Potresna ispovest Cece Kitić! Progovorila o dugovima, suđenju, pa i smrtnom slučaju: Svoju tugu nosim sama

Proslavljena rukometašica i bivša zadrugarka Svetlana Ceca Kitić otvorila je dušu za jedne medije kako o svom poslovnom, tako i privatnom životu. Iako ima nacionalnu penziju, ostala je ozbiljan radnik; deca su joj velika radost, međutim gubitak roditelja svakako je na nju ostavio traga.

- Nisam bila za medije određeni period, jer sam dve godine bila u Tuzli uz bolesne roditelje, ali život se nastavlja. Čoveku je nekad potreban mir i kad mi kažu: "Pa ti si najbolja na planeti", ja to ne doživljavam kao oni, ali mislim da je sve to uticaj mojih roditelja, prošla je pedeset i jedna godina kad sam napustila roditeljski dom. Imala sam petnaest godina, sve reči sam zapamtila; da imam reč, obraz, da ih ne obrukam i da nikad ne zaboravim odakle potičem, ne izgubim sebe i da budem svoja, da razmišljam svojom glavom. Uspela sam u tome, jer znam da su mi pokojni mama i tata rekli da su ponosni na mene, a ja sam, eto, takva bila upravo zato što su me oni tako vaspitali – počela je svoju priču Ceca, napominjući da joj i sport, te sportski duh uopšte, čitavog života pomažu. 

"Takva mi je narav!"

Ceca Kitić, ATAImages/Antonio Ahel

- To je nešto što mene čini ovakvom kakva jesam. Neko sam ko brzo živi i donosi odluke i ko prosto sve što može danas, uradi danas, ne ostavljam za sutra. Ne pričam o problemima, ja ih rešavam. Svoju tugu nosim sa sobom. Sreću delim sa ljudima i uvek sam takva. Ako sam tužna, ja odem i tugujem sama, to je moja narav. Kakva sam bila na terenu, takva sam u životu. Mi Blizanci smo inače mladoliki i ne osećam zaista svojih 66 godina koje sam napunila pre neki dan - poručila je Svetlana, koja iako je bila jedna od najvećih, nema takav osećaj.

- Uzaludno je to da ja sebe vrednujem. Nisam neko ko je narcis; prijaju komplimenti. To, što se tiče igre, to je svet rekao. Najbolja sam. Više mi prijaju komplimenti da sam dobar čovek, da sam ono, lav; po načinu kako se ljudi ophode prema meni, koliko me poštuju, koliko me zaista vole. Divno je koliko ljudi još pamte i vezuju mene za lepa vremena. Tvoja dela pokazuju koliko vrediš. Reči nekad mogu biti prazne, a dela su ono koje ostaje iza vas – smatra ona.

Protekla godina, inače, bila joj je jedna od najtežih. Odlazak majke izuzetno joj je teško pao. 

- To je gubitak i jedna praznina koja mi je ostala, do kraja života. Sad sam kao ptica bez krila, kao da mi fali nešto. Neka praznina ostaje koja je večito tu. Koliko god da je mama bila na hemoterapiji, imala je rak, pamtim je, jer je bila vesela. Jedna žena čiji karakter i ja nosim. I hiljadu puta sam rekla da je mama meni životni idol. Moja majka je imala jednu veliku, bosansku, plemenitu dušu, veliko srce, volela je ljude, pomagala je nesebično. Kad se vratim iz Tuzle, shvatim koliko je moja mama vredela i to je ono što me čini vrlo ponosnom. Kad mi kažu: "Vi ste kao vaša majka", to mi je najveći kompliment - iskrena je bila Ceca, kojoj su deca ogroman oslonac. 

Ceca Kitić, ATAImages/Antonio Ahel

- Oni su mi podrška, ceo život. I kad sam vodila borbu za ovaj prelepi stan koji sam u jednom trenutkom mrzela, a sad ga obožavam... Deca su uz mene bila i kad sam bila uz bolesnu majku. Oni su moj život i oni su ljudi za koje ja živim i oni su moje tri olimpijske medalje na koje sam ponosna, nema veće radosti i blagosti za jednog roditelja, kad ima decu sa kojima nema problema. I ja jedva čekam da me pozovu, da im ja pomognem, da uradim nešto za njih. Brinu se za moje zdravlje, za moju štitnu žlezdu, da se ja ne stresiram - objašnjavala je ona, koja je zbog tog stana i kredita pila lekove za smirenje, ali i shvatila ko su joj pravi prijatelji.

"To je bilo ludilo!"

- Da vam ne pričam koliko ja danas mrzim tablete. To je bio jedini momenat u mom životu gde sam se ja osetila bespomoćnom, a to je jedini osećaj koju nikad do tad nisam osetila. Ovo je bilo nešto što je budilo ludilo u mojoj glavi. To je bio momenat kada ti znaš da si totalno u pravu, da si ti opljačkan, da ti plaćaš 11 godina 40.000 švajcaraca, a posle 11 godina, ti si dužan 60.000. Oni te ucenjuju da moraš u roku mesec dana da im vratiš 60.000. Kredit ne možeš da digneš, jer si zapisan u kreditnom birou. To je bilo jedno ludilo, kada sam ja bila pod lekovima, ali sam tada shvatila ko su mi prijatelji. Tada sam rekla da više ni alkohol neću da popijem, ni kapi jednu - pričala je, dodajući:

Svetlana Ceca Kitić, Printscreen Happy TV / "Posle ručka"

- Na maminu godišnjicu, 5. novembra, mislim da je to zadnje apelaciono suđenje gde mi tražimo određenu sumu koju je izvršitelj njihov pronašao. Nije mala suma koju su mi ukrali; ja ću njima vratiti 140.000 švajcaraca, a uzela sam 40.000. Ali na sreću sve je to prošlo. Zdravlje je malo narušeno, ali sam sačuvala ovaj stan. Ovo je jedino što ostavljam mojoj deci. I to časno ime i prezime sa časnim, čistim obrazom. Drago mi je što se sve završilo i što sam izašla kao pobednik, ali ostaje tu neka gorčina zbog ljudi koji su mogli da mi pomognu, a nisu. 

Što se alkohola tiče, kaže da joj "to u životu nikad nije ni trebalo".

"Mir je najvažniji!"

- Neki bivši muževi su se ogrešili o mene, ali neću da kažem ko. Praštam, ali udarce koje nisam zaslužila ne zaboravljam. Ne mogu da razumem ljude koji koriste nečiju dobrotu. U nekim trenucima je bilo zašto nisam uzela nasledstvo imala sam pravo ili neke milione, ja sam od miliona izabrala miran život. Nismo gladni i žedni, ali to nam ne treba, mir je najvažniji. Nisam imala razloga da pijem, jer ja sam ostavljala. Svi su hteli da me žene, kao da ličim na domaćicu, a ja sam uvek za ljubav. Verujem u ljubav, ali nakon ove samoće od trinaest godina ne znam kako bih se navikla na nekog. Svi su hteli da me menjaju, a to je nešto što mrzim. U ljubavi sam popuštala, ali što se više daješ, neko sve više traži. Nisam bila problematična, ali nije mi trebalo, jer je to jedno zlo i ko nema razloga, ne vidim zbog čega ga konzumira - objasnila je Ceca, koja je inače ozbiljan radoholik. 

Ceca Kitić, Printscreen / Zadruga Official

- Bilo je momenata kada nisam imala, ali to traje kratko, jer se snalazim. Kada mi je otac preminuo, otišla sam u Sarajevo i radila sam tri posla, bila u kancelariji i bila na terenu. Sa tri primanja ponovo sam se digla. Bilo je trenutaka i kada sam bila dete, ali nisam neko ko se žalio. Zbog pekare sam doživela uvrede i pričali su mi: "Jel te nije sramota, imaš nacionalnu penziju?" Mene nije sramota da budem šofer, pošto strašno volim da vozim. Volim da radim i dosadno mi je – nasmejala se tada, a zatim je otkrila i da li bi se ponovo pridružila kojoj rijaliti ekipi.

- Okidač za ulazak je bio novac i nisam sebe nikad videla tamo, ne volim ograničenja. Ponudili su mi zaista odlične uslove, jednom članu porodice je trebao novac, nisam imala toliko i otišla sam. Pogledala sam sklop ljudi, znala sam da ništa ne može da izađe o meni, osim što se zna za moje razvode, ali ja sam iz svakog izašla damski i uzimala decu, a sve ostalo sam muževima ostavila. To je velika psihološka igra, ali ušla sam sa ciljem i sve sam znala. Dobro promislim pre svake važne odluke. Rijaliti mi je trebao da uzmem pare; meni je mesto svuda gde želim da idem, a pare sam uzela časno. Danas ne bih ušla, osim ako se ne bi stvorila opet potreba za nekim većim novcem. Na svaki način bih pokušala da izbegnem to, jer to nije lako – zaključila je Ceca. 

(Blic)

Bonus video:

Instalirajte našu iOS ili android aplikaciju – 24sedam Vest koja vredi