„Hej, samo da mi je!" Kako je u stvari nastala „Romanija", pesma posvećena Bešlićevom zavičaju (VIDEO)

„Hladna voda sa Romanije“ iz čuvenog hita Halida Bešlića, izvire na izvorištu Knežak, u pevačevom rodnom selu Knežina, nedaleko od Sokoca. Međutim, iako mnogi misle da jeste - on ovu pesmu nije pisao. Ipak, njegov rodni kraj jeste poslužio kao inspiracija, što ga posebno raduje.

– Nisam ja napisao „Romaniju”, mada mnogi misle da jesam, ali je istina da je moj zavičaj bio inspiracija za pesmu. Pričao sam o svom zavičaju Mirku Šenkovskom Džeronimu, spomenuo mu toponime koji me podsećaju na mladost i na prvu ljubav – počeo je Halid, piše „Srpskainfo", pa nastavio o tome kako je Džeronimu rekao koliko bi voleo da ima pesmu u Romaniji, ali da mora da bude baš dobra.

„Romanija"

– Kad, eto ti njega sutradan: ima tekst, ima muziku, ima pesmu i to kakvu pesmu! Ja je otpevam, vidimo svi, to je to, nema dalje – priča Bešlić, koji ni tada nije skrivao radost, jer mu se bila ostvarila velika želja.

– Odavno želim da imam zavičajnu pesmu, ali do to ne bude nešto jeftino, tipa „selo moje zavičaju mio, gde sam dosad bio”. A „Romanija” je, nije što je moja, stvarno sjajna pesma. Ima i emociju i ritam, ima u njoj i rokenrola i etno note, ima i onog epskog narodnog duha i lirske ljubavne priče.

 

 

Halid Bešlić je rođen u zaseoku Vrapci kod Knežine i tu je proveo detinjstvo, kao iranu mladost. Izvor Knežak, koji se spominje u pesmi, jedna je od mnogobrojnih prirodnih lepota koje krase njegov zavičaj. Knežina je pitomo selo, vekovima naseljeno, a po nekim izvorima još od neolita i ilirskog doba. Nekropole stećaka svedoče da je ovaj kraj bio gusto naseljen i u srednjem veku. Procvat je Knežina doživela u doba osmanske vladavine, kada je imala status kasabe. U 17. veku je imala čak 300 kuća i oko 1.500 stanovnika.

Danas, ovde živi mnogo manje meštana. Po poslednjem popisu ima ih svega 248, a ni toliko ih stvarno ne živi u selu. Mnoge su kuće prazne i zaključane, ali turisti sve češće posećuju Knežinu kako bi uživali u pitomom pejzažu, pogledu na bistro nebo i rečicu Biošticu i u obilasku znamenitosti. U ovom selu su takoreći „prve komšije“ dva vredna sakralna objekta - manastir Presvete Bogoridice iz 14. i Sultan Selimova ili Carska džamija iz 16. veka, koja je poznata i kao džamija Selimija. Od 1951. ova džamija je spomenik kulture pod zaštitom države.

U ratu devedesetih Carska džamija je srušena, da bi 2011. bila obnovljena.

Halid Bešlić Foto ATAimages/Antonio Ahel

Instalirajte našu iOS ili android aplikaciju – 24sedam