstvene probleme oko srca, ali nismo shvatali da će tako brzo umreti, niko se tome nije nadao. Čuvao se koliko je mogao, mislim da je korona to sve čak i ubrzala, jer se on toliko čuvao od korone i slabo izlazio, nije radio, što je njega na neki način i ubijalo, pošto je 20 godina navikao da radi i da ima svoje obaveze. Tim sedenjem kod kuće i sve, verovatno je to više i ubrzalo sam tok te bolesti, da se napunio vodom ili šta god i srce mu je stalo, nažalost.

Antonio Ahel/ATAImages

Sa knedlom u grlu Džejeva naslednica otkriva i kako je izgledao njihov poslednji susret i da li se pevač žalio na tegobe.

- S obzirom na to da ja nisam živela sa njim, živela sam sa mamom, ali sam, naravno, svaki drugi, treći dan dolazila kod njega, boravila sa njim i provodila vreme, on je umro u nedelju, a ja sam ga poslednji put videla u četvrtak, par dana pre nego što će umreti. Malo je kašljucao, ništa sprecijlno, kao i svi pevači, znate već kako to ide, nismo shvatili da on ima tolikih problema sa srcem i da će umreti za tri dana, to niko nije pretpostavio. On nije dozvoljavao da mi budemo tužni, da se brinemo oko njega i kad mu je možda bilo loše, nikada se nije žalio da mu je loše, tako da nismo mi to primetili da će da umre od cetvrtka do nedelje - priča Marija i govori kako je izgledao trenutak kada je saznala da je njen najveći oslonac izgubio život. 

Marija Ramadanovski / Printscreen / Instagram

- Bila sam kod sestre u tom trenutku baš je Andrijana, devojka koja je sa njim provodila vreme i posvetila mu se poslednjih godina života, javila je mojoj sestri da ne može da ga probudi, tako sam i shvatila u suštini šta se desilo. Posle deset minuta mi smo već bili kod njega, tu je bila Hitna pomoć, nisu mogli da ga povrate... To je užasan trenutak koji će mi uvek biti u glavi dok sam živa i to mi nikada neće izaći iz glave, ta trauma jednostavno ne može da se zaboravi. Bukvalno mi je svaki dan pred očima, užasno je stvarno, neopisiv jedan osećaj, grozan.

Nije nepoznanica da je bila izuzetno bliska sa tatom, uvek je mogla sve da mu kaže, požali mu se, ali i da zatraži savet.

- On mi je bio najveći oslonac u životu, celoj porodici, mojoj sestri i majci, izgubili smo najveći oslonacu životu. Šta god da mi je trebalo u životu on je bio tu da mi pomogne, da li to bio savet, posao ili džeparac, šta god da je u pitanju, problem neki, uvek sam mu sve govorila. Čaki kad nešto pogrešim, on je uvek govorio: "Bolje mi reci da rešimo taj problem, nego da upadneš u još veći problem ako mi ne kažeš". Skroz sam bila opuštena sa njim, sve je znao o meni, moje dobre, ali i loše srane koje svi mi imamo. Uvek sam se trudila, najviše zbog njega, da budem najbolja što mogu, jer sam bila svena ko mi je otac i onda nikad nisam htela na neki način da uprljam njega. Uvek je bio tu za mene, naravno, i za moju sestru, pamtim ga kao najboljeg tatu na svetu. Iskreno, ne mogu da kažem da nije bio strog, naravno, uvek mora da se zna gde je granica i šta je dozvoljeno, a šta nije, ali opet, on je bio tu i kada pogrešim da mi pomogne. Nikada me nije kudio, ali normalno strahopoštovanje i dan danas imam prema njemu i mislim da je to ispravno i da to tako treba.

Marija Ramadanovski Printscreen ,,Balkanskom ulicom"

Sva utučena, Marija je priznala da svakodnevno misli na oca, a on joj kako kaže, često dolazi u san. 

- Jesam, kada je umro želela sam da ga sanjam, jedva sam čekala da se to desi, međutim, nisam ga u početku sanjala, ali u poslednjih šest meseci ga sanjam bar jednom mesečno, ako ne i češće. Svaki put se obradujem, bude mi teško i plačem posle toga ujutru kad ustanem, ali nekako volim kad mi dođe u san, jer jedino tada mogu sada da ga vidim, kroz san. U snu smo zajedno, srećni smo, čak me i uči neke pesme, nekad ga vidim kako šeta ili mi nešto priča. Koliko mi bude nekako lakše, toliko se i potresem. Teško je. 

Bonus video: 

Pratite sve vesti iz Srbije i sveta na našem Telegram kanalu.

Instalirajte našu iOS ili android aplikaciju – 24sedam Vest koja vredi